Кошаркашки сабор: Промашен зицер и продата лопта

Јасно је да увијек може горе, али зашто се лоше редовно покушава надмашити. Организовањем кошаркашког сабора, свечарског завршетка кошаркашке године, са почеком у 13:30 у спортској дворани у Лакташима, постављена је (за сада) најнижа љествица његове очајне организације. М. Шикуљак Дворана је била празна, а играчи без мотива. Играчи селекције лиге Србије умјесто у слободног […]

недеља, децембар 26, 2010 / 17:57

Јасно је да увијек може горе, али зашто се лоше редовно покушава надмашити.

Организовањем кошаркашког сабора, свечарског завршетка кошаркашке године, са почеком у 13:30 у спортској дворани у Лакташима, постављена је (за сада) најнижа љествица његове очајне организације.

М. Шикуљак

Дворана је била празна, а играчи без мотива. Играчи селекције лиге Србије умјесто у слободног дана код своје куће (да, спорт је посао, и играчи воле одмор) иду играти хуманитарни меч на који дође 50 људи. Вјероватно никада и нигдје није забиљежена ревијална, свечарска утакмица на коју није дошао готово нико.

Осим доброг примјера како употријебити српску умјесто енглеске ријечи (сабор а не All stars меч) видјели смо и "невјероватан напредак" у раду РТРС, који у паузама почиње да практикује разговор са актерима.

Када се све сабере, гледаоци су у директном преносу могли видјети сат и нешто комплетне телевизијско-спортске агоније. Ни трага од кошаркашког спектакла и истинске светковине, како је то најавио РТРС.

Тешко је не запитати се чему све то. Прије неколико година у Бијељини је организован сабор на коме је наступала шампионска јуниорска генерација Србије (Тепић, Лабовић, Раковић…) док су за Српску наступали и играчи из иностранства. Остатак организације је био очекивано лош, рекламирање догађаја никакво, али је барем меч игран у вечерњем термину и дворана испуњена.

Уколико вечерашњи Игокеин меч у НЛБ лиги није могао бити одгођен, скраћени ревијални меч је могао бити увертира званичном, и уз додјелу награда најбољим појединцима за 2010. Публика неби била на породичном недељном ручку већ на трибинама, а ТВ програм би био барем достојан јавног емитера.

Наравно, неко би могао и помислити да у овом, иначе у свијету популарном спорту, има барем мало организације и смисла. Јер уколико КСРС не може да организује ни пристојну завршницу године, како ће водити кошaркашки спорт. То наравно није битно, јер се обавља средствима индиректно или директно из буџета.

Зато би умјесто закључка требало апеловати: Организујете кошаркашки сабор "на нивоу" или га немојте ни организовати. Овакав сигурно не треба никоме, а и нешто би се новца уштедило.

И наравно, резултат у оваквим мечевима није био у првом плану. И како би.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *