Латино и Методије (8) – Идеолошке флоскуле против ћирилице

Којим писмом пишеш? Питање је које се може поставити само Србину. Ми смо тренутно једини народ у цивилизованој Европи, чији се апсолутно сви припадници могу похвалити да умију читати и писати по двије азбуке, на једном те истом језику. Овај фељтон се намјерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од […]

среда, јул 11, 2012 / 07:50

Којим писмом пишеш? Питање је које се може поставити само Србину. Ми смо тренутно једини народ у цивилизованој Европи, чији се апсолутно сви припадници могу похвалити да умију читати и писати по двије азбуке, на једном те истом језику.

Овај фељтон се намјерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекује у будућности?

ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА
СТРУЧНО ПОЛИТИЧКИ

Уз ризик очајања, треба признати да је противћирилични метод успио на идеолошком пољу. На залудним интернет форумима, напримјер, може се примјетити профил подлеглог српског омладинца. Познатог као тинејџер.

Не само да је усвојен агресорски систем вриједности, него је исти отишао и корак даље. Покушаје националне ренесансе (попут овог с писмом), они чак ни не игноришу. Наплашени да ће у противном постати затуцани и сиромашни, посао окупатора схватају као своју дужност.

Учитан им је код, да било какав национални препород требају врло агресивно напасти. Мотивисани тим, што ће за кориштење квазиаргумената, од својих НВО-ментора бити награђени бесплатним путовањем у иностранство.

Типичан примјер за клиначку флоскулу је релативизација рестаурацијске тачке, која треба да збуни нестручног и необавјештеног "народњака". Садржава се у реченици: Ако већ хоћете традиционално писмо (ви глупи, не-кул и на Западу недобродошли примитивци), зашто онда не узмете глагољицу? Она је старија.

Ово није ништа друго него простачка демагогија, која изједначава период од три деценије прије хиљаду година (колико се, отприлике, претежно користила глагољица), наспрам шездесетгодишњих резултата духовног и физичког геноцида, који је искоријенио хиљадугодишње постојање ћириличног писма.

У друштвеним и културним условима, гдје се о националној историји не смије говорити без бојазни од оптужби за шовинизам, у васпитању овако затроване дјеце треба ићи до самих филозофских поставки смисла свијета. Гдје се, умјесто надопуне, оштро сукобљавају лични и општи интереси.

Ћирилица је постала толико страна њиховом друштвеном идентитету, да се одрицање од ње мора поредити са одбацивањем породице, вјере, цркве и пријатеља. Уколико и овакве метафоре имају смисла, у владајућој среброљубачкој идеологији.

Одлазак у толику дубину је исувише апстрактан, и као веома личан, неупотребљив је за било какву друштвену акцију. Ако хоћемо остати социјално здрави, једна ствар се у мору ових релативизованих будалаштина, мора узети као аксиом: Инсистирање на равноправности ћирилице и латинице је подмукло лицемјерство!

Протеклих 60 година (у различитим српским земљама и вијековима раније), створени су стабилни механизми културног геноцида. Тако је све изузев зилотске искључивости у oпредјељењу за ћирилицу: национална издаја.

Наравно, само ако говоримо о оним постулатима нације какви су владали од памтивјека до данас, дакле ако користимо здрав разум, односно ако се "издајемо" за српске родољубе. Или барем поштене људе. Свјесне, зашто се у политичком животу врши позитивна дискриминација националних мањина.

Када усвојимо овај наоко прежесток и искључив постулат (без осјећаја да смо примитивни), много ћемо лакше примјењивати аргументе у корист српског писма.

Нашој дјеци, дебилитетно заљубљеној у англосаксонске масмедије, прво треба објаснити да су у великој предности у односу на вршњаке који се служе енглеским.

За разлику од српског правописа, захваљујући којем странца можемо за један дан научити да правилно чита, једва половина тамошње дјеце усвоји правопис након 11 година у школи. То износи око 7 милиона људи у Британији, и 40 милиона у САД, који су технички неписмени!

Око 3.500 најобичнијих ријечи, не слиједе 90 основних принципа срицања (спеловања). Ми их, да подсјетимо, имамо само колико и слова (30).

Стога је британски писац Бернард Шо, захтјев за реформу правописа правдао анегдотским примјером. Ријеч fish (риба) по њему се у енглеском може написати и ghoti. Ако се ф узме из tough, и из woman, и ш из nation.

Англосаксонски културни круг, опет из политичких разлога, одбија да до ове реформе икада дође. У том случају, добрано разрођени дијалекатски стандарди енглеског језика би на концу добили различит правопис. Велика количина ријечи се, у случају примјене неког чврстог правила за изговор, више не би исто писали у Аустралији, Британији, САД, Јужној Африци и читавом низу бивших колонија које користе енглески као други језик.

Тако су неки због очувања традиције и националног јединства, спремни да се лингвистички сакате до у недоглед, а неки ни ове податке не могу да сваре као путоказ.

Што се тиче прекинуте традиције, од инвазије Нормана 1066, енглески није кориштен као књижевни језик све до 1400! Тек је Хенри 4. причао енглески, намјесто норманског француског. Правопис је код Енглеза остао непромијењен од 1755. до данас, док би домаћи полтрони, баш у име подражавања, промијенили и сопствено писмо.

Јапанцима, Кинезима или Корејанцима, традиционално пиктографско писмо, у електроничко доба не представља препреку за живот. Штавише, сви знамо одакле нам потиче сва техничка роба у кући.

Наравно, не морамо се поредити само са многољудним нацијама. Свим нашим латинично кратковидим европеизаторима, треба набацити диоптрију мањих европских народа. Грузијаца, Јермена или Грка.

Њима не пада на памет да одустају од својих традиционалних писама, зато што су неки наши бизмисмени учили школу под Стипетом Шуваром. Прво нека исти убједе администрацију у Бриселу да није практично, само због једне мале Грчке, имати и ћирилични натпис на свемоћном евру. О Бугарима и срамоти да њихова амбасада приређује изложбе у Бањој Луци поводом обиљежавања ћириличних јубилеја, нека причају они који имају излаз на море.

На крају крајева, нека пробају увјерити Јевреје да су назадни и ксенофобични, и да своје писмо требају замијенити арапским, јер га нико у њиховом окружењу не користи.

И ми, као и наши космополитски реформатори, волимо да се поводимо за цивилизованим свијетом. Па смо ради да се те методе прво докажу тамо. Тад нека се обрате и нама, са својим квазинаучним квазиподацима, које ћемо детаљно раскринкати у наредном наставку.

 

(наставља се)
Дани(ј)ел Симић

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Како да напишем “software developer” на ћирилици? Или Joomla! extensions development, Tienda e-commerce solution, Ambrasubs subscriptions manager…

  2. Имењаче, “software developer” не постоји у српском језику. Можда се то преводи као развијалац софтвера али нисам сигуран. Оно што је на енглеском пишеш оним писмом којим се он пише и те речи треба да ставиш у курзив а оно што је на српском наравно ћирилицом. Иначе пре неколико година ме је један друг са факса убеђивао да реч “џудо” може искључиво да се напише “judo”. Када сам га питао због чега мисли да не може “џудо” он ми је одговорио да тако пише у свим књигама о џудоу.
    Да додам “софтвер девелопер”, “Џумла екстеншонс девелопмент”, “Тијенда е-комерс солушон”, “Амбрасабс сабскрипшон менаџер”, према правилима транскрипције енглеских речи.

  3. Ето како Русима и Кока-кола мора написати на ћирилици.

    Ово су текстови које требате штампати и дијелити као неке проспекте,памфелете, афише, шта ја знам. Врло информативно, а није напорно читати као што обично овакви текстови буду.

  4. Боки, 14.07.2012. 04:21:17 [44570]

    “Имењаче, “software developer” не постоји у српском језику”

    софтверџија!B-)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *