Лион, лав на двије ријеке

Француску као земљу не волим нарочито. Види се да су по култури и менталитету западњаци и толико различити од нас. Пише Јелена Деспот У овој земљи се увијек осјећам као странац. Врло ријетко чујем неку ријеч на нашем језику, или осјетим гостопримство, а када се то и деси то обично бива неки залутали Балканац. Али […]

среда, мај 28, 2014 / 00:18

Француску као земљу не волим нарочито. Види се да су по култури и менталитету западњаци и толико различити од нас.

Пише Јелена Деспот

У овој земљи се увијек осјећам као странац. Врло ријетко чујем неку ријеч на нашем језику, или осјетим гостопримство, а када се то и деси то обично бива неки залутали Балканац. Али постоји један град којем се увијек радо враћам. У којем увијек доживим незаборавне тренутке, и којем се увијек осјећам мало мање страно – Лион.

Ок. Знам. Прва асоцијација је фудбал. Фудбалски клуб, стадион. И ја сам морала да их посјетим. Узалуд је било негодовање, цупкање, типично женско дурење – мушки дио екипе је желио да види Жерлан (фр. Gerland). Замислите само ту срећу и тријумф када сам схатила да је стадион затворен због годишњег реновирања. О стадиону тако не могу много рећи, нисам видјела, али вам могу сугерисати да припазите уколико га будете жељели посјетити, и да провјерите да ли је отворен за посјетиоце. Ако нисте заљубљеник у фудбал, најбоље је да га прескочите. Не исплати се ризиковати, посебно јер је поприлично удаљен од центра.

На моју срећу, метро станица се налазила одмах поред стадиона, тако да сам у пријатном и расхлађеном окружењу метрoа могла да наставим са ликовањем. Следећа станица била је Трг Белакур (фр. Bellecour), иначе кажу највећи пјешачки трг у Европи. Овај трг се налази на полуостру које чине двије ријеке које протичу кроз Лион – Рона и Саона. (фр. Rhone i Saone). Сам трг није нарочито импресиван. На њему можете видјети кип Луја XIV који јаше на коњу, као и исписано име овог града уз пренознатљиву маскоту – лава. Свакако мјесто на којем су се сви чланови наше групе сликали. За љубитеље зеленила и раскошне архитектуре овај трг неће бити занимљив. Посут шљаком и без вегетације ни мене није навео да се дуже задржим ту. Али је сјајно мјесто са којег ћете наставити своје даље разгледање.

Право од трга се пружа главна улица са поприлично великим шеталиштем и пјешачком зоном. Током љета су ту огромна снижења тако да би најбоља варијанта за жене била да своје мушке пратиоце оставите на стадиону и запуте се у ову улицу. У мом случају, сада су они цупкали. Неки су кукали. Неки својим дјевојкама већ носили по двије или три кесе препуне одјеће.

Иако Лион није типично туристичко мјесто цијене су у овом граду поприлично високе. Па тако у главној улици, ако сте довољно луди, точено пиво можете платити 9 евра, сладолед од 5 па надаље, а најјефтинији напитак је кафа и она кошта отприлике око 3 евра. Како нисам неки нарочити љубитељ куповине, у главној улици се нисам задржала много. Тек толико да купим поклоне.

Следећа дестинација је била црква фр. Notre-Dame de Fourvière. Ова црква се налази на брду и видите је са Трга Белакур. Чини се много ближом него што заправо јесте, али сам до ње кренула пјешке. Више је то била жеља мојих пријатеља, али морам признати да је на крају вриједило. На путу до ове цркве смо обишли још једну катедралу фр. Saint Jean и видјели остатке Римског театра. Како је катедрала Saint Jean била на путу до базилике прво смо њу посјетили. Као и већина катедрала које сам видјела и ова је била огромна и објективом фотоапарата је било немогуће да је обухватите. Иако смо се својски трудили. Није било туриста као нпр. у Паризу или Милану. Мирно смо могли да уђемо, задржимо се колико желимо и видимо шта желимо. У овој катедрали је најпознатији астрономски сат који показује положај сунца, мјесеца и планета. Иако је у катедрали забрањено фотографисање нисмо одољели искушењу да на кварно направимо неколико фотографија.

Храбро смо кренули даље и иако смо већ били на брду Fourvière, наша дестинација нам није била близу. Не би то било толико страшно да се све вријеме не пењете уз брдо, гдје нема хлада, а при том је љето. Овдје су ми се већ упјели осветити за оно ликовање због стадиона који није радио. Римски тетар, или ти његови остаци је најстарији такве врсте у Француској. У вријеме љета овдје се обично организују бројне културне манифестације, а управо је припрема за концерт била у току када смо се ми нашли ту. Са овог мјеста се пружа поглед на цијели град и његове двије ријеке. Скромним женским ријечником рекла бих – предивно.

И коначно црква Notre-Dame de Fourvière. Морам рећи да је оправдала сво ово пентрање до ње, за куполама и звоницима подсјећала ме на замак. Око ње је била калдрма, и већ сам могла да замислим војвоткиње и маркизе како се мувају туда. Идилу су ми нарушили азијски туристи који су се и овдје нашли. Уједно то су били и једни туристи које сам срела. Наравно да је и она била огромна. Састоји се од главног дијела и крипте, а ми смо обишли све њене кутке. Са мјеста гдје се налази катедрала се пружа још величанственији поглед на цијели Лион него што је то био случај са мјеста гдје се налази Римски театар. Ту смо наравно направили милион фотографија.

За пут назад смо ипак изабрали жичару и метро како бисмо могли обићи мјесто у Лиону које највише волим, и које ни у једном другом граду у којем сам боравила нисам пронашла. Не значи да и не постоји, али овај парк је заиста посебан. Ријеч је о парку Tete d’Or. Није то парк као ови који се код нас називају парковима. То је буквално једно мало насеље које је претворено у парк.Успут је и зоолошки врт, а има и језеро. Са свим овим садржајима овај парк за свакога нуди понешто. Уколико сте љубитељ физичких активности овдје наравно можете трчати, ролати, возити бицикл или напросто шетати. С обзиром на његову величину и шетња је довољна физичка активност. На језеру пак можете изнајмити педалину и возити се у чамцу. Идеално мјесто како бисте се одморили од градске буке. Примјетила сам да и становници овог града спас и уточиште од љетних врућина углавном траже у овом парку. Друга битна ствар на путу до парка можете прошетати уз ријеку и тако уживати у њеним љепотама. Бројни кафићи и ресторани су посвједочили да и у овом граду воле ноћни живот на води.

Иако ово није град са свим оним силним епитетима град љубави, романтике, свјетлости за мене је био љепши и сјајнији од тог Париза. Чистији и питомији, свакако! А са оним затвореним стадионом су ме купили за сва времена.

До неког следећег путовања,

Au revoir.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор