Латино и Методије (6) – Јучерашњица ћирилице у РС

Којим писмом пишеш? Питање је које се може поставити само Србину. Ми смо тренутно једини народ у цивилизованој Европи, чији се апсолутно сви припадници могу похвалити да умију читати и писати по двије азбуке, на једном те истом језику. Овај фељтон се намјерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од […]

уторак, јун 26, 2012 / 07:27

Којим писмом пишеш? Питање је које се може поставити само Србину. Ми смо тренутно једини народ у цивилизованој Европи, чији се апсолутно сви припадници могу похвалити да умију читати и писати по двије азбуке, на једном те истом језику.

Овај фељтон се намјерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекује у будућности?

ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА
СЦГ РС

На примјеру Републике Српске (РС), могле би се извући значајне поуке везане за азбучну политику у 21. вијеку. Зато ово поглавље користимо као прелаз ка одјељку СУТРА, третирајући неке од главних разлога повлачења азбуке пред абецедом.

Српска је само културни рукавац, чији се главни ток налази у Београду. За њега је везана пупчаном врпцом, од искориштене жвакаће гуме. Није се од Педагошке академије у Бањој Луци, могла начинити достојна иституција за заштиту српског језика, писма, и културе на западу. Макар се иста прозвала и Филозофским факултетом.

За тај посао су потребне деценије надљудских напора, чак и у најподеснијим условима. Та институција није добила ни трун поштовања који заслужује, а који се неколико пута обилатије излива на друге буџетске потрошаче.

Логика полуписмених српских политичара, који су срозавање финансијског и друштвеног статуса Војске РС правдали тиме да сад имамо СФОР, па нам одбрана више не треба, могла би се сутра примјенити и на високо образовање.

Лако је могуће, искуством по којем је ВРС укинута, да неки од ових мудријаша каже: У Загребу имамо факултет за ијекавски изговор, па нам је исплативије слати студенте тамо, него да издржавамо професоре и асистенте у својој земљи. Стога се у атмосфери физичке окупације и духовног насиља, јасно издваја оцјена да је западни дио српског бића потпуно обезглављен.

Ћирилица је у СР БиХ била више него рудиментирано писмо. Уз замазивање очију неким листовима, који су се периодично штампали и на ћирилици, на телевији није уопште постојала.

Почетком грађанског рата, национално писмо је доживјело невјероватну рехабилитацију. Захваљујући спонтаној дражи у враћању коријенима, али и уз удио крајње репресивног државног апарата, са тада неограниченом власти. Посао који је ратна власт у Српској учинила на овом пољу, далеко превазилази резултате њене крајње неспособности у другим областима.

Азбучном проблему су поклањали малу и нестручну пажњу, али су захваљујући пријемчивости популације и доступним методама, резултати били невјероватни.

Од оснивања државе, сва издања у Српској су штампана искључиво ћирилицом. Преко 90% свих натписа на улици, и етикета на домаћим производима, биљежени су националним писмом. Ови резултати су своју ерозију отпочели већ пред крај рата.

Национални занос је исцрпљен у дуготрајном сукобу, а културне институције државе му нијесу дале никакав свјеж потицај. Умјесто духовних, руководство обогаћено шверцом и проневјерама, становништву је слало крајње материјалистичке поруке. Најчешће тако, што му се није ни обраћало.

Можда звучи нелогично, али прве структуре друштва које су се окренуле латиници – јесу кафеџије. У земљи са никаквим условима за културни живот, кафане су током рата биле најпосјећенија мјеста. Газде су одједном дошле на идеју, да кафана и ћирилица не могу заједно.

Нововјековне српске кафане носе имена направљена од егзотичних појмова и страних топонима, па се тако у Бањој Луци Акапулко, Хавана, Цирих, Биг Бен, Капројоло, Бонђорно, Сан Ремо, Хард рок кафе, Моцарт, Вијена, Портобело… никако не могу написати овако како сте сад прочитали. У овом систему вриједности то "глупо и сељачки", без обзира на скромну ерудицију угоститеља.

Најпластичнији примјер за смијер и ниво ове мисаоности, је у рату популаран бањолучки локал Сива муња. Пред крај сукоба и уз опадање посјете, промијенио је име у трагикомично: Flash.

Убрзо су и бутици, салони љепоте, а посебно продавнице техничке робе и услуга, слиједили ову матрицу. Уколико употријебе ћирилицу за натпис на својој фирми, изгубиће алхемију полтронисања Западу, за каквом жуде њихове муштерије.

А зашто жуде? Зато што им нико није рекао да не мора тако.

Завршетком рата, ћирилица је истиснута једнаком брзином којом је и дошла. Сви приватни часописи који су основани као ћирилични (Екстра магазин, Репортер, Независне новине…), "традиционално" су прешли су на латиницу.

Учинили су то изговарајући се тржиштем, мада већина издања у РС не остварује пласман чак ни у Федерацији БиХ, а камо ли у некој земљи окружења. Седмични и мјесечни магазини из РС, углавном имају регионалну природу читалаштва, а тржиште се додатно смањује уз ригидну језичку политику сусједне Хрватске, која несметано пласира своја издања у РС.

У избору писма, карактеристичан је примјер Бањолучког универзитетског магазина (БУМ). Двије уредничке поставе заредом, напустиле су овај пројекат и покренуле нове часописе (Револт и Бука).

Револт је послије извјесног времена прешао на латиницу, а млађа се Бука одмах се почела штампати политички коректним писмом. Двије одвојене групе младих и образованих људи, сличног друштвеног бекграунда, направиле су потпуно исти потез као и кафеџије поткрај рата.

Разлог томе је тзв. латиничење, српски правописни феномен, који ћемо обрадити у сутрашњем наставку.

(настаља се)
Дани(ј)ел Симић

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Vrhunski feljton, skidam kapu autoru.
    Tema je dramatično bitna, a nalazi se na margini društva.
    Pošto u njoj nema ni zrno politike, automatski je na margini.
    Broj komentara dovoljno kazuje zainteresovanost za ovu temu.
    Još jednom čestitke autoru i zaista je teško boriti se s vjetrenjačama, a braniti ćirilicu danas je uistinu jedna od borbi sa vjetrenjačama.
    Bojim se da je bitka za ćirilicu trajno izgubljena.
    A kad maternje pismo izgubiš i nestanak Ti se počne naslućivati i stvarno gdje god da se osvrneš oko sebe uvjeriš se kakva je realnost ove crne slutnje.
    I još ako u tom trenu pomisliš na one Tarabiće i onu priču da će na kraju svi moći stati pod drvo……………., pomisliš da su možda lagano ti dani pred nama, da su već počeli.

  2. Иване, зар није мало иронично да сажаљеваш ћирилицу а пишеш латиницом? Немој само да се вадиш на то што ти ћирилична слова нису означена на тастатури, јер нису ни мени па већ више од десет година малтене искључиво користим ћирилицу на компу, када је српски језик у питању. Што се тиче битке за ћирилицу, можда неко мисли да је она изгубљена али тако се мислило и за хебрејски језик пре сто година. Онда је била мало више Јевреја него данас и само 50.000 говорника овог језика, данас има мање Јевреја него онда и 10 милиона говорника хебрејског језика (6 милиона Јевреја и 4 милиона Арапа). То говори да ни један циљ није недостижан. Што се фељтона тиче све похвале, може много да се научи. Иначе, занима ме да ли је аутор приметио да од како су Срби почели да се додворавају својим западним суседима и да се “модернизују” Србија је све мања? Раније, када смо користили искључиво ћирилицу били смо сваке године све већи и сви су хтели да буду са нама. Данас многи Срби не желе да се изјасне као Срби.

  3. Онај ко држи “кесу” тај диктира правила игре.
    Највеће легло анти-српства, анти-ћирилице је тренутно Бањалука.

    Кесу у Бањалуци не држе “Срби”, него остаци комунистичког отпада предвођени актуелним и будућим градоначелником,избеглице из хрватске које имају статус више расе,гламочани, као мондијалисти или “супер-баке”,и остали скородошли неписмени полтрони, који ушићарену коју пару, отету од свог окрвављеног народа, на овај или онај начин, користе да се одрекну и српства и писма и сеоског порекла.
    Могу они парадирати и кумовати хиљадама цркава… али “не пада снијег да покрије бријег…

    Да, у Бањалуци, ни микроскопом не можете наћи ни најмању прчварицу а да није латинична, па чак ни српских назива.

    Да, у Бањалуци када год стављам ћирилични потпис, на неком документу или папиру, доживим испитивачки, и презрени поглед неког ситног јадова од службеничића.(Овај је сигурно неки четник…). Мени одговара са ОК, или треба да аплицирам…а он први и једини асвалт у животу што је видио, видио бањалучки.

    Да и прогутамо ове незналице и изроде, али шта је са многим установама па и факултетима који би требало, баш они да воде бригу о оваквим стварима.

    Само нам Бог још може помоћи да од једног честитог народа не дођемо скоро на ниво руље.

    x-(

  4. Поштовани коментатори/читаоци,малопре сам се регистровао јер ми је тема била јако занимљива,и одлично написана а нарочито због коментара посјетиоца Славија,одн.пре 3год једном сам био у друштву у коме се причало о стању у друштву и неко је рекао да ли је неком пало на памет зашто у БЛ нема странки СДА и ХДЗ,одн.неких кампања политичких(а требало би као највећи град РС,и пре рата је било више од 50%заједно муслимана и хрвата),и рекао је исто,зато што су сви хрвати и муслимани од 1996год па на овамо се приклонили СНСД-у,и зато је СНСД постао велика странка,и још је рекао да је прича СНСД-а о национализму за малу дјецу јер ,како је рекао главни људи СНСД-а су ожењени са ,колико се сјећам-Гаврановић муслиманком,Шпирић муслиманком(Надија,а сад ваљда Надом,да се Власи не досјете),Кузмановић тад предсједник,колико се сјећам хрватицом и Радмановић исто хрватицом,а осатлих се не сјећам јер нисам пратио политику тад.И ово сам написао да се распитате о овоме колико је истина,а све на причу зашто је овако како је,и да после сам га срео још једном и рекао је да хрвати и муслимани су преузели скоро све функције у вези културе,и зато нема прича о српској култури,нити неких представа или културних дешавања…па ме интересује ваше мишљење о овом што сам цуо,одн.написао

  5. Учили нас, мучили нас,
    Да будемо све,
    Само синци српске мајке,
    Само Срби НЕ,
    Ал’ дружећи се с вуком, лисом,
    Лав је ост’о Лав,
    Још нас има што кличемо,
    Ја сам Србин сав!

    Јован Јовановић Змај. 🙁

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *