Кратка историја поплава у Семберији

Те 2011. године постављена је изложба о поплавама у Семберији, која ће нажалост бити допуњавана. Музеј Семберије у Бијељини припремио је једну изузетно занимљиву изложбу, која се може погледати од 2. фебруара до 2. марта (2011). Прикупљене су броје фотографије и друга документација и подаци о највећим поплавама које су задесиле овај крај у загрљају […]

субота, мај 24, 2014 / 15:50

Те 2011. године постављена је изложба о поплавама у Семберији, која ће нажалост бити допуњавана.

Музеј Семберије у Бијељини припремио је једну изузетно занимљиву изложбу, која се може погледати од 2. фебруара до 2. марта (2011). Прикупљене су броје фотографије и друга документација и подаци о највећим поплавама које су задесиле овај крај у загрљају Саве и Дрине. Током посљедњих поплава у Семберији, у децембру минуле године, веома често се говорило да се ради о нивоу воде, који се дешава једанпут у сто година.

Према подацима које у каталогу ове изложбе објављује мр Мирко Бабић, директор Музеја Семберије у Бијељини, катастрофална поплава задесила је Семберију 11. новембра 1896. године. Тада је ниво Дрине код Вишеграда порастао за невјероватних 17 метара, а код Зворника је био 8,4 метара изнад просјечног нивоа. Проток воде био је чак 9.540 кубних метара у секунди (3. децембра 2010. године 4.000 кубних метара). Бијељина је била под водом три дана, вода је у самом граду била око 80 центиметара, порушено је 60 кућа, а три лица су нашла смрт у таласима Дрине.

– Тек формирано насеље Францјозефсфелд (Ново Село) изграђено од ћерпича у потпуноси је страдало у овој поплави. У Мачви је било поплављено 48.000 хектара земљишта, док је дубина воде износила један до два метра, а на појединим мјестима и до четири метра – пише мр Мирко Бабић.

Велике поплаве задесиле су Бијељину 20. априла 1907. године. Али, тада Семберију није плавила Дрина него Дашница и Модран. У центру Бијељине вода је била дубока 60 до 70 центиметара.

Када је ријеч о елементарним непогодама у Семберији, хроничари су записали да је 1889. године у овом крају била толико јака зима да је дебљина леда на ријеци Сави била од пола до метар и по , а у зиму 1928/29 године забиљежно је је да су сватови прелазили преко залеђене Саве с једне обале на другу!

Семберију су задесиле велике поплаве и у новембру 1925. године. Излиле су се у исто вријеме Дрина, Сава, Јања, Модран и Дашница.

У периоду између 1932. и 1968. године, све до изградње савског насипа, скоро сваке гоине плављено је подручје између Горњег Црњелова и Велиног Села, од око 19 квадратних километара, а највеће поплаве биле су 1932, 1940. и 1944. године.

Музеј Семберије располаже са великим бројем фотографија о поплавама у Семберији, као и другом вриједном документацијом. То је драгоцјен материјал који је употпуњен документацијом о посљедњим поплавама из децембра 2010. године.

Ова изложба је изузетно значајна јер она драматично указује на вјековни проблем семберске равнице – поплаве. Колико су оне посљедица изградње хидроцентрала, путева без водопропуста, нових насеља, недовољног одржавања хидромелиорационих објеката и др. треба да одговори струка и наука. 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *