Марија Милић

Марија Милић: Улога јавног сервиса у договору власти и опозиције

Осим ако не жели да крши закон, власт Републике Српске нема нити један једини разлог да не пристане на врло једноставан захтјев опозиције – да заједно помогну јавном сервису да поново постане професионалан, објективан, непристрасан и независан.

понедељак, новембар 20, 2017 / 13:36

”Радио-телевизија Републике Српске ће производити и уређивати програме у складу са највишим професионалним критеријумима, уз поштовање умјетничких и стваралачких слобода, независно од ставова државних органа, политичких странака и других интересних група.”.

(Став 6, члан 13. Закона о Радио-телевизији Републике Српске)

Осим ако не жели да крши закон, власт Републике Српске нема нити један једини разлог да не пристане на врло једноставан захтјев опозиције – да заједно помогну јавном сервису да поново постане професионалан, објективан, непристрасан и независан.

Јавни сервис одговара парламенту. А парламентарци имају пуно право, али и обавезу, да траже да се закони које су сами донијели – и поштују.

У случају јавног сервиса, зато што је слобода медија и слободно информисање један од не услова – већ предуслова демократије. А у случају потребе очувања Републике Српске зато што је, цитираћемо сада не закон него власт, јавни сервис стуб њеног функционисања.

На бранику отаџбине

Свима је, клели су се и јуче на састанку у Народној скупштини Републике Српске, стало да очувају институције Српске. Па ето прилике да се жеља за очувањем тестира управо на Радио-телевизији Републике Српске. Која данас, емитујући информативно-политички програм, осим новинарског кодекса, крши и закон о себи.

Пажљиво треба прочитати само два члана Закона о РТРС. Или макар реченице које су подебљане:

Члан 14.

Остваривање програмских начела

(1) У остваривању темељних програмских начела, РТРС ће нарочито:

а) истинито, цјеловито, непристрасно и благовремено информисати јавност о политичким, економским, образовним, научним, религијским, културним, спортским и другим догађајима у земљи и свијету;

б) осигурати отворену и слободну расправу о питањима од јавног интереса, водећи рачуна о заступљености свих интереса и укуса;

в) поштивати и подстицати плурализам политичких, религијских и других идеја;

г) сва политичка, економска, образовна, научна, религијска, културна и друга питања третирати непристрасно, омогућавајући равноправно сучељавање различитих гледишта, са циљем јачања демократског духа, међусобног разумијевања и толеранције;

е) доприносити поштивању и промоцији основних људских права и слобода, демократских вриједности и институција, те унапређењу културе јавног дијалога;

ж) поштовати приватност, достојанство, углед и част човјека и основна права других, а посебно дјеце и омладине.

(4) Вијести морају бити непристрасне, независне и тачне. Прије објављивања, са разумном пажњом, зависно о околностима, мора се провјерити садржај, поријекло и истинитост информативног материјала предвиђеног за вијести. Коментари морају бити на јасан начин одвојени од вијести.

Члан 15.

Програмска ограничења

(1) РТРС неће емитовати материјал који својим садржајем или тоном подстиче националну, етничку, вјерску или расну мржњу, нетрпељивост или дискриминацију према појединцима и групама или, који би, на основу разумног просуђивања, могао изазвати насиље, неред или немире, или би могао подстицати на извршење кривичних дјела.

(3) РТРС неће емитовати било какав материјал за који зна да је лажан или постоји оправдана основа за претпоставку да је лажан.

Присјетимо се само фамозног случаја ”Представништво Републике Српске у Јерусалиму”. РТРС до данас скрива чињеницу да представништво, које дебело плаћамо, у Израелу – ипак није нађено. Након што је, иако РТРС то крије, раскринкано да представништво не постоји, гледали смо монолог Арија Ливнеа у којем је предсједника и потпредсједника ПДП оптужио за антисемитизам. Мада су многи заборавили, РТРС никада није обезбиједио термин, иако је тражено, да прозвани функционери одговоре на гнусне оптужбе. Да, законом набројано, ”заштите достојанство, углед и част појединца”, да ”унаприједе културу дијалога”, да ”одвоје коментаре од вијести”, да ”омогуће равноправно сучељавање гледишта”. И да, на концу, ”истинито информишу јавност”.

Сјетимо се само прошлогодишњих мајских протеста у Бањалуци, кад су, заједно са власти, атмосферу у Републици Српској довели до усијања. Не презајући чак, без доказа, да оптуже опозицију за ”дестабилизацију Српске”. Позивајући се на писање којекаквих ад хок медија, инсталираних намјенски за изборну годину. И на поједине аналитичаре, сумњиве струке и морала. С тим што су у конкретном случају, до сада невиђено у иоле цивилизованом медијском свијету, посебну пажњу посветили и тексту једног непостојећег.

Уосталом, сјетимо се само Дневника – свако вече.

Коме припада јавни сервис?

Озбиљна и одлучна опозиција не би смјела да одустане од јавног сервиса. Јер јавни сервис је – сервис за све нас. И свих званичника у Републици Српској, али и у име Републике Српске. Народ, рецимо, није бирао само Милорада Додика, итекако је бирао и Младена Иванића.

РТРС припада и именованим функционерима у Републици Српској, и у име Републике Српске. Није министар само Златан Клокић, који је, кад смо већ споменули непостојеће представништво, епохално саопштио да представништво ипак постоји, али, ето, на интернету. Министри Републике Српске су, ипак, и Игор Црнадак, Мирко Шаровић и Драган Мектић.

А то значи да би објективан, професионалан и непристрасан јавни сервис морао све равноправно да третира. Да свако од њих има право на једнак број минута у интервјуима један на један, дијалошким емисијама и ТВ прилозима. И да, у случају кад један пљуне на другог, други би морао да има прилику да одговори. У противном, пљује се на све нас.

Посљедице игнорисања закона

Краткорочна посљедица игнорисања закона, нарочито у области програмског садржаја, слабљење је квалитета програма. Дугорочна посљедица неистинитог информисања РТРС-а – обезвређивање институција Републике Српске.

На концу, на основу дезинформацијама креираног јавног мњења, слиједи и масовна криза у просуђивању. Што, сасвим логично, на крају може да доведе и до немира, дугорочне и трајне нестабилности.

Озбиљна опозиција од захтјева за враћање јавног сервиса у професионални оквир не би одустала. Озбиљна демократска власт која поштује закон би, пак, објеручке на то пристала.

Јер држава итекако треба и мора да буде регулатор масовних медија. А држава је, нека нам опрости Луј Четрнаести и његова палата, како Устав Републике Српске каже, ипак и Народна скупштина.

 



2 КОМЕНТАРА

  1. Тачно је да је РТРС, (од како је прешла у БЛ из Пала, увијек била против тзв. тврде српске струје, нарочито тада СДС.

    Добро кад СДС нису били на власти, па да их из РТРС “газе”, али су били нескривено против СДС и онда кад су били власт, било за вријеме владе Иванића и Микеревића, чак у великој мјери и кад је предсједник владе био Букеиловић из СДС.
    Зашто је то рађено?
    Наравно, за примјер другим партијама и поличарима, да им не падне на памет да имаму свој СТАВ.

    Треба право говорити, било је то много опасно вријеме за водеће политичаре, водила се велика кампања против сваког политичара који је имало подигао главу,сјетите се Радослава Брђанина шта су му урадили?
    Човјек је са покојним Предрагом Радићем у НСРС растурао власт, лажну опозицију и странце.

    Али без обзира,то незгодно вријеме не може бити оправдање за вође СДС, трпиле су водеће СДС п*чке све, неки због страха да се не открије њихов криминал, други,биједници да би сачували своје столице, тећи, сарађивали против СДС као овјерени пријератни удбаши који су промијенили газду.

    Е сад ту треба стати.

    Тачно је да РТРС од преласка у БЛ била против СДС, тачно је такође да је од тада била за Додика, све до данашњег дана, али, по мени треба разграничити вријеме до те 2009 на 2010 годину и после.

    До те 2009 године са РТРС је претежно управљао ментор, од те године, Додик и његови, без метора.

    Значи, преврат се десио 2009 године када је Додик као искусан политичар окренуо “лијеву” причу и постао “рационални националиста”.

    Због чега?
    Са једне стране, дефинитивно увјерен да се муслиманима и њиховим менторима не може вјеровати, јер све што се задњих година договорило, они изиграју, а њихови ментори их не натјерају да поштују договор.

    “Надошао Миле” те 2009 године, а Бога ми и добро ојачао на сваки начин, видио да ће муслиманима бити доста, тек кад нестане Република Српска.

    Поготово се то увјерио кад су муслимански екстремисти одбили по Срску веома лоше априлске уставне промјене из 2007 године, уставне промјене које су сви “српски” политичари прихватили (част изузецима).

    То је био један веома битан разлог, други, да није постао “рационални националиста”, 2010 године би сигурно изгубио изборе и сад би био у политичкој пензији, или би био предсједник неке партије без будућности, типа Чавића,или Бориса Тадића у Србији.

    Е тај Додик из 2009 године је био довољно паметан- зајебан, па је те своје менторе, оне који су управљали РТРС из сјенке преко десет година напарадао кад је промијенио причу, односно кад је преузео РТРС и СРНУ, искључиво под своју и команду владе Републике Српске.
    Знао је да ће пасти ако му ментори буду “помогли да изгуби”, дајући простор својим новим-старим пуленима.

    Тим преузимањем РТРС од странаца, Додик показује да зна знање и посљедично добија леукемични СЗП на изборима 2010 и 2014 године.

    Е сад да ме не би напали због пристрасности, ово је само била груба, али истинита анализа(много ја о томе више знам), зато желим да поручим како РТРС убудуће мора остати у власти Републике Српске, без обзира ко ће бити власт.

    Не дај Боже да нам врате ментора, прошли би горе са информативним
    и образовним програмом него да је РТРС Хеепи и Пинк телевизија.

    Додик можда већ догодине одлази, али и све да не оде, неће моћи РТРС више овако водити уређивачку политику, ново је вријеме.

    Ко год буде власт, мораће се РТРС демократизовати, промијенити уређивачка политика, отјерати неки чудновати уредници емисија из којих гости не излазе из Додикове гузице, са једне стране и оно што је мени од свега најважније, да РТРС буде за сва времена под контролом НСРС , са друге стране.

    1. alo ljudino sta pricas Dodik ne odlazi nigdje jaci je nego ikada ko ne vjeruje u Dodika nije Srbin ja bi to stampo i prodavo po cesti jebo te i Cavic i Tadic sve Srbski izdajnici

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *