Ману Чао: У ритму крвавог срца

Фронтал.РС доноси мултимедијални репортажни осврт на протекли концерт у сарајевском Дому младих. Текст и фото: Жељко Свитлица Прије два дана, 6. априла, у Сарајеву није било наговјештаја да у Дому младих увече наступа, ако се може тако рећи, музичка звијезда МТВ формата, мјерећи комерцијалним кантаром. Плакати са ликом Николе Роквића, и још неких домаћих сценских […]

субота, април 9, 2011 / 06:00

Фронтал.РС доноси мултимедијални репортажни осврт на протекли концерт у сарајевском Дому младих.

Текст и фото: Жељко Свитлица

Прије два дана, 6. априла, у Сарајеву није било наговјештаја да у Дому младих увече наступа, ако се може тако рећи, музичка звијезда МТВ формата, мјерећи комерцијалним кантаром. Плакати са ликом Николе Роквића, и још неких домаћих сценских вртипара, видљиви су око улица, а тек у близини Скендерије, понегдје обавјештење да је ту вечерас и Ману Чао.

Није нама циљ да се ишчуђавамо због тога, уосталом, и самом Ману Чау вјероватно не би било драго да га трпају у кош са колегама по броју продатих плоча, али очекујете бар један велики билборд. Ипак је Дан града, а концерт је у оквиру те манифестације, што је, треба признати, укусније него Бреговић и Северина у оквиру помена на Петра Кочића.

Концерт је био заказан за 21 час, а по том неписаном правилу да ниједан концерт никада не почиње на вријеме, а сви то знају па и не очекују, пола сата прије заказане свирке, испред Дома младих је било људи, бар колико и унутра у истом тренутку. Да је озбиљна организација у питању, увјери вас бар-код читач улазница, и скенер послије њега, кроз који морате провући ствари. Када се прођу ова два прстена, све је опуштено и атмосфера је клупска, а лијепо од организатора што нису придиковали код уношења фотоапрата, ни малих ни великих, за шта нисте морали имати никакву акредитацију.

Око 21.50, Ману Чао је својом ритам гитаром покренуо већ темпирану публику, без лаганих увода, са њему својственим, скоро па правилним прелазом са регеа на ска-панк пржење у свакој пјесми. Убрзо се све претворило у тоталну разиграност и скакање, непосредни контакт музичара са публиком, и једну позитивну енергију каква је својствена концертима овог умјетника, било са саставом ”Радио Бемба” или као ”Ла вентура трио” што је окрњена варијанта овог првог.

Након стотињак минута свирке, десио први бис, а онда поновио три или четири пута, касније то више није био бис, већ пражњење и оних на бини и посјетиоца у Дому младих, што тјера на помисао да би Ману Чао свирао док не умре, а поготово зато што је сличан концерт одржао у Загребу, два дана прије овог у Сарајеву, а синоћ су свирали у Новом Саду.

Навијачко скандирање имена Француза са шпанским коријенима, не би престало да се нису упалила свјетла концертне дворане. Јасно је да је он дјечак и даље. Како објаснити човјека који раскрвари лијеву страну груди ударајући микрофоном, имитирајући ритмове и звук срца. Суштина његовог успјеха и јесу искреност и једноставност, за вријеме његовог концерта на Егзиту, кажу да су и полицајци плесали.

Политика убија

Да не заборавимо сервисне информације, карта за концерт је коштала 30 КМ, а у Бањој Луци се могла купити за 35.

”Ла вентура” је у стигла у Сарајево, као један од градова који обилази на Балканској турнеји. И ту ћемо ми сад да будемо пицајзле, како би неки рекли за обичне, логичне замјерке.

На списку турнеје стоји: Љубљана (Словенија); Загреб (Хрватска); Сарајево (БиХ); Нови Сад (Србија); Приштина (Косово); Тирана (Албанија); Атина (Грчка)…

Јасно је, једно крило редакције Фронтал.РС руку даје за Ману Чаоа, али ипак из Сарајева нисмо донијели мајицу на којој је распоред ове турнеје. Не сумњамо ми у пријатељство Ману Чаоа према Србији. Својевремено је, пред концерт на Ташмајдану, дијелио карте по избјегличким насељима у Београду. Он је један из неформалног кружока антиглобалиста који чине Марадона, Кустурица, Хуго Чавез… Он отворено пружа подршку љевичарима под Емилијаном Запатом (субкоманданте Маркос), који се држе на једном дијелу мексичке покрајине Чиапас. Пјева о свим гадостима које је свијету донио амерички империјализам, гдје год се Велики брат искезио, а на Косову свакако јесте.

Биће да организатиори турнеје не поштују већинску вољу УН, ипак су велике издавачке компаније у питању.

Ипак, репортер Фронтала није био једини ”политичар” то вече у Дому младих. Међу масом раздрагних, неколико њих, унијело је велики транспарент са натписом ”Јебо те Куста”, који је био упућен пјевачу.

Српски режисер је иначе режирао спот за пјесму ”Кишно је у рају” (Raining in paradise), са посљедњег албума Ману Чаоа.

”Политик килс”, каже он у једној пјесми, али ваљда ћемо преживјети.

У ритму срца

Биолошки, а и музички Ману Чао се родио у предграђу великог француског града, од родитеља Шпанаца, своје музичке и духовне корјене је потражио у Јужној Америци, колико код то чудно звучало. Његов шпански, ”лакше” чују у Буенос Ајресу, Бразилу и Боготи, него у Мадриду. А и како би друкчије, кад су имигранти лајтмотив многих пјесама.

Он ”иде у градове на сјевер да ради”, ” сања другачији свијет”,.”…Актуелније него икад, ако питате Африканце и остале. ”Оружје му је отело земљу” и он сам је бескућник, сјетни, весели и тужни, из чијих једноставних акорда, у ритму срца, исијавају улице, подземне жељезнице, станице возова и станице ”наде”, самоћа и заједништво истовремено; Опет у ритму срца, то повремено ритмички убрза, претвара се у узвикивање парола, сличних навијачким пјесмама по стадионима Латинске Америке, а често, овај мултилингвиста са специфичним гласом, пјева у бојама и тактовима афричких племенских напјева, или по традицији Индиоса са Анда. Све то потиче људе да испод његових пјесама на Ју тјубу пишу коментаре типа: ”Ја волим овај свијет”!

Свијет, а поготово онај ”трећи”, воли њега, Ману Чаоа. Он је Боб Марли којег нема, са ширим музичким и културним интересовањима, и више од тога, пјесник, фрулаш и портпарол милиона, од Џакарте, Бомбаја, преко Багдада, Балкана, европских предграђа, Алжира, Монровије, до свог исходишта негдје на Андима или у таласима који запљускују пусте америчке плаже.

Тешко је посумњати у његов жар и искреност.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *