Мађарска: Побједа деснице и Јужни ток

Kaко се очекивало, развој економске кризе и с тим повезано повећање степена социјалне напетости чак и у релативно успjешним земљама, доприноси порасту бирачке популарности радикалних снага. То опште правило добило је очигледну потврду послије парламентарних избора у Мађарској, одржаних у прошлу недјељу. Тамо су десничарске партије успјеле буквално да растуре своје опоненте социјалисте. Изборна комисија […]

четвртак, октобар 14, 2010 / 13:29

Kaко се очекивало, развој економске кризе и с тим повезано повећање степена социјалне напетости чак и у релативно успjешним земљама, доприноси порасту бирачке популарности радикалних снага.

То опште правило добило је очигледну потврду послије парламентарних избора у Мађарској, одржаних у прошлу недјељу. Тамо су десничарске партије успјеле буквално да растуре своје опоненте социјалисте.

Изборна комисија Мађарске је 11. априла увече објавила прелиминарне резултате пребројавања гласова. Према тим резултатима, 206 од 265 места у парламенту заузеће представници десноцентристичке партије ФИДЕС. Њу ће здесна „подупирати“ још националистичкије оријентисана снага у лику радикалне партије „За бољу Мађарску“, која је освојила 26 мјеста. 

Социјалистичка партија задржала је тек 28 мјеста. Подсјетимо да су социјалисти током посљедњих осам година били владајућа партија Мађарске. Међутим, овог пута бирачи су дали предност десничарским партијама, које обећавају да ће смањити порезе и стимулисати развој економије, која преживљава период стагнације. 

Као што је познато, Мађарска је била прва земља ЕУ која се прошле године обратила за помоћ ММФ узевши 18 милијарди долара кредита. Мађарски десничари су свалили одговорност за погоршање економске ситуације (незапосленост и низак животни стандард мађарског живља) на представнике јеврејске и циганске дијаспоре. Није тајна да партија „За бољу Мађарску“ одржава тијесне везе са забрањеном милитаризованом групацијом „Мађарска гарда“. Њен лидер Габор Вона чак је обећао да ће доћи на церемонију инаугурације у парламенту у униформи мађарских „гардиста“.

Успјех десних снага у Мађарској коментарише експерт Центра за политичку коњунктуру у Русији, Јевгениј Војко: 

„Подсјетио бих да је социјалиста Ференц Ђурчањ поднио оставку још у марту прошле године и све то вријеме је на челу владе прелазног периода био Гордон Бајнаји, његов колега из партије. То је било учињено зато да би се одложили пријевремени парламентарни избори, који су били прилично непопуларни у друштву. Осим тога, социјалисти су добили могућност да се одрже још једну годину на власти. Међутим, ни то им није помогло. Избори су одржани у року и њихов резултат био је предвидив. 

Не може се рећи да је владавина мађарских социјалиста довела до таквог економског краха, као у Грчкој. Њима је дјелимично успјело да економију држе изнад површине. Што се тиче присталица партије ФИДЕС Виктора Орбана, њихов долазак на власт осигуран је, не толико сопственим успјесима, колико неуспјесима социјалиста. Игра контраста окончала се у корист присталица Орбана“. 

Треба напоменути“, каже Јевгениј Војко, „да је лидер ФИДЕС већ био на функцији премијера. Нећу рећи да је Мађарска тада нешто посебно напредовала на економском плану, али је ипак у том периоду било економских успјеха који нису забиљежени у вријеме владавине Ференца Ђурчања. Према томе, у побједи партије Орбана улогу је одиграо поглед Мађара на оно што је било прије једне деценије. Осим тога, његова партија вјешто је одиграла на националистичка осјећања суграђана, позвавши их на препород Велике Мађарске, што је било и једна од најбрилљантнијих политичких парола. 

Мора се истаћи и побједа десних радикала, који су такође на ту националистичку тему одиграли у својој кампањи. Генерално гледано, у Европи су сада таква расположења популарна. Доказ томе су посљедњи избори у Европски парламент, у који је ушло много представника партија националистичке струје. 

Што се тиче руско-мађарских односа, у вези са доласком десних снага ја овде очекујем некакво клизање уназад. Није тајна да Урбан, за разлику од претходног премијера, исповиједа атлантистичке погледе у спољној политици. Ђурчањи је, на примјер, тежио да изграђује конструктивне, да не кажем пријатељске односе са Русијом. Разумије се, социјалисти су и уопште више лојалнији у односу на Русију и такав однос сеже још у совјетску прошлост. С друге стране, у случају Мађарске то је имало и економску позадину. Као што је познато, Ђурчањи влада енергетским концерном МОЛ, преко кога Русија реализује многе своје пројекте у тој земљи. Орбан се таквим везама са Русијом не може похвалити. И зато ће до клизања уназад свакако доћи. 

Упоредо с тиме, истакао бих да је скоро десетогодишње управљање социјалиста показало Мађарима да се с Русијом може имати посла и да то доноси одрђене и економске и политичке дивиденде. Зато до драстичнијег захлађења односа највјероватније неће доћи. Орбан ће узимати у обзир искуства својих претходника и са Русијом ће свакако водити дијалог. 

А што се тиче „Јужног тока“, постоји одређена опасност која је везана за долазак на власт нове снаге. Ствар је у томе што је током посљедњих година Орбан у више наврата изјављивао да једино „Набуко“ може осигурати реалну енергетску безбиједност Мађарске и да „Јужни ток“ није у националном интересу. Истовремено, мислим да, ако он и не одустане од тога, послије доласка на власт његово понашање ће постати одговорније. Вјероватно ће се он консултовати са мађарским експертима и економистима о учешћу у том пројекту. У крајњој линији, он сигурно неће бити толико радикалан у том питању као прије.

KM.ру



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *