Летонија Русима нова Црна Гора?

Летонија је добила зелено светло за улазак у еврозону. И док неки брину због последица проширивања, други говоре да ће највише профитирати богата руска мањина. Тамошњи агенти за некретнине имају много посла. Велико интересовање лако је објаснити. Летонска влада је прије три године донијела одлуку да страних држављанима омогући трајну дозволу боравка, уколико постану власници […]

петак, јун 7, 2013 / 15:05

Летонија је добила зелено светло за улазак у еврозону. И док неки брину због последица проширивања, други говоре да ће највише профитирати богата руска мањина. Тамошњи агенти за некретнине имају много посла.

Велико интересовање лако је објаснити. Летонска влада је прије три године донијела одлуку да страних држављанима омогући трајну дозволу боравка, уколико постану власници некретнина у земљи.

Агенти кажу да је одлука владе поједине фирме спасила банкротства.

И Летонци су били на списку земаља са огромним дуговима, па су стране инвестиције биле једино рјешење. Међутим, странци у летонском случају су – Руси. С обзиром на то да је Летонија некада била совјетска република, не изненађује чињеница да у њој живи велики број Руса.

Пословни модел заснован је на продаји викендица на обали Балтичког мора богатим руским грађанима. Русима се допада окружење, што сви говоре руски и, што је најважније, нема негодовања летонских грађана против Руса, којег је након проглашења независност 1990. и те како било.

Као на Кипру, или Црној Гори?

Летонци су годинама одбијали да говоре руски. Посебна предност такве једне инвестиције јесте трајна дозвола боравка, пише Дојче веле.

Критичари сматрају да је великодушност Летонаца према страним држављанима, слаба тачка те балтичке земље. Пракса да се странцима који уложе преко 140.000 евра у неку некретнину изда трајна дозвола боравка, повећава утицај Русије у Европи. Односно банкарски сектор потпада под све већи утицај руског капитала, управо као што је то некада био случај са Кипром.

Летонија и даље муку мучи са утајом пореза, корупцијом и прањем новца. Али упркос свему томе, Европска унија сматра да та земља испуњава критеријуме споразума из Мастрихта. Јавни дуг Летоније износи 40 одсто бруто друштвеног производа, а инфлација је мања од два одсто. Летонија има и најбржи привреди раст у Европској унији, са више од пет одсто у последње двије године.



Оставите одговор