Кустурица о геополитичким питањима на размеђи вијекова

Српски режисер Емир Кустурица истакао је да су највеће жртве нестанка прошлог хладног рата биле Југославија и – Србија.

Кустурица је у ауторском тексту за "Политику" навео да је сиријски рат промијенио свијет, те да ће крај двадесетог и почетак двадесетпрвог вијека остати урезани у памћење по слому СССР-а, информатичкој револуцији, видео игрицама које насљеђују филмску умјетност, и тв преносима хаоса у Источној Европи и Блиском Истоку.

"Тој серији придодата је сиријска епизода. Само дјелимично. Крсташке походе наметања демократије бомбама зауставили су руски авиони и пјешадија Башара ал Асада. Зато данас на руским границама има стране војске више него што је било за вријеме Хитлера. Почетак новог свјетског сукоба или поново хладни рат?", написао је Кустурица.

Он је у ауторском тексту упитао шта у тој ситуацији могу да очекују Срби као народ који је испоручио свог предсједника /Слободана Милошевића/ и "жртвовао га за добробит демократије".

Према његовим ријечима, појава Александра Вучића на политичкој сцени није ништа више "него законити завршетак низбрдице на коју је Србе довела демократија у којој је било више пријетњи него обећања".

"Утолико је и премијерова прича да је спавао на поду бриселске канцеларије у муци која је водила ка потпису Бриселског споразума, само један од чинова давно започете европске драме", навео је Кустурица.

Кустурица је подсјетио како је руски дисидент Александар Зиновјев схватио, пред крај живота, да је демократија крахирала падом СССР-а.

"Док смо имали војне блокове, Варшавски и НАТО, писао је он /Зиновјев/, постојала је намјера да се у западним парламентима развија демократија и да се преко гвоздене завјесе шаљу примјери стварне слободе. Али, када је срушен совјетски блок, ствар су из руку демократије преузеле корпорације. То право су стекле доказима технолошког напретка.

На крају тог рата технологија и капитала на побједничком постољу остали су војноиндустријски комплекс и Холивуд заједно, у пратњи двије гигантске енергетске групе или, у ствари, двије-три породице које су контролисале енергетски проток на планети", навео је Кустурица.

Он је истакао да је највише гласова на протеклим изборима било управо тамо гдје је било највише "русофила, американофила и филантропа", те да су избори у Србији показали да "мало ко вјерује у демократију".

"То је код Срба највише палило када је национални бијес синтетизован кроз слоган `Слобо Садаме` и вјеру да нас то из загрљаја несврстаних катапултира у наручје Запада. Као и она крилатица која карактерише провинцијални дио Београда, а гледали смо је деведесетих у форми – Београд је свијет", навео је Кустурица.

Он је навео да остаје нада да тема војне неутралности "није само модни тренд".

"Оно што потписника ових редова онеспокојава јесте идеја да се и политика ослања на кратак вијек трајања. Иако је, рецимо живот друга Тита био дуг, тешко је повјеровати да је којим случајем дочекао Гадафијев вијек да би избјегао судбину бруталног краја предсједника Либије", истакао је Кустурица.

Политици перманентних промјена, нагласио је Кустурица, може да се супротстави жилав државни систем, као што је у Бјелорусији, а питање је, наводи Кустурица, да ли би то било могуће да немају "С-300" /руски противаздушни ракетни систем/.