Криве и кривине

Ми на Фронталу цијенимо теорију, али волимо у економији да ријеч воде они који се баве производњом, па смо зовнули једног од њих да нам каже коју. Ријеч. Бесплатно, ваљда не и џаба. Под небеским сводом Републике Српске има нас разних, а и не би било добро да смо сви исти. Мада, постоје ствари гдје […]

петак, јун 21, 2013 / 12:57

Ми на Фронталу цијенимо теорију, али волимо у економији да ријеч воде они који се баве производњом, па смо зовнули једног од њих да нам каже коју. Ријеч. Бесплатно, ваљда не и џаба.

Под небеским сводом Републике Српске има нас разних, а и не би било добро да смо сви исти.

Мада, постоје ствари гдје би човјек очекивао да смо сви исти, да се економски аналитичари, критичари, привреда и извршна власт сложе око ствари око којих збора нема.

Данас у Републици Српској све је у знаку кривице и кривина. Углавном се пребацује кривица и хватају кривине. Има и оних који још увијек исправљају криве Дрине, а на крају ко је крив?

Криво је море!?

Код нас економиста скоро све се да исказати кривом, како бисмо доказали ко је у праву или на примјер схватимо законитости понуде и потражње.

Често, објашњавајући пријатељима шта је то јавни апарат (назовимо га држава, ентитет, фискус…), волим рећи како су Предсједник Владе и министри менаџери компаније која оперише на одређеном територију и како су сви други у друштву њихови клијенти, купци, партнери…

Нигдје то није видљиво као у пореском систему, фискус илити држава/ентитет има монопол над убирањем пореза, а сви ми смо купци који плаћајући порез купујемо своју будућност у привредном систему и боље сутра за своју дјецу (под условом намјенске буџетске потрошње).

У Републици Српској фискалана понуда је оскудна, а буџетска потражња велика. По основним законитостима понуде и потражње у таквом односу обично купци плаћају скупу цијену, или не плаћају уопште! Овдје сада долазимо до криве.

Прије неколико деценија нацртана на салвети, како све генијалне идеје настају за кафанским столом, настала је „Лаферова крива“. Овај графички приказ нам указује на основне законитости односа између пореског прихода и пореске стопе. Оно што је непромијењено на „лаферовој криви“ за сваки фискус јесте да је порески приход једнак нули када је пореска стопа 0% и 100%.

Гдје је највиша тачка криве?

Просјечно пореско оптерећење сваког фискуса, како би се обезбједило оптимално убирање прихода, мора бити у складу са могућностима онога који плаћа тј. да му се не исплати ићи путем пореске евазије (утаје).

Најбољи примјер су давања по основу плата, што је већа стопа давања мања је “ пријављена плата“, те мањи број пријављених радника, а у коначници мање убирање прихода по том основу. Концепт фискуса да већа стопа давања даје већи приход у буџет води ка буџетском дефициту.

Да би привреда и фискус отпјевали мир, мир, мир нико није крив… морамо помирити два концепта. Концепт максимизације прихода и концепт оптимизације пореске стопе.

Крајње је вријеме да се сједне са привредом и ова два, готово непомирива концепта бар приближе, да се дође до мањег пореског оптерећења, а већег прихода. Ваљда ће неко и за Српску направити „Лаферову криву“. До тада сви су у криву!
 



0 КОМЕНТАРА

  1. ПИМ универзитет. Мегатренд… дајте људи!
    На крају крајева јеси ли сигуран да се у пракси теорија Лаферове криве доказала, а?
    Синиша разгули, ми овај портал волимо.

  2. Au, evo opet režimskih džukaca da pišu kolumne. Banderaš se nije proslavio, pa ajd da sad probamo sa “ekonomistom”. I ovaj je potekao od prevodilačke sorte, možda puca na premijersko mjesto.

  3. Fakat je priča bezzze. Ispitno pitanje kod Špirića. Da je bar predložio nešto konkretno… ovako je bacio loše svjetlo na nas skinjare a taman nas žene počele voljet.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *