Медведевљев сафари по Африци

Медведев је посјетио четири земље у пет дана, што је виђено као поновно успостављање и јачање позиције Русије у региону. Код нас, традиционално, о томе готово да није било ни ријечи. Шта је Медведев тражио на црном континенту? Пише: Огњен Савић Ово је прва Медведевљева посјета Африци, и прва коју је руски предсједник предузео у […]

четвртак, јул 2, 2009 / 08:51

Медведев је посјетио четири земље у пет дана, што је виђено као поновно успостављање и јачање позиције Русије у региону. Код нас, традиционално, о томе готово да није било ни ријечи. Шта је Медведев тражио на црном континенту?

Пише: Огњен Савић

Ово је прва Медведевљева посјета Африци, и прва коју је руски предсједник предузео у посљедње три године. Седмицу дана прије тога, Медведев је предсједавао на три међународна самита, укључујући и БРИК (Бразил – Русија – Индија – Кина). То је све дио јаких спољнополитичких напора, у којем Москва настоји у свјетско јавно мнење усадити што је могуће више појам "мултиполарни свијет".

Након Другог свјетског рата и буђења суверенистичке свијести код афричких народа, многи покрети за независност су изњедрили социјалистичка уређења новонасталих независних држава. Са њима је веома добре односе имао централни стуб свјетског социјализма – СССР.

Све те везе су покидане или крајње олабављене, након пада Совјетског савеза и, као некада у Африци, успоставе мноштва независних држава на евроазијском простору.

Совјетски савез је имао дугу историју блиских односа са афричким државама, на потезу од Анголе до Јужне Африке. И, док је руски утицај опао након распада СССР, Кина је уложила велике износе новца у грађење добрих односа са Африком. Још у мају је најављена јулска посјета Барака Обаме Гани, што указује да САД такође траже начин да прошире свој утицај на континенту.

Пред Русијом је да надокнади велике заостатке, што је била и основна сврха ове Медведевљеве турнеје. Доласком Путина на власт, а посебно опоравком руске економије заснованом на енергентима, Москва је почела поново да води рачуна о својој спољној политици. Сада, за разлику од совјетске ере, много више са пословне, а далеко мање са идеолошке стране.

Тако су за вријеме посјете руског предсједника Медведева, врући послови склапани у истој таквој клими афричког континента. Од гаса и нафте, до уранијума и дијаманата. Он је по повратку кући изјавио: "Било је готово прекасно за наше ангажовање у Африци. Рад са нашим афричким партнерима смо требали почети раније, јер Африка чека на нашу подршку."

Прва станица је била Египат. Ову земљу је Медведев изабрао за прилику свог првог путовања у арапски свијет, тако и на његовој турнеји по Африци.

Партнери из шездесетих година прошлог вијека, опет су веома блиски, јер је Египат сада једна од напопуларнијих туристичких дестинација за Русе, са готово два милиона посјетилаца прошле године. Египат је такође постао највећи руски трговачки партнер у Африци.

Блискоисточни мировни процес је, наравно, био међу првим и основним темама овог састанка. "Мировни преговори о блискоисточном конфликту, морају резултирати у стварању независне, суверене и одрживе палестинске државе, са престоницом у Источном Јерусалиму, која ће коегзистирати у миру и стабилности са свим земљама региона", рекао је Медведев на ову тему, у свом обраћању Лиги арапских држава.

Русија је жељна да има већу улогу у региону, и египатски предсједник, Хосни Мубарак, дао је своју подршку приједлогу Москве, за одржавањем конференције о миру на Блиском истоку до краја године.

"Русија има велики утицај на процесе који се одвијају на Блиском истоку, ми смо заинтересовани за јачање улоге Москве у рјешавању проблема у региону", рекао је Мубарак.

Политичка димензија ове турнеје није наглашена од стране Москве. Умјесто тога, руски бизнисмени истичу потенцијал за прављење профита. Они признају колико је Русија заостала за главним инвеститорима у Африку, прије свега Кином.

Обим трговине између Русије и Афричких земаља је веома лош. Руска Академија наука процјењује да је обим трговине са Нигеријом 300 милиона долара годишње, док у исто вријеме Кина има скор од 11 милијарди.

У делегацији од неколико стотина руских привредних представника, налазио се и Сергеј Кириленко, као главни ауторитет у нуклеарној политици. То указује на други важан крак економске понуде, коју Русија намјерава да представи афричким купцима.

Русија има велику жељу, али и потребу, да откине дио колача од ресурсима пребогатог континента, покушавајући да опонаша успјех који је са својим инвестицијама у Африку направила Кина.

Нигдје та потреба није очигледнија, него у нафтом богатој Нигерији. Заједничка потрага за земним плином биће покренута у сарадњи са руским Гаспромом, а 2,5 милијарди вриједан споразум, описан је као највећи посао који је Нигерија икада потписала са страним партнером у области гаса.

Такође је потписан споразум о нуклеарној енергији, крчећи пут ка изградњи руских атомских централа у земљи. "Ако проведемо све наше планове, руске инвестиције у Нигерију би могле достићи милијарде долара. Русија и Нигерија су водеће земље у производњи гаса и нафте, заиста морамо да заједно дјелујемо у овим областима", рекао је Медведев након састанка са својим нигеријским колегом, Јар’ Адуом.

На сљедећем мјесту у Медведевљевом путешествију, била је Намибија. Она га је дочекала у традиционалном стилу, уз неколико руских компанија које су већ активне у земљи, тежећи да искористе велике резерве уранијума које Намибија посједује.

Медведев је у Намибији рекао да је повратак Русије у Африку требао почети раније, али да још увијек није касно. Он је одбацио тврдње да, уколико руске амбиције у погледу афричке нафте буду реализоване, да ће то додатно ојачати стисак који Русија већ има над опскрбом Европе енергијом.

"Ми смо на првом мјесту међу земљама произвођачима нафтног гаса, имамо најдужу мрежу гасовода, најдуже цијеви и највеће искуство у њиховој изградњи и кориштењу. Када ми понудимо своје услуге, то није пут ка политичкој доминацији – то је посао као и обично. Ми ћемо наставити да радимо на тај начин, и то не само у Африци", закључио је Медведев.

Турнеја руског предсједника се завршила у Анголи, код старог савезника из периода Хладног рата. Земље такође богате нафтом и дијамантима.

Завршетком грађанског рата у Анголи, економија је процјвјетала. Ангола се надмеће са Нигеријом за титулу највећег произвођача нафте у Африци, и од завршетка рата 2002. године, она је једна од економија са најбржим растом на свијету.

Руске инвестиције су у Анголи веома добродошле, али се Москва нада да ће успјети да искористи своје везе и утицај из совјетских времена, како би добила већи приступ резервама енергије и дијаманата у овој земљи.

Ангола је тренутно предсједавајући ОПЕК-а, и Медведев је позвао на координацију у напорима да се контролише свјетско тржиште енергије. "Савремени систем легислативе у области енергије је далеко од савршеног. Углавном, он осликава интересе једне од страна у енергетском ланцу – потрошача. Наше земље су међу највећим произвођачима енергије и наравно да смо заинтересовани, да законска регулатива овог питања буде далеко више фер", истакао је Медведев у Анголи.

Турнеја кроз четири земље је најдужа, коју је предузео један лидер из Кремља. Настојећи да њиме изгради нове и обнови старе везе, овај пут у Африку је значајан показатељ промјена на геополитичкој позорници, или бар велике жеље да до њих дође.

Русија је сматрала да ово ходочашће дефинитивно није смјела пропустити, и да је ово био "посљедњи воз" да се покушају поново изградити позиције суперсиле, профитирањем на афричком богатству. Оно што се нас тиче, јесте да ли ће наши политичари пропустити да схвате могућности, које пружају геостратешке промјене у свијету?

Искуство нас учи да хоће.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *