Маскирани Јазавац пред судом

Критика представе “ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ” у изведби Драмског студија М.А.С.К.Е. из Костајнице. Пише: Драгана Миџић Послије великог успјеха представа "Баљска чета" и "Позориште изнад свега", драмски студио М.А.С.К.Е., приредио нам је још једну изврсну премијеру – "Јазавца пред судом". Публика у Костајници је имала шансу да по први пут погледа ову познату представу у реализацији […]

субота, децембар 29, 2012 / 19:51

Критика представе “ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ” у изведби Драмског студија М.А.С.К.Е. из Костајнице.

Пише: Драгана Миџић

Послије великог успјеха представа "Баљска чета" и "Позориште изнад свега", драмски студио М.А.С.К.Е., приредио нам је још једну изврсну премијеру – "Јазавца пред судом". Публика у Костајници је имала шансу да по први пут погледа ову познату представу у реализацији полазника овог студија.

„Јазавац пред судом" у режији драматурга Синише Тешановића је реалистички режирана представа, зачињена духовитим порукама усмјереним према властима, које су одлично уклопљене у ово сатирично дјело. Изузетно се истиче друштвено политичка проблематика повезана са простором Балкана коју је редитељ одлично испреплео са осјећањем прошлог и садашњег времена. Прича је заснована на босанском сељеку чији се живот, гледано од настанка овог дјела па до данашњих дана, није битно суштински мијењао. Њега пљачка, вара и изругује ко год стигне, а његово нагомилано незадовољство и очај, у потрази за правдом, испливавају на површину. Комедија измјешана са драматичном животном судбином Давида Штрпца оправдано црта ироничне осмјехе на лицима публике.

Штрбац каквог знамо…

Лик Давида Штрпца, којег у представи тумачи Синиша Тешановић, изражава бунт и храброст да се на тако циничан начин подигне глас против власти. Он увјерљиво игра Давида са више лица. Једно лице је примитивна, наивна, неука и помало луцкаста особа која, због уништене њиве кукуруза, на суђење у врећи доводи јазавца, а друго мудро, повријеђено, одлучно и озбиљно које врло добро зна шта ради и који циљ жели постићи. Немилосрдан живот учинио је да се Давидова расположења наизмјенично мијењају, јер без обзира колико тежио да исмије и омаловажи суд својом одлучношћу да тужи јазавца; његова га људскост и невоља чине слабим да се одупре вјечним притисцима и искориштавању од стране оних који га тлаче. Своју мудрост и намјеру да се обрачуна са влашћу објашњава и кроз то како у ствари не тужи јазавца због својих интереса, јер њива коју јазавац пљачка није "ни Давидова,ни царска,ни спахијска". Па чија је Давиде?

Врхунац поноса представљају ове његове ријечи:"Лани око часни верига донесе ми кнез црну књигу и три воринта.Давиде ,умро ти је син па ти царство шаље три воринта.То ти је награда.О добре царевине, крст јој љубим!-лијепо ја јаукну’ од радости,а жена и дјеца заплакоше. Брате кнеже врати та три воринта царевини. Право ће бити и богу и људима да царевина узме себи ко, рећ’ ћемо,касти, неку награду, јер је она мене од напасти ослободила." Трагедија која је задесила Давида у гледаоцу представе захтјева да пробуди своју свијест и морална начела, те да напокон, овај пут Давиду у част, реагује на све неправде које му се непрестално дешавају.

…нова рјешења…

Осим Давидових лица редитељ је у лик уградио треће, уско повезано лице са карактером главног лика и на провокативан начин покушао указати на проблеме, потребе и особине које отежавају нашу свакодневницу и конкретно рад овог позоришта. Поред свих ових лица, глумац успјешно у току представе имитира и људе са различитих подручја наше регије, као и конкретне особе из јавног живота, локалне заједнице и шире. Редитељ овим излетима ствара атмосферу изненађења и показује публици колико се могућности и освјежења може уградити у једну класичну представу, а се да при том пробуди и савјест оних који су се препознали.

Споредни глумци, иако аматери, одлично су се снашли у својим задацима. Судац, кога игра Зоран Рачић, је опрезан и на дистанци са Давидом, с нагласком на узвишени статус наспрам сељака. Судац такође јасно преноси пубилици ауторитет над Писаром којег игра Дејан Медић. Писар, који представља средњи слој друштва и који се прилагодио тренутној ситуацији у циљу што бољег личног статуса, настоји по сваку цијену угодити Судцу, па макар то значило и безобразно ругање Давиду. Кулминација лажне финоће и образованости долази до изражаја при појави Доктора, кога игра Борислав Вуклиш, а који је позван од стране Судца како би утврдио здравствено стање Давидово. Доктор га посматра у чуду, бахато, као ниже биће, као животињу…

Крај представе доноси сцену у којој се Судац, Писар и Доктор заједно подругљиво смију, називајући Давида кретеном, што њега доведе до краха у којем он не умије савладати своју бол. Тренутак непосредно прије убиства гледалац јасно осјети набој и борбу коју Давид бије у име народа, у име сваког пониженог човјека, коме су осим свих материјалних добара, породичних губитака и уништене будућности – одузели чак и достојанство. Његово отимање из руку Писара и Доктора, његов продорни глас, кошмар и конфликт, у лице просипају сву агонију која је чучала у прсима поштеног, потлаченог, простог балканског сељака, кога још једном кукавички стријељају с леђа.

…и Џокер за крај

Модерном приступу у адаптацији свједочи лик негативца Јокера из филма Батман који се појављује на почетку и на крају представе, а који симболизује похлепу, неправду и зло. Сироти сељак је врло добро знао да је борба против власти унапред изгубљена битка, као што је готово немогуће да часни суд осуди животињу, јазавца, штеточину. Власт се у овом случају огледа у јазавцу који је иначе по природи мрзовољни и лијени самотњак, а кога Јокер на завршетку представе узима у своје наручје и њежно љуља.

Треба споменути и брижљиво израђене костиме и шминку, као и сцену која представља судницу у којој је мјесто за судију постављено на вишем нивоу. Нарочито су упечатљиви фотомонтирани портрети Ангеле Меркел и Сержа Брамерца што веома одважно актуелизује цијелу причу. Никако не смијемо изоставити савршен одабир музике као увод у представу ("Не ломите ми багрење") и у тренутку прелаза са увода на заплет, када Балашевићева "Регрутска" апсолутно одговара Давидовим мотивима за долазак на суд.

Важно је нагласити како је велико постигнуће то што је позоришна понуда у нашем мјесту постала врло добра, што доказују добар одазив, понашање и реакције публике. Долази до изражаја и потврда да се ова екипа предано и креативно надограђује у оквиру глумачких активности које нуди драмски студио М.А.С.К.Е., што су доказали оживљавањем теме која је нажалост присутна и након 100 година од настанка Кочићевог Јазавца.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *