Козарић предвиђа: Дуг 6,9 милијарди, економски раст око 1%

Економски раст у наредној години могао би износити око један одсто и тек у 2014. могао би бити динамичнији; вањски дуг ће у наредној години износити 6,9 милијарди КМ, при чему је за сервисирање предвиђено 788 милиона КМ, истиче Кемал Козарић, гувернер Централне банке БиХ. "Са становишта грађана БиХ, а поготово незапослених, ни у 2013. […]

уторак, децембар 11, 2012 / 10:48

Економски раст у наредној години могао би износити око један одсто и тек у 2014. могао би бити динамичнији; вањски дуг ће у наредној години износити 6,9 милијарди КМ, при чему је за сервисирање предвиђено 788 милиона КМ, истиче Кемал Козарић, гувернер Централне банке БиХ.

"Са становишта грађана БиХ, а поготово незапослених, ни у 2013. години неће се моћи очекивати побољшање стандарда нити прилика за запошљавање, али би на неки начин требало промијенити ‘трајекторију економских кретања’ и доћи до ‘одљепљивања’ са дна кризе", изјавио је Козарић у интервјуу Срни.

Очекује се да ће наредне године у БиХ бити повољнији амбијент и за домаће и за стране инвеститоре, док ће, с друге стране, инфлација бити мирна, девизне резерве би требало да буду стабилне и да износе око 6,4 милијарде КМ, а монетарна политика, као основни задатак Банке, биће одржана.

Гувернер очекује да ће Централна банка ове године остварити профит од 35 милиона КМ, од чега ће у буџет заједничких институција БиХ отићи око 20 милиона КМ, што је у овако тешким условима – добар резултат.

Козарић истиче да је инвестициона активност у цијелом свијету у паду, јер је економска криза одређене инвеститоре навела да одгоде нека улагања и да сачекају неко боље вријеме, док је за БиХ отежавајућа околност у протеклом периоду била – политичка нестабилност, што је додатно одвраћала стране инвеститоре.

"Оно што смо урадили сами себи, односно неплаћање вањских обавеза додатно је смањило наш кредитни рејтинг, што је такође један сигнал да се у БиХ дешава нешто што није добро за стране инвеститоре, а знамо да сваки капитал тражи сигурност", нагласио је Козарић.

Већ много пута је речено да БиХ има неповољан амбијент за инвестирање (рангирана на 126. мјесту) и ту позицију не мијења већ дуго, док други у региону не само да су боље рангирани, већ тај ранг поправљају из године у годину.

"Многе земље у региону најавиле су нови талас приватизације, који треба да обезбиједи прилив капитала, али и ефикасније управљање државним предузећима. Ни БиХ не треба избјегавати ово питање, свеједно што је политички осјетљиво.

Промишљене и поуздане приватизације су неопходне да би се сачувала и унаприједила економска основа БиХ, јер без тога наша предузећа пропадају, технолошки заостају и ми губимо конкурентност на иностраним тржиштима", објашњава Козарић.

Он се нада да би оно што нуде Република Српска и Федерација БиХ, када је ријеч о улагању у енергетски сектор, туризам, те производњу хране, могло да мотивише стране инвеститоре да улажу у БиХ, те да би то могло да се деси и уласком Хрватске у ЕУ, односно могло би да дође до преношења неких капацитета у БиХ, због цијене рада и неких других услова.

Према његовим ријечима, политичка ситуација би требало да буде извјеснија, усвојени су буџети на свим нивоима, формиран је парламентарна већина која би требало да да стабилност јавном сектору БиХ, који ће 2012. годину завршити без значајнијег дефицита, од око минус три одсто.

"Када је ријеч о вањском дугу, он ће у 2013. години износити 6,9 милијарди КМ , а за сервисирање је предвиђено 788 милиона КМ. Дуг је повећан за 340 милиона КМ и то се односи на отплату рата из првог стендбај-аранжмана са ММФ-ом. Рате ће бити покривене новим стендбај-аранжманом и ми очекујемо да ће се новим писмом намјере обезбиједити аутоматизам и да не буде застоја у сервисирању вањских обавеза", истиче Козарић.

Када је ријеч о најављеном расту каматних стопа у наредном периоду у БиХ, Козарић сматра да он неће бити значајан због конкуренције на домаћем тржишту и додаје да су се комерцијалне банке окренуле домаћим изворима.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *