dysko

Љубимо ланце, ипак

Само 28% грађана Србије подржава тржишну привреду као начин функционисања економије и материјални образац организације људских односа у друштву. Мене ова цифра не изненађује. Лично, сматрам да је још мање људи на овим просторима који уопште знају шта је слободно тржиште и који се залажу за исто. У принципу, управо у овом податку лежи кључ […]

среда, новембар 23, 2011 / 15:40

Само 28% грађана Србије подржава тржишну привреду као начин функционисања економије и материјални образац организације људских односа у друштву.

Мене ова цифра не изненађује. Лично, сматрам да је још мање људи на овим просторима који уопште знају шта је слободно тржиште и који се залажу за исто. У принципу, управо у овом податку лежи кључ свих наших проблема и ја одавно немам проблем са тим да то јасно кажем, јер сам од оних који никад неће себи да дозволе да друге прогласи одговорним за свој живот. А кључ тих проблема је савршено јасан:

Преко двије трећине људи овде не жели да тешко ради и преузме одговорност за свој живот, те траже да то учини неко други умјесто њих.

У истраживању којим се дошло до ових података истакнуто је да људи овде идентификују тржиште са Западом, те да ту виде узрок свог лошег живота. Писао сам већ о томе које су основне заблуде о либерализму, јер ме одавно фрапира колико већина људи појма нема о њему, као што ме још више фрапира та мржња према слободи и индивидуализму, који се аутоматски поистовјећује са најсебичнијим егоизмом, из не знам којих разлога.

Један мој добар пријатељ рекао је да људи овде не мрзе Запад зато што се овај данас толико дегенерисао, зато што и сам напушта своје основне вриједности-слободу, индивидуализам и рад-већ управо зато јер мрзе саме те конститутивне вриједности. Јер, да је другачије, управо би већина људи код нас данас управо инсистирала на слободном тржишту и класичном либерализму, баш због тога што водеће земље Запада напуштају слободно тржиште у протеклих тридесет година великом брзином, дозвољавајући нетржишним факторима да стекну незаслужен примат у друштву.

Али, не! Људи овде не подржавају тржиште јер га мрзе! Али, то је тако суманута логика. Ако већина мисли да су политичари ти који чине лоше ствари и праве им велике проблеме у животу, поставља се сљедеће питање:

Другарице и другови, шта је ваша алтернатива тржишту? Алтернатива тржишту може бити само једна-планска и диригована привреда. У таквој привреди о свим битним питањима одлучује држава, односно они који одлучују у њено име-политичари. Дакле, управо они које оптужујете за лоше ствари које вам се дешавају. Како мислите да ћете им ограничити утицај након што им дате још више утицаја?

Они који воде Србију и овај простор у посљедњих шездесет година урадили су сјајну ствар за себе: основни начин на који би људи могли и овде да постану слободнији и еманципованији, а то је само њихов рад и располагање плодовима тог рада, учинили су у очима тих људи презреним и одбаченим. Једино је слободно тржиште и умањена моћ државе, па самим тим и политичара, могло да обезбједи напредак. Ја никако не разумијем љевичаре: кажу, људе тлаче велики. Па, побогу, ваљда их тлаче тако што узимају плодове њиховог рада, исто тако каже и сам Маркс. У том случају, зар није логично да се против тога најефикасније бори тако што се инсистира на томе да се људима узима што мање новца од стране државе (индиректно-политичара и тајкуна)? Умјесто да први љевичари буду ти који се противе већој улози државе (богаму, колико се ја сјећам тих идеја, циљ је управо био укидање државе), они данас најгласније кукају за повећањем пореза и улоге државе?! Мислим, невјероватно.

Људи овде данас вапе: спасите нас, ослободите нас, поробите нас. Тиме се сами нуде на пањ онима које оптужују да желе да их униште. Ово постаје трагикомично и све је извјесније куд нас све то води.

Можда тако треба.

"Не сме да се чује, нема ни слободе
Мени није јасно ко ме тако сјеба,
липсавам к`о пас али тако треба!"*

*Б. Ђорђевић



0 КОМЕНТАРА

  1. Хммм..Милко, дотакао си ти овдје много питања, али не знам да ли си их добро посложио, пошто слободно тржиште тражи и слободну производњу, а нама очито не прави проблем толико слобода тржишта колико немање организоване производње, тј. нисмо конкурентни, и губимо ту тржишну утакмицу.

    Власништво је мање битан фактор, готово да је сасвим свеједно да ли је власник фабрике(производње) држава или појединац, ако она остварује профит и праведну новчану накнаду свима у њој јер и радник је ту уложио свој рад да би сви скупа остварили профит те сходно томе тако га треба и дијелити, а већ одавно устаљена пракса показује супротно, тј. капиталистичко економски систем све више поприма одлике дивљачког капитализма са својим неправедним платама, на занемривању одговорности и способности на уштрб подобности.
    Маркс је био против власништва, што је глупост, исто као и тзв љевичари, параван капитализму, пола тих љевичара су марионетске луде, а други дио је одан правилима и закону профита.
    Све те тзв љевичарске социјалдемократксе опције су имале улогу поништавања и неутралисања синдикалне борбе радника за своја радничка права.
    Зато смо ми са екс-ју простора најгрђе прошли кроз те „транзиције“ земље са трајно изгубљеним радничким правима за узврат су преварени радници добили некакве социјалдемократске партије, да би капиталисти задовољили форму.
    Кад саставиш све те социјалдемократе, добијеш управо такав апсурд о којем си писао, њихов зацртан правац на „слободно тржиште“, дакле, потпуно затворен круг.

  2. Наше људе слободно тржиште и европа асоцира на хаос, тј на пароле оних који су нас увели у хаос. Људи маштају о неком социјализму и комунизму, а ми ни до капитализма нисмо стигли, заглибили смо се у терор једне партије и страних ала са којим сарађује

  3. Појам „тржишна економија или слободна економија“ је измишљотина која служи јаким националним економијама за довођење у робовласнички положај слбијих националних економија. Да појасним. Профит од финансијских трансакција је у ствари нека врста пореза. Држава или послодавац ти за твој рад даје неку плату, а онда ти испостави гомилу рачуна које мораш платити од те плате. Све те уплате/исплате врше банке наплаћујући „провизију“ за своје услуге. По тржишној економији свака банка има право да „тржишно“ конкурише на неком простору. Ако знамо да је привреда енглеске, француске или њемачке далеко развијенија од наше и да на овим просторима има далеко више становника него на нашим, логично је да ће банке које долазе са тих простора бити конкурентнији од „домаћих“ банака.
    Долази се до логичног закључка да ће поштујући „законе тржишне економије“ свака „мања“ држава брзо доћи у финансијску зависност од „великих“ економија.
    Сам чин слободних избора, требало би да омогући долазак на власт најспособнијих кадрова, који би требало поред осталог да проводе националну политику своје земље, а посебно да финансијске токове држе под контролом, а не да их препусти „тржишно“ страним банкама.

    О овоме се може теоретисати, са разних аспеката…

  4. Ма ово се Милко шали. Поједностављивање је смрт сваке истине. А опет, рјешење је једноставно у конвергенцији слободног тржишта са државним мјерама, интересној синергији појединца и државе, јер ништа није црно и бијело, него увијек између. А крајњи циљ треба да буде нестајање државе, слажем се. Иначе је нама гурнута догна о слободном тржишту које нигдје не постоји изузев у овоме облику о којем говори „рамштајн“, као начин експлоатације јачег.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *