Љиљана Чекић: Зашто касаба не воли саме жене?

Рођењем на Балкану свако женско биће постаје роб. Сваки роб има свог робовласника. Прво су то родитељи, а онда долази муж. Он вјенчањем постаје легитимни власник женског бића.

Према њему се односи како хоће – воли га или мрзи, искориштава, обожава, злоставља, а када му роб досади, он слободно може да га отјера. Нема кривице, нема друштвене осуде. Тјерањем роб не престаје да буде роб, него постаје одметнути роб. А то је много горе, јер роб без робовласника и није живо биће. Он је друштвено невидљив. Он је екскомунициран. Он некако никоме ни не треба. Евентуално неком другом робовласнику да га краткотрајно или дуготрајно искористи. Јер једном отјеран роб постаје трајно само распуштени роб. Распуштеница.

Уколико роб има довољно новца он може да откупи слободу, па тако распуштени женски роб постаје слободан човјек и сва претходна прича не важи. Само са довољном количином новца сваки роб може да се упише у слободне грађане. Ко има пара не гледа му се ни доб ни пол и може да се жени, удаје и распушта колико год хоће.

Важније је на Балкану имати мужа и не изгубити га него имати здравље, памет, углед, таленат, образовање, сан, радост, енергију, руку, ногу, бубрег, штитну жлијезду, жуч, све прсте, око, вид, слух, косу, зубе, стражњицу, предњицу, нормалан ниво жељеза, холестерола, триглицерида, ериторцита, леукоцита, тромбоцита, свих лабораторијских налаза у границама нормале. Важније га је имати него негативан тест на маркере тумора, негативан Папа тест, негативан патохистолошки налаз…

Све ће вам то лакше опростити, али немање, односно имање па немање мужа – то се овдје тешко опрашта. На свим славама, свадбама, крштењима, Новим годинама, Првим мајевима, љетовањима, зимовањима, на свим путовањима и када возите и када вас возе – неко ће вас опоменути да немате најважнију ствар или објекат или шта год, зависи како ко доживљава то нешто или тога некога. Дакле, када вас виде на граничном прелазу како возите ви, а носите кофере, шанса да вас не питају гдје су остали је – никаква. Вјероватно кад сам мушкарац путује са кофером, који ријетко који зна да спакује, нико се неће чудити. Али ако сама жена сједне да вози ауто и иде на море или негдје у бијели свијет, ту нешто никако није у реду.

И није га важно имати ради себе. Углавном је бескористан. Него због чаршије. Не воли касаба саме жене. А још кад нису јадне то већ прелази у дијагнозу. Ако си сама, а не жале те, ако си сама па те још мрзе, а помало ти и завиде, ти си онда најстрашнија кучка, зло које хода улицама, примјер који доказује да се може живјети и без богочовјека-мушкарца. То да је свака разведена жена курва, ма шта курва, највећа курветина – то се подразумијева. Исто тако ако си удата, ма шта радила људи ће сакрити. Да се не чује. Да муж не сазна. О удатим курветинама писаћу други пут.

Један савјет настао емпиријским методом након посматрања довољно великог броја животних прича гласи: Када добијете свој примјерак мужа шчепајте га као доберман. Не пуштајте по цијену да му откинете комад меса или читав огран. А ако сте шчепале туђег па га са супарницом натежете као праћку, а он „јадник“ не попушта ни на једној страни, пустите туђу имовину, али тако изненада и тако јако да кад изгуби своју прљаву равнотежу удари у свој животни ослонац и обори и њу и себе. Оставите их да леже на животном рингу. Они ипак заслужују једно друго.