Лијена мачка која не оставља трагове

Чланови експедиције у Хакасији (Јужни Сибир) кренули су у потрагу за Паласовом мачком. Ова дивља мачка такође живи у Казахстану, Киргизији, Монголији и Кини, и уписана је у Црвене књиге ових земаља. Донедавно се сматрало да у Хакасији нема Паласове мачке. Међутим, најновији снимци фотозамки увЈерили су научнике у супротно. Они намЈеравају да пронађу ријетку […]

субота, септембар 15, 2012 / 07:19

Чланови експедиције у Хакасији (Јужни Сибир) кренули су у потрагу за Паласовом мачком.

Ова дивља мачка такође живи у Казахстану, Киргизији, Монголији и Кини, и уписана је у Црвене књиге ових земаља. Донедавно се сматрало да у Хакасији нема Паласове мачке. Међутим, најновији снимци фотозамки увЈерили су научнике у супротно. Они намЈеравају да пронађу ријетку дивљу животињу.

Каква је то мачка упитали су се стручњаци који су проучавали снимке сњежног леопарда с фотозамки. Већ неколико година се врши праћење господара Сајанских гора – леопарда – у националним парковима Јужног Сибира, али су научници неочекивано угледали нешто што уопште не личи на њега. То је мачка мањих димензија, веома длакава, с кратким шапама и дебелим репом. Чинило се да је невјероватно да то буде Паласова мачка. У току последње деценије она је практично истријебљена. Ареал дивље животиње има облик изолованих станишта. Хакасија није улазила у њихов састав. И одједном – таква сензација! Послије извјесног времена у „фотографским сеансама“ су учествовала још два мачора. Ипак видјети Паласову мачку својим очима, па чак и једноставно наићи на њен траг је врло компликована ствар, објашњава биолог Сергеј Истомов.

– То је фантом, то је, наравно, чудо над чудима. Како успијева да не остави трагове своје животне дјелатности? То је задивљујуће! Човјек мисли, па та мачка не лети! Она у животу неће крочити на снијег, стајаће, разгледати. Скоро ће чекати да се отопи и тек онда ће крочити, само да не остави траг. Или чека да прођу дивокозе и иде траговима њихових копита. Осим тога, она се толико угоји пред зиму, постаје лијена, тако да до двије недеље може просто да лежи.

Као уточиште Паласовој мачки служе пукотине стијена, брлози, дупла обореног дрвећа. Она споро трчи, не може да издржи потјеру. За разлику од леопарда, ова дивља мачка има много непријатеља. Рецимо, за вука није никакав проблем да удави Паласову мачку, исто као и за пса. Постоји конкуренција и у погледу хране –лисица, несит, куна, који се као и Паласова мачка хране глодарима и птицама. Ова грабљивица више воли да се „не показује“ и због пјешчано-мрке боје практично се улива у пејзаж. Спољашњост и понашање јој дозвољавају да остане непримјетна за непријатеље и плијен – њега Паласова мачка не јури, већ чека у засједи. Чланови експедиције су такође одлучили да направе својеврсну засједу како би „на жив мамац“ намамили ову мачку, објашњава директор Хакаског националног парка Виктор Непомњашчиј.

– Због тога се на мјестима њеног боравка спроводи комплекс биотехничких мјера. Шта је то? Прво хранимо ситне сисаре којима се храни Паласова мачка. И кад се база хране концентрише, дивља животиња обраћа пажњу на то мјесто и ту се чешће појављује. Дакле, доспијева у објектив фотозамки.

Осим тога, планирано је да се Паласовим мачкама ставе огрлице. Не сателитске, као сњежним леопардима, већ радио огрлице, како би се одредила мјеста на којима животиња обитава. Ако све буде прошло успјешно, научници ће добити драгоцјене информације о овој дивљој животињи. О Паласовој мачки се још увек зна врло мало. А скоро је нереално видјети је живу. Чак и у зоолошким вртовима Паласова мачка тешко може да опстане, пошто јој потомство обично угине од инфекције. Осим тога, ове мачке воде ноћни живот и дању спавају, излазећи из својих скровишта, кад се зоолошки врт затвара и посјетиоци одлазе.

У посљедње вријеме је Паласова мачка постала јунак блогосфере: о њој се дискутује, људи желе да је набаве као кућног љубимца. Биолози то не савјетују: Паласова мачка се не може припитомити, то је дивља животиња. Ако неко жели да се брине о њој, боље је да јој помогне да се сачува у природи. По подацима научника, у рејону Сајанских гора број ријетке мачке није већи од двадесет-тридесет. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *