Крах бањолучке мљекарске индустрије

Синиша Божић за Фронтал.РС објашњава економски живот и берзанска прикљученија производње и прераде млијека у Бањој Луци. Дана 15. априла 2011. године је и посљедња група радника Мљекаре ад Бања Лука остала без посла. Тиме је стављена тачка на процес производње и прераде млијечних производа на бањолучкој општини. Пише: Синиша Божић Да подсјетимо, бањолучка Мљекара […]

уторак, април 26, 2011 / 08:00

Синиша Божић за Фронтал.РС објашњава економски живот и берзанска прикљученија производње и прераде млијека у Бањој Луци.

Дана 15. априла 2011. године је и посљедња група радника Мљекаре ад Бања Лука остала без посла. Тиме је стављена тачка на процес производње и прераде млијечних производа на бањолучкој општини.

Пише: Синиша Божић

Да подсјетимо, бањолучка Мљекара је основана давне 1956. године, те је кроз своје пословање прошла кроз бројне трансформације. Била је у саставу Пољопривредног комбината ‘Младен Стојановић’ Градишка, затим дио прехрамбеног гиганта АИПК Босанска Крајина. Чак ни избијање ратних дејстава није озбиљније угрозио пословање овог предузећа.

Но, приватизација јесте.

Крајем 2004. године, предузеће је приватизовано – државни капитал од 66% је продан Млекари Суботица, за 500.000 КМ, уз обавезу улагања од 13 милиона КМ, повећавање производње, задржавање радника те претежне дјелатности. Обавеза Владе РС је била да отпише, односно конвертује дуг Мљекаре у акције, што је након неколико година перипетија и препирања на релацији већински власник – Влада РС (те измјене три сазива Владе), током 2007. године и учињено.

Наиме, конверзија дуга у акције се косила са тада важећим законима, односно није била предвиђена истим, осим у стечају, па се морало ићи у измјене и допуне закона, за шта треба времена.

Од приватизације туга бије

Одмах након приватизације, већински власник је значајно смањио откуп млијека од домаћих коопераната, а, за узврат, почео увозити млијеко од Имлека Београд (чији је крајњи власник исти као и власник Млекаре Суботица – Денјуб Фудс Груп, иза којих, опет, стоји, инвестициони фонд Салфорд).

Оваква постприватизациона пословна политика Мљекаре Бања Лука је изазвала велике губитке код коопераната, који су до тада снабдијевали Мљекару сировим млијеком. Прва ближа мљекара јесте дубички Мљекопродукт, што је подизало трошкове превоза, односно смањивало откупну цијену млијека фармерима.

Умјесто обавезе инвестирања, већински власник, односно Денјуб Фудс Груп, а посредно Салфорд, крајем 2006. године је купио Мљекопродукт Козарска Дубица, мљекару са највећим тржишним удјелом у БиХ, за, како се незванично процјењује, 18 милиона КМ.

Потом, већински власник иде са захтјевом ка Влади РС, односно Савјету за приватизацију, да се измијени приватизациони уговор, у смислу да се под намјером и обавезом инвестирања, призна аквизиција дубичког Мљекопродукта, те, да се Мљекара Бања Лука, измјести на локацију у Лијевче Пољу. Први захтјев Влада РС, односно Савјет за приватизацију није прихватио, а други јесте.

Ни по бабу, ни по стричевима, већ по малим акционарима

Овакво избјегавање обавезе инвестирања очигледно није било довољно да институције РС раскину приватизациони уговор. Јер, без испуњавања обавезе инвестирања, као кључне ствари која одликује озбиљног купца и инвеститора, практично је бањолучка Мљекара поклоњена за 500.000 КМ. Ово је управо био онај моменат, гдје се већински власник морао добро ‘притиснути’, или, једноставно – раскинути приватизациони уговор!

Пошто то није урађено, по ријечима људи из синдиката бањолучке Мљекаре, сва вриједнија опрема за прераду млијека је пресељена у дубички Мљекопродукт. То не би било спорно да је Данјуб једини власник Мљекаре Бања Лука, јер је и власник дубичке мљекаре, али су се оваквим радњама директно штетили мали акционари којих у Мљекари Бања Лука има око 35 одсто!

Резултати пословања бањолучке Мљекаре у постприватизационом периоду, били су катастрофални. Од 2004. – 2010. године је акумулирано око 12 милиона КМ губитака, што, заједно, са ранијих 8 милиона КМ, на крају 2010. године износи 20 милиона КМ укупног губитка!

Додатно, губитак преко висине капитала постоји уназад неколико година, што је знак да је предузеће зрело за ликвидацију или стечај. Приход Мљекаре се смањио, са 5,5 милиона КМ у 2004., на 0,5 милиона у 2010. години, што је дефинитиван показатељ гашења пословне активности.

Већински власник је покушавао у два наврата да смањи капитал предузећа, на име покрића губитака, а након чега да докапитализује мљекару, чиме би повећао свој власнички удио, на штету малих акционара. Исправно поступајући, Комисија за Хартије од вриједности РС је оба пута ове захтјеве одбацила, подсјећајући већинског власника на неиспуњену обавезу инвестирања.

Касно је плакати за проливеним млијеком?

Мљекара Бања Лука је у септембру 2010. године отворила "нови погон и дистрибутивни центар" у Александровцу, у Општини Лакташи. Најављена је производња од 50 тона млијека дневно, запошљавање 40 радника, те ширење палете производа. Пола године након тога, сви се радници отпуштају, а производња гаси. Тако је завршила прича о Мљекари Бања Лука.

Оно што у цијелој причи није поменуто, јесте да је Град Бања Лука регулационим планом предвидио, на локацији сједишта Мљекаре у Бања Луци-Росуље/Малта, изградњу ‘модерног хотелско-конгресног центра са свим савременим садржајима и компатибилним функцијама’.

На овај, и сличне начине, су се гасили производни погони стварани деценијама. Слична судбина чека и бањолучку Фруктону, Фабрику дувана, Аутопревоз, и низ других, некада респектабилних предузећа.

Врхунац лицемјерја јесте изјава управе Мљекаре, поводом задњег отпуштања радника, који се правдају ‘наслијеђеним лошим финансијским резултатима и чињеницом да је губитак већи од висине капитала, као и да су били онемогућени да улагања конвертују у капитал’. Коначни салто мортале за ово предузеће ће да представља продаја некретнина на атрактивној земљишно-грађевинској локацији.

Збогом, бањолучка Мљекаро, поздрављају те генерације оних које си отхранила!
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Ako sam dobro razumio – Salford nije ispunio svoje obaveze iz ugovora o privatizaciji, odnosno oni tvrde da jesu a Vlada RS tvrdi da nisu? Jesu li stigli na sud ovim povodom? Ne radi se o maloj sumi novca. Koliko vrijedi pogon u Aleksandrovcu?

    To pod jedan, a pod dva – utisak kome se ne mogu oteti – utisak nostalgije u Siniše Božića. Kao njemu je žao firme čije je mlijeko pio. Ne znam kakav je stav ostalih banjolučana ali kontam da se ipak pretjeruje sa tom nostalgijom. Mlijeko ko mlijeko, mljekara ko mljekara, firma ko firma. Ništa posebno. Dolaze odlaze, otvaraju se i zatvaraju. Ako na Malti nikne taj moderni kongresno-hotelski centar biće to sigurno dobro za BL. Nova radna mjesta, reprezentativan objekat, gosti sa svih strana… ne mislite valjda zbog propale mljekare pokušati ukočiti jedan takav projekat?

    U gradovima u ekspanziji nema mjesta nostalgiji. U onom Londonu na jednoj lokaciji se već po 7 put ruše stari objekti i izgrađuju novi… svih 7 objekata je sa urednom dokumentacijom i opet ih ruše, prilagođavaju se novim potrebama i novim vremenima. Na šta bi to ličilo da su ostali na prvom ili petom objetku?

  2. u Londonu se ne gasi rentabilna proizvodnja, vec ju eventualni investitor izmjesti, preproda, odvede u manje mjesto, industrijsko. Ovde se firme poput Fruktone, Fabrike Duvana i Fabrike mlijeka gase samo da bi par lelemudana u vrhu snsda dobilo lokacije dobre za svoje komplekse. Ko ce spavati u tim hotelima i ko ce kupovati sve te stanove kad je zemlja na kolapsu.
    Ima li ijedna zemlja gdje su urbanisticki zavod, fabrika duhana, pepsi punionica i fabrika mlijeka propali u istoj godini?

  3. Одлично, тако се то ради! Јеби мајку ситротињи, згази задави, да не постоји. Удри Миле по бубрезима, покажи им шта је референдум, приватизација кад ти организујеш. Миле је ЗАКОН! Значи јеби народу мајку кроз тромајку, без куртона!!! Запамтићете ви Милета и негову палију!

    http://bih-x.info/wp-content/uploads/2010/04/Milorad-Dodik6.jpg

  4. u Londonu se ne gasi rentabilna proizvodnja, vec ju eventualni investitor izmjesti, preproda, odvede u manje mjesto, industrijsko. Ovde se firme poput Fruktone, Fabrike Duvana i Fabrike mlijeka gase samo da bi par lelemudana u vrhu snsda dobilo lokacije dobre za svoje komplekse. Ko ce spavati u tim hotelima i ko ce kupovati sve te stanove kad je zemlja na kolapsu.
    Ima li ijedna zemlja gdje su urbanisticki zavod, fabrika duhana, pepsi punionica i fabrika mlijeka propali u istoj godini?

  5. @buddha
    Ne jedi se!Mile nije ništa uradio tajno.Sve radi naočigled narodu. udario sadista na mazohistu.Još malo pa nestalo i teritorije i mazohističkog naroda.Nismo prvi koji su nestali.Nestajali su i veći narodi, i velika carstva, a da ne nestanemo mi-šačica ljudska.
    Samo mi je žao što ti veliki, vijekovni uništitelji nađoše među nama, našeg jadova, da to okonča nabrzaka.

  6. I ta priča o kolapsu je žešći smor. GP Krajina prijavila dobit 11 miliona a prodaje nekretnine. Očigledno im dobro ide, dobit ima je skoro polovina prihoda, dakle – nekretnine su tražena roba. Ukupna dobit privrede Srpske po završnim računima za 2010. nikad veća. Ista stvar je i sa prihodima države u martu mjesecu. Trendove prate i pokrivenost uvoza izvozoma, ind. proizvodnja…

    Nezaposlenost raste kao posljedica propasti sitne trgovine i zanatstva – te djelatnosti bile su nam glavni generator sive ekonomije. Nezaposlenost raste i zbog dramatičnog skraćivanja rokova plaćanja u privredi, pa nezdrave i nelikvidne firme – propadaju. Ni to nije loše. Bolje da propadnu nego da ih na leđima nose dobavljači i žiranti.

  7. Тако је! Народ се не жали, што да ми будемо ти који су незадовољни, ајмо сад дисциплиновано ти тамо из Приједора, а и ти тамо из 1978, узмите књижице СНСД и доказивати се у партији. Кад Миле затражи повећање чланарине, одмах да сте подигли цифру за 97,79%, слике господе Ливне, Кецмановића да држите умјетсо икона у кући а Милетов портрет да истетовирате на срцу као овај сљедбеник, http://razglasaj.ba/wp-razglasaj/wp-content/uploads/2010/09/milorad-dodik-tetovaza.jpg
    тако се воли Миле и тако се поштује СНСД!

    Ти злизо да си промијенио надимак у злизо_СНСД.

    И да заборавио сам, кад будете водили љубав са својим дјевојкама, супругама, дечкићима има наглас да изговарате МИЛЕ ДОДИК.

  8. Pretjerujes, Krajina je jedna od 100 firmi koja je povlastena od vlasti, udji malo u Rs u dubinu pa sve su pred kolapsom u gradjevini i arhitekturi. Nekretnine su trazena roba, i mercedes je trazen, trazim ga i ja ali nemam para.
    A otkud propast zanatstva i trgovine? mislim otkud uopste njihov razvoj? pa zato sto su veliki giganti propali, pa ljudi otisli u usluge- sitne prodaje, zanatstva, sverc komerc. Imamo po sto radnji a nijedna posao nema. Pazi, stalno se prica o razvoju sitnih i srednjih firmi. njihovog razvoje nema bez giganata u RS koji ce generisati traznju.
    I ja se slazem da nelikvidni treba da padnu, samo ova vlada nije ta koja ce da promovise korporacijski biznis, stavise oni su ga i rastjerali iz RS da bi ostali sa monopolistima koji su voljni reket placati.

  9. @buddha
    nisi me razumio.Ni za dlaku ne mislim drugačije od tebe.Dobro ima još iko živ ,ko nas vodi, kako, i pod čijom dirigentskom palicom.
    Mudar je onaj vođa koji sačuva narod i teritoriju, pogotovo u ovako teškom vremenu.
    Naš je to oboje prodao.I , nikome zbog toga, barem ne do sada, ne polaže račune.

  10. Чуј мали системи пропадају, али велики снажно грабе напријед?? о јбт. па гдје је тај прогрес да се осјети у друштву у наорду, гдје су та нова радна мјеста? зашто би се гасиле ситне занатске радње поред армије запослених из гиганата, који су најврједнији купци кућних потрепштина и гардеробе из мало-привредног сектора?

    Ма да, хмм, како да не? јебенијех јада..па који смо ми циркус од привреде и система, најбоље одсликавају Жељезнице РС, да је нормална држава та би фирма добила катанац на вратима и то искључиво ради ван памети пословања, и кад покажу реални губитак, кад нема пара за плате, онда влада реагује тако што повећа цијену горива на пумпама и пребацује њима за покривање губитака, па тако код њих осми март славе њихове дивне даме, уз 3 стотке надокнаде, док се овамо кожа гули с леђа јадном народу на бензинским пумпама.
    Следећи примјер су Шуме РС, то тамо је очај, тамо је зона гдје сунце не сија и тако редом…све је то гњило и девастирано најпримитивнијим методама, а власт се и даље одупире здравој логици, чистом обманом свијести и најобичнијим лажима!

  11. Честитке Фронталу што даје прилику господину Божићу!
    А Божић, као и увијек, одличан и директан! Мислим да управо оваквим, младим, образованим и ПОШТЕНИМ људима треба дати шансу.

    Јесам носталгичан за БЛ мљекаром, исто као и за Фруктоном. Исто као што би 1978 био носталгичан за прасићима, шљивицима и ливадама кад би му их неко отео. Или је пак глад за бетоном ипак јача од љубави према завичају!? Па у рату су Фруктона, Мљекара, Пивара биле најјаче фирме у БЛ. Бака ми је живјела на Малти у близини Мљекаре и у рату сам одлазио са флашом у ред млијеко испред Мљекаре. Није било ни амбалаже, али производња се одвијала. А касније су дошли лешинари и раскућили све те фирме. Катастрофа је да не можемо ни производњу млијека имати у ентитету чија је економска политика трагикомична, аматерска. Све више вјерујем да се свјесно ради на уништавању овог народа, колико год то изгледало параноично.

    Синиши искрене честитке за текстове, за организацију протеста у Фруктони, за оно што је др Јандрићу рекао у очи,… Цијеним принципијелне људе. Живимо у друштву конформиста и зато треба поштовати људе, кој су спремни на личну жртву, не продајући образ за шаку долара.

  12. Ја сам подржала “измијештање производње” када је то било актуелно, тако да морам да признам грешку. Надам се да и ово питање неће остати неријешено и да ће неко одговарати за ово!

  13. Jedno pitanje je postovanje privatizacionog ugovora, i tu je drzava morala biti dosljedna.

    Sasvim drugo je ulaziti u poslovanje akcionarskog drustva, u smislu da li oni trebaju da se bave proizvodnjom mlijeka ili ne, da li trebaju da to rade bas u centru BL, ili im je bolje da tu nekretninu prodaju, a pogone izmjeste na drugo mjesto. To odlucuju akcionari.

    Ako su prenijeli imovinu Mljekare na Dubicku mimo zakona, ima procedura kako se bori protiv toga, a to je sud.

    Ako zele da otpustaju radnike, i to rade po zakonu, radnici se mogu buniti koliko hoce. Preduzeca nisu tu prvenstveno da zadovolje potrebe radnika, nego potrebe vlasnika. To se zove kapitalizam, a koliko se sjecam mi smo bas takav sistem usvojili.

    To sto su pojedini “proizvodni pogoni” stvarani decenijama danas ne znaci nista, ta preduzeca su radila u potpuno drugom sistemu netrzisne privrede, a danas su redom nekonkurentna i tehnoloski zaostala. Mogao bi ih izvuci samo ozbiljan strateski partner sa ozbiljnim procesom restrukturiranja.

    Kad se podvuce crta, bilo bi puno bolje da je Mljekaru preuzela Vindija, kao jedna ozbiljna firma, umjesto ovog fonda. Onda bi bili sretni svi – i drzava, zbog proizvodnje, izvoza i zaposljavanja, i mali akcionari i radnici.

  14. Колико ли је само оваквих примјера. Они упропаштавају производњу да би ми постали овисни. То је потпуно очигледно. Добро је да има људи који смију писати о томе и гдје објавити такве налазе.

  15. YUHHU ma mi imamo mnogo novca , nama u BL. ne treba mljekara ,picemo sampanjac umjesto mlijeka nisu nam potrebni ni proizvodni pogoni bilo koje struke,izgradicemo prostore za PR-ove i MENAGERE sve cemo kupovati s karticama sto nam treba,YUHUU

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *