Кредити у Швајцарцима: Суд на страни клијената

Удружење Швајцарски франак добило је код Основног суда у Бањoj Луци пресуду у којој су усвојена оба тужбена захтјева постављена по основу уговора о кредиту са валутном клаузулом у швајцарском франку. „Овом пресудом првенствено је одлучено о камати, односно због непримјењивања уговорне клаузуле о промјени каматне стопе у складу са кретањем референтне каматне стопе Либор […]

субота, јун 28, 2014 / 12:46

Удружење Швајцарски франак добило је код Основног суда у Бањoj Луци пресуду у којој су усвојена оба тужбена захтјева постављена по основу уговора о кредиту са валутном клаузулом у швајцарском франку.

„Овом пресудом првенствено је одлучено о камати, односно због непримјењивања уговорне клаузуле о промјени каматне стопе у складу са кретањем референтне каматне стопе Либор банка је била дужна да изврши усклађивање висине каматне стопе корисника кредита, те је дужна да исплати износ више плаћених средстава са законском затеном каматом“, саопштено је из овог удружења.

У Удружењу подсјећају да је ово дио тужбеног захтјева који је адвокатска канцеларија „Голубовић – Грабеж“ добила прва у историји БиХ правосуђа, а по том и двије правоснажне пресуде по основу којих је извршена наплата од банке у цијелости.

„Други дио пресуде први пут утврђује ништавост одредаба којима се уговара валутна клаузула у швајцарским францима. Суд је у цијелости усвојио наводе тужиоца, обавезао банку да кориснику кредита исплати све износе које је корисник више плаћао због курсних разлика од почетка трајања кредита. На овај начин суд практично оставља уговор на снази, али без валутне клаузуле, што доводи странке у равноправну позицију, јер клијент који је подигао кредит у КМ своју обавезу би требало до краја да исплаћује у КМ, без утицаја курса швајцарског франка“, наводи се у саопштењу.

У Удружењу напомињу да је ријеч о првостепеној пресуди и да ће коначан суд у овим предметима дати виши судови.

„Суд је препознао неравноправан однос између уговорних страна гдје је, са једне стране, банка остаривала уз зараду и додатни екстра профит, док је, са друге стране, корисник био изложен додатним давањима која су га довела до руба пропасти. Несразмјером давања између онога што је корисник кредита примио и онога што је био дужан да враћа, прекршена су основна начела Закона о облигационим односима, што за посљедицу има ништавост, а на то суд пази по службеној дужности за све вријеме судског поступка“, истичу у Удружењу.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *