Лимузина за Путина

Од 1930-их до распада СССР-а совјетски политичари су се возили у совјетским лимузинама. Путин се, међутим, вози у аутомобилу Mercedes-Benz S-Guard Pullman. Руски конструктори ће се поново потрудити да руководство земље пређе из „Мерцедеса“ у домаће аутомобиле.  Московска фабрика „Лихачов“ („ЗИЛ“) произвела је експериментални образац лимузине за државно руководство. Конструктори се надају да ће њихов […]

четвртак, септембар 6, 2012 / 07:05

Од 1930-их до распада СССР-а совјетски политичари су се возили у совјетским лимузинама. Путин се, међутим, вози у аутомобилу Mercedes-Benz S-Guard Pullman. Руски конструктори ће се поново потрудити да руководство земље пређе из „Мерцедеса“ у домаће аутомобиле.

 Московска фабрика „Лихачов“ („ЗИЛ“) произвела је експериментални образац лимузине за државно руководство. Конструктори се надају да ће њихов аутомобил заменити стране марке у возном парку руских државника. Засада се председник Путин вози у аутомобилу Mercedes-Benz S-Guard Pullman.

У понедељак се у медијима појавила информација да Министарство индустрије и трговине активно разматра пројекат производње домаће лимузине за руске функционере. Експерти су проценили да ће израда аутомобила коштати 1 милијарду евра и били су скептични када је реч о перспективи овог пројекта. Ипак, како сазнаје лист „Известија“, Акционарско московско удружење Фабрика „И.А. Лихачов“ (АМО ЗИЛ) заједно са компанијом „Депо-ЗИЛ“ већ је произвела пробни примерак репрезентативног аутомобила. По речима конструктора, аутомобил је коштао далеко мање од једне милијарде рубаља (31 милион долара).

Налог за конструисање одговарајућег аутомобила издао је Дмитриј Медведев пре две године, али како тврди Сергеј Соколов, извршни директор компаније „Депо-ЗИЛ“, рад на пројекту је започет још 2004. Тада су биле направљене скице дизајна каросерије нове репрезентативне лимузине, као и технички модел у размери 1:5. На пројекту под називом „Monolit“ радило се са прекидима, али 2012. је посао ипак завршен. У најскорије време ће аутомобил бити тестиран на Дмитровском полигону, после чега треба да добије атест у одговарајућим министарским ресорима.

„ЗИЛ“ је и у совјетско време производио репрезентативне лимузине, чије контуре и данас асоцирају старије генерације руских грађана на превоз совјетских руководилаца. Како тврди Соколов, приликом разраде садашњег пројекта циљ је био да се очува традиционални стил "ЗИЛ-ових" аутомобила у којима су се возили Леонид Брежњев, Михаил Горбачов и Борис Јељцин. Додуше, у новој лимузини није остао ниједан део од тих некадашњих модела, признаје Соколов.

Совјетске лимузине су имале крајње специфичне возне карактеристике. Оне су биле предвиђене само за дугу вожњу, при чему није било предвиђено заустављање на семафорима, јер је саобраћај увек обустављан кад пролазе совјетски руководиоци. Поред тога, аутомобил је био прилично компликован за управљање, тако да је возач морао да прође специјалну обуку. У новом „Зилу“ неће бити таквих „особености“.

Конструктори су пре свега изменили тип мотора, тако да мотор сада више није са карбуратором, него са директним убризгавањем. Запремина мотора није промењена, и даље је 7,7 литара, али зато има више коњских снага: 400 уместо некадашњих 315. У старом моделу је био мануелни мењач са три брзине, а нови модел има аутоматски мењач са пет брзина. Трап је остао потпуно исти.

Пречник точкова је 18 инча. Специјалне гуме „Гранит“ за 16-инчне точкове „ЗИЛ-ових“ лимузина производила је само Московска фабрика гума. Међутим, обзиром да је аутомобил тежак преко 3,5 тоне, а максимална брзина му је 200 km/h, било је немогуће пронаћи одговарајућу врсту гуме за 16-инчне точкове. „У Америци се таква врста гуме за точкове од 18 инча производи за велика возила. Ми смо били принуђени да направимо веће точкове“, објашњава Соколов.

Каросерија има шесторо врата са кабином типа „Pullman“, у којој су седишта постављена једно наспрам другог. На задњем крилу је смештен клима-уређај тако да се за десни део кабине може подесити једна, а за леви друга температура. Поред тога, у новом аутомобилу је потпуно измењен систем снабдевања струјом. У ранијем моделу акумулатор је имао 100 ампера, а у новом има 150. „То може и у аутобус да се стави“, каже Соколов.

Пробни модел није блиндиран. У фабрици кажу да се блиндирана верзија може појавити када овај модел буде одобрен. Тек после преговора са властима може да се наручи капсула. У компанији „Депо-Зил“ избегава се разговор о инвеститорима. Лист „Известија“ није успео да се повеже са Виктором Хрековом, представником управе ове компаније. „Пројекат је спонзорисала група прилично богатих људи који воле овакве ствари“, рекао је Соколов.

„АМО ЗИЛ“ не искључује могућност серијске производње репрезентативних аутомобила за државне функционере другог ранга.



0 КОМЕНТАРА

  1. Какав технолошки напредак! Не захтјева “специјалну обуку” за возача?! Мотор са директним убризгавањем!! Камионске гуме и маса од 3,5 тоне (без блинде..)! :о Просто фасцинантно! :о Није наведено јел’се пали на курблу или су открили начин да избјегну “винтање”?? :о

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *