КОНАН ВАРВАРИН (CONAN THE BARBARIAN)

Неизоставно га требају погледати они умјетничкијег укуса, који имају јефтино сјећање на исти. Читав низ клонова у виду Калидора и риђокосе ратнице, Ред Соње, Господара звијери и сличних (понајвише нискобуџетних); огадио је и саму помисао на овај тип епске фантастике. Већ по аналогији са осталим глупостима какве је Шварценегер играо. Арнолд дао само физичку силу. […]

четвртак, јануар 12, 2012 / 05:00

Неизоставно га требају погледати они умјетничкијег укуса, који имају јефтино сјећање на исти.

Читав низ клонова у виду Калидора и риђокосе ратнице, Ред Соње, Господара звијери и сличних (понајвише нискобуџетних); огадио је и саму помисао на овај тип епске фантастике. Већ по аналогији са осталим глупостима какве је Шварценегер играо.

Арнолд дао само физичку силу. Почетак, какав имамо у многим филмовима ове ратне тематике, може ићи у архетипски примјер коњице која разара село. Уједно даје такође формулативну мотивацију, за Конанов даљи живот. Убише му ћаћу.

Оно што данас чуди, је количина те ничеанско-викиншке политичке некоректности; која је одмах наглашена одговарајућим уводним цитатом. Мада је ово и даље филм дубоко у мејнстриму, са свим значајкама жанра.

Посебно треба нагласити далековидо урађене ефекте. Само мали број њих (изузев нешто обилатијег и праскавијег крварења при сјечењу), оставља утисак превазиђеног. Па чак и тамо гдје је то очигледно (у сцени Конановог отимања од смрти), осјећа се артистички приступ. Какав је данас првенствено занимљив и надахнујући, а не наиван.

Битно је да је мото филма: Оно што нас не убије, учиниће нас јачим.

(Редитељ: Џон Милиус; Улоге: Арнолд Шварценегер, Џејмс Ерл Џоунс, Макс фон Сидоу)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *