Марко Шикуљак

Марко Шикуљак: Мала прича о нашој великој пропасти

Колико је само китњастих ријечи потрошено да би се описало стање у којем се ми налазимо. Почев од оног „криза морала и пад друштвених вриједности“.

среда, јул 13, 2016 / 15:15

Колико је само китњастих ријечи потрошено да би се описало стање у којем се ми налазимо. Почев од оног „криза морала и пад друштвених вриједности“.

Знамо ми за криминал и корупцију, свуда их срећемо, или нам причају о томе. Кад досаде фразе, новинари и политичари се потпомажу метафорама о „болести која се увлачи и разара сваку пору друштва“, о метастази те друштвене болести, која пријети да сахрани ово мало друштва.

Сви ми знамо да држава постоји. Каква таква, знамо кад треба платити порез, отићи регистровати ауто, уписати дијете у школу, отићи до доктора. Знамо и да слабо шта функционише како ваља, види се на просто око, не мора нам причати неко ко је дошао из иностранства, како је код њих то боље ријешено. Али упркос томе што видимо да на сваком плану штека, увијек се изненадимо кад видимо да државе практично нема. Да се и њени чувари тако понашају. Као да је све зајебанција.

Најбољи примјер је прича коју сам недавно чуо. На суду су се нашла два човјека, бивши упосленик и послодавац. Упосленик тужи послодавца јер није испоштовао дио договора који се односи на његово школовање. Овај се наиме обавезао да ће плаћати школарину на једном факултету, а за вријеме радног односа плата ће бити мања за тај износ.

Елем, судија сад испитује:

– Колика вам је била плата?

– Толика и толика.

– Јесте све примали на рачун?

– Не, примао сам минималац на рачун, а остатак на руке.

Послодавац не реагује. Поготово у смислу да упослени рекао нешто погрешно. Рекло би се да потврђује.

Судија наставља.

– Рекли сте да сте послије добили повећање? Да ли је то повећање ишло на рачун, или на руке…

Ово је већ дио кад се сви зачуде како судија не утврди да је у питању незаконита радња, и не наложи да се послодавац, или обојица, казне због рада на црно и пословичне утаје пореза. Умјесто тога, он једноставно иде даље! Као да је у питању нормална ствар?! Боже мој, па сви то раде.

Очекујемо сви да судија, тај појам некога ко свима одрезује по закону, устане у одбрану поретка. У одбрану логике. Барем то. Али не, и он реагује баш као и сви ми, понаша се као да је све нормално.

И није ту ништа необично. Већ се на судовима појављују и случајеви гдје неко тужи некога, позивајући се на то да му је (на црно) дао паре, а овај заузврат, у том незнаном послу о коме нема уговора нити икаквог писменог трага, тражи некакву правду на суду.

Да, у праву сте, то је само један корак до тога да ћемо ускоро слушати како неки контроверзни бизнисмен на суду гони политичара, јер га је испалио за обећани тендер који му је требао намјестити.

Судија пита: Кад сте сазнали да тужени и другим људима обећава да ће им намјестити тендер, и да ли вам је понудио неки други као замјену?

А нама свима, све нормално… 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *