Криза матичних бројева

У неуређеној земљи има прегршт различитих проблема, али да једна држава може да дозволи луксуз да скоро од почетка године не може да издаје матичне бројеве новорођенчадима, то је политички и друштвено неоправдано и неодговорно.

Пише: Стефан Драгичевић

Криза око матичних бројева показује прво неспособност власти на нивоу заједничких органа да функционише, а друго показује да су институције врло слабе и да само утицај политике може да помјери неке ствари са мртве тачке. У овом случају ни политика нема рјешења јер људи у Представничком дому очигледно не желе да се договарају или су превише заузети неким другим, секундарним стварима, а не приоритетним, друштвеним проблемима.

Када један систем, конкретно државни ниво, не може да регулише ово питање шта друго преостаје него да нижи органи власти преузму на себе инцијативу рјешавања овог проблема? Да ли је нормално да се дозволи да дјеца не могу бити уписана у матичне књиге рођених и да послије одређеног периода они буду потпуни анонимуси у држави који ће морати тек да се боре за своја права што је држава требала да им уреди? Није овдје ствар чија је надлежност, државе или ентитета, овдје су у питању животи невине дјеце која су тек дошла на овај свијет.

Ако и то треба да буде фокус политизације онда је очигледно да политика трајно остаје усредсређена на интересне групе, а не на грађане и цивилно друштво.

Дакле, ствар, као и увијек у БиХ је компликована, али врло лако и прецизно је видљиво да не постоји никаква координација између извршне, законодавне и судске власти по виталним питањима за грађане ове државе. Након одлуке Уставног суда БиХ да стави ван снаге Закон о матичном броју зато што Парламент није ускладио овај закон са Уставом, сви су се понашали као „ма нико неће дозволити тако нешто; гдје ће дјеца остати неуписана“, а сада када проблем буквално кључа нико не смије ни да спомене овај проблем јер је спирала одговорности превелика.

Да ли је ово евидентно кршење људских права и слобода?

Ово је директно кршење људских права и то директно од државе. Апсурд који не постоји нигдје у свијету, јер свака држава стоји иза својих грађана и уређује им основна људска права у складу са законима и уставима својих држава. Овдје држава не стоји иза грађана, јер систем и институције овдје не постоје.

Када су власти Републике Српске и Брчко дистрикта јасно увидјели да проблем измиче контроли они су покушали да уреде ову област посебним уредбама максимално гледајући да то буде привремено рјешење док се стање око матичних бројева не уреди на нивоу заједничких органа.

Неко ће питати „па како је могуће да ентитети или дистрикт проводе одлуке које су надлежност државе“. Врло јасно и прецизно, држава је неспособна да функционише и зато су органи власти Српске и дистрикта јасно хтјеле да колико-толико стање око издавања јединствених матичних бројева ставе под контролу. Али пошто ни привремено рјешење не одговара „државницима“ попут Тихића, који је поднио Уставном Суду БиХ апелацију на оцјену уставности регистрационих подручја и примјене посебних уредби Владе Српске око издавања матичних бројева, онда се види да не постоји политичка воља да се проблем полако почне рјешавати.

У атмосфери „ко је прекршио Устав; ко је више загорчао живот породицама“ очигледно се иде ка оном трајном рјешењу – да се распакује Дејтон, да се произведе институционална криза на нивоу БиХ и да се дио по дио недовршеног система полако почне распадати. То је евидентно примарни циљ појединих политичара које ја овдје не морам спомињати именом и презименом, јер ће их народ сам идентификовати када дође вријеме за то.

Ко о чему, ПИК о узурпацији

Да се не може добити здравствена књижица, возачка дозвола и сви остали документи који су везани за ЈМБ могу да дозволе само они којима није интерес стабилно друштво, а то су они које је народ бирао на изборима као своје народне представнике.

С друге стране, Управни одбор ПИК-а (без подршке представника Руске Федерације) јуче саопштава како Српска и Брчко дистрикт врше узурпацију надлежности БиХ поводом матичних бројева. Пошто у ПИК-у сједе амбасадори заједно са предсједником ОХР-а, поставио би им следеће питање: Како би се господо осјећали да ваша земља нема Закон о матичним бројевима и шта би ви рекли за вашу државу која не може да вам региструје дјецу, а тиме и будуће чланове друштвене заједнице? Да ли би се и у вашим државама политичка одговорност преносила као пинг-понг лоптица?

Зашто је мишљење ПИК-а важно? Саопштење је безвриједно јер се зна да међународна заједница неће урадити ништа по овом питању, али је значајно са становишта колико ће још дуго ОХР имати подршку овог Управног одбора. За сада је утврђена потпуна доминација ОХР-а над ПИК-ом, иако би требало да буде обрнуто, зато што ПИК може донијети коначну одлуку о будућности канцеларије високог представника.

Погубна политика која се већ годинама врти у круг у БиХ не престаје са својим апсурдима, а докле ће тако бити заиста је тешко предвидјети. Док Србија и Хрватска, као два највећа и најважнија сусједа БиХ полако али сигурно стабилизује институције, систем и државу дотле код нас нити постоји систем нити постоје институције које рјешавају проблеме, напротив оне су највећи генератор проблема у подијељеном и разједињеном бх друштву.