Мајмунисање: ПЕТА тражи да се ауторска права за фотку дају мајмуну

Ауторска права су због разних злоупотреба скоро па злогласна ријеч, али у САД баш могу да буду фатална. Фотограф Дејвид Слејтер, који је објавио чувени селфи мајмуна, објавио је да је на ивици банкрота због тужбе ПЕТА.

недеља, јул 16, 2017 / 12:51

Ово естремно удружење за заштити права животиња тврди да ауторска права заправо припадају мајмуну, ћубастом макаку Наруту.

Слејтер се већ годинама бори да обезбиједи ауторска права на фотографију, а није могао да приушти авионску карту до Сан Франциска како би присуствовао најскоријем судском рочишту, одржаном у сриједу, већ је цијели догађај пратио од куће путем интернета, преноси “Гардијан”.

Поред тога, он каже да нема довољно новца да замијени покварену фотографску опрему, нити да плати адвоката који га представља откад је процес почео 2015. године.

Прича о фотографији почела је 2011. године када је Слејтер био у Индонезији и фотографисао групу мајмуна. Он тврди да су фотографије настале захваљујући његовој довитљивости да натјера мајмуне да притисну дугме за окидање фотоапарата, док су гледали директно у објектив.

“То није случајно понашање мајмуна. Захтјевало је доста знања са моје стране, много истрајности, зноја и муке”, рекао је Слејтер, преноси “Гардијан”.

Фотографија је постала веома популарна и зарадио је неколико хиљада фунти којим је покрио трошкове пута у Индонезију, али је 2014. године постала предмет спора о ауторским правима, након што је Слејтер затражио од сајтова Техдерт и Википедија да престану да користе његове фотографије без дозволе.

Сајтови су одбили, рекавши да фотографија не може имати ауторска права, јер је мајмун оригинални креатор слике.

Канцеларија за ауторска права САД донијела је одлуку да ауторска права не могу припадати животињама.

ПЕТА је 2015. године поднијела тужбу, којом су тврдили да ауторска права припадају животињи и идентификовали су мајмуна као шестогодишњег мужјака макака, Нарута.

Суд је 2016. године донио одлуку против ПЕТЕ, рекавши да животиње не могу бити власници ауторског права.

ПЕТА је, међутим, поднијела жалбу и на основу ње је у сриједу било одржано рочиште.

Међу спорним питањима која се разматрају у овом судском процесу је да ли ПЕТА има довољно близак однос са Нарутом да би га представљала на суду, затим, да ли вриједи слати писмено обавјештење о ауторским правима заједници макака, као и да ли је Наруту нанијета штета што није признат као власник ауторских права.

Судија Ренди Смит је рекао да у овом случају нема начина да макак стекне или задржи новац, нити да изгуби репутацију.

“Нема чак ни тврдње да би ауторска права некако могла користити Наруту. Какве финансијске користи примијенити на њега. Нема ничега”, рекао је судија Смит.

Други судија, Карлос Беа, у једном тренутку је разматрао питање како би се ауторска права пренијела на потомство аутора.

“У Нарутовом свијету, постоји ли легитимност и нелегитимност? Да ли су Нарутови потомци ‘дјеца’ на начин како их суд дефинише?”, запитао се судија Беа.

За Слејтера, то је био болно ирионичан низ питања у свјетлу његове бриге за своју седмогодишњу кћерку и увјерења да ауторска права припадају њему.

“Поуздано знам да је мајмун у фотографији женка и да су погријешили године. Запањен сам америчким судством. Сигурно је битно да ме прави мајмун тужи”, рекао је Слејтер.

Он је због свих процеса на ивици банкрота и разматра шта би могао да ради како би зарадио, јер према његовим ријечима, сада нема довољно ни да плати порез на доходак.

“Покушавам да постанем тениски тренер. Размишљам чак и о шетању паса. Не зарађујем довољно ни да платим порез на доходак. На ивици сам да све баталим”, рекао је Слејтер за “Гардијан”.



1 КОМЕНТАР

  1. Dejvid Slejter bi trebao odgovarati za izrabljivanje i zlostavljanje majmuna. Velika drskost je njegov zahtjev za autorskim pravom na fotografiju. Budimo realni, kakva lijenčina i ljigavac moraš biti pa da napustiš SAD, zemlju neograničenih mogućnosti, i odlučiš zarađivati za život slikajući majmune u Indoneziji. Pa onda briga za sedmogodišnju kćer koju bi indonežanski majmuni trebali izdržavati. Diskriminatorska je odluka kancelarije za autorska prava SAD da autorska prava ne mogu pripadati životinjama, posebno onim za koje je nauka utvrdila da imaju visoku inteligenciju: majmuni, gavrani, slonovi itd.

    D

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *