Комшић: БиХ на међународној сцени дјелује смијешно

Босна и Херцеговина има толико премијера, министара, предсједника, администрације – да на унутрашњем плану "не може да дише", док на међународној сцени дјелује смијешно, сматра предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић. У интервјуу Тањугу, Комшић каже да вјерује да ће се ситуација са "толико натовареном" државном администрацијом ипак промијенити. "Не можемо да дишемо… имамо премијера, министара, […]

понедељак, јул 15, 2013 / 12:12

Босна и Херцеговина има толико премијера, министара, предсједника, администрације – да на унутрашњем плану "не може да дише", док на међународној сцени дјелује смијешно, сматра предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић.

У интервјуу Тањугу, Комшић каже да вјерује да ће се ситуација са "толико натовареном" државном администрацијом ипак промијенити.

"Не можемо да дишемо… имамо премијера, министара, три предсједника државе… па то је неозбиљно! Замислите када се опустите са колегама, предсједницима других држава, сви се зезају питајући: ‘Па ко си сад ти, а гдје је онај други, је л’ изгубио изборе?’ То је, дакле, Дејтонски мировни споразум од три предсједника до предсједника ентитета, потпредсједника, премијера, министара полиција, ротационих свјетала, блинкера, пратилаца, трошкова. То је чудо", оцјењује.

По Комшићевом мишљењу, Дејтонски мировни споразум није дао резултате по питању повратка избјеглица и организације "државе са три предсједника", али има и добрих резултата тог споразума као што су, каже, Оружане снаге.

"Да се не заваравамо – простори у БиХ су у рату и након рата ушли груписани. БиХ није више ‘леопардова кожа’, како смо је некада звали. У том смислу реализација Дејтонског споразума је доживјела потпуни фијаско", навео је Комшић.

Оружане снаге, како каже, раде професионално. Раније су то биле три команде и три војске које су међусобно ратовале. Иако су задржале своје посебности – Дан Армије БиХ, Дан ХВО илиИ Дан Војске РС – занимљиво је да се они међусобно посјећују и имају једног команданта, рекао је Комшић.

"И све остало је могло да буде тако – да се зна ко је глава, а ко реп. Па и на овом мјесту би могао да буде само један предсједник, као симбол државе, а не етничке припадности", каже он увјерен да ће то вријеме доћи.

Комшић, који је предсједавајућу улогу у Предсједништву БиХ преузео у уторак, слаже се да у БиХ постоје тензије, али тврди да је то само међу политичарима. У народу, вели, тих тензија готово да нема.

"Све оно што прави гужву и једну врсту нереда у држави јесте политичка елита и то није необично за политичаре свуда у свијету, али у БиХ то прави проблем… земља никако да искорачи! Свађе и препуцавања су врло често бесмислена, не видите њихов прави смисао, па помислите да су оне саме себи циљ", објашњава Комшић, иначе, представник хрватског народа у трочланом Предсједништву.

Грађане, прецизира, окупирају социјално-економски проблеми, да ли су запослени или незапослени и да ли им се уплаћује пензијско или здравствено осигурање.

Поводом најаве ЕУ да ће, због неиспуњавања преузетих обавеза, редефинисати односе са БиХ, Комшић потврђује да се већ неко вријеме чују гласови да БиХ мора спровести пресуду у предмету "Сејдић Финци" или ће у противном добити санкције. Коментарисало се, каже, и да уколико та пресуда Европског суда не буде примијењена ЕУ неће признати изборе који у БиХ треба да буду одржани 2014.

"Наравно, то је смијешно. Резултати избора ће бити признати без обзира промијенили ми Устав или не, али редефиниција тих односа прије свега Брисела и земаља ЕУ према БиХ може се свести на практичније ствари попут ускраћивања приступа европским фондовима и својеврсна дипломатска и политичка изолација изабраних званичника из БиХ", навео је Комшић. Он тврди да државе ЕУ око тога нису баш јединствене, али да, нажалост, шта год да одлуче "проблем у БиХ остаје".

Предсједавајући Председнишва, међутим, упозорава да осим пресуде "Сејдић-Финци" у БиХ ускоро стиже још једна пресуда Европског суда у случају "Пилав", која је много компликованија и могла би, како каже, да удари у саме темеље "дејтонске конструкције државе" јер се тиче неравноправности припадника конститутивних народа у односу на ентитет у којем живе.

"Како год, нама слиједи период када ћемо морати другачије ствари да посматрамо и у случају пресуде ‘Сејдић Финци’ и када дође пресуда у ‘случају Пилав’… Кад тад предстоји период када ће се политичари и политичке елите у БиХ морати мало другачије поставити према свим тим стварима", каже Комшић инсистирајући на “поштенијем и искренијем приступу" у свему што се у држави ради.

"Ми морамо да схватимо да је ово земља и грађана, дакле, нас као појединаца, али и земља конститутивних народа Бошњака, Срба и Хрвата и оних осталих који то нису. Када политичке елите схвате да морају поћи од те чињенице, а не од чињенице ко је шта јамио, јамио… Онда ћемо имати и неки конкретни резултат", навео је Комшић.

Говорећи о реформи Федерације, он подсјећа да је то америчка иницијатива за коју је у расправи речено да је одлична, којој сви у парламенту аплаудирају зато што је америчка, пошто "Американцима овдје мало ко може рећи ‘не’". Чим свако оде на своју страну, то мишљење се, међутим, мијења па једни траже трећи ентитет, а други укидање свих кантона у БиХ, каже Комшић који такав приступ сматра ирационалним.

"Умјесто да кажу имамо проблем, морамо ријешити питање равноправности људи, појединаца, питање једнокоправности народа… свађе и тензије политичара се спуштају међу људе, а онда настају етничке подијеле, па се од странаца тражи да буду адвокати и да рјешавају наше унутрашње проблеме", навео је он.

Залажући се за апсолутну равноправност свих грађана у БиХ, Комшић каже да платформа мора бити "сви смо исти", јер је супротан приступ политичара према држави и грађанима БиХ "нефер, непоштен и неодговоран".

Комшић, који је напустио СДП Златка Лагумџије након разлаза с њеним лидером, формирао је нову политичку странку – Демократски фронт. Он каже да је у БиХ дошло вријеме за нешто друго и ново, а то је, увјерен је, једино могуће наћи међу младима. На старијима је, каже, да млађима не дозволе да се покваре.

У Демократском фронту су дозвољене разне фракције, али компромиса, тврди, неће бити око јединства БиХ, њеног територијалног интегритета, евроатлатнских интеграција и једнакости људи и свих народа с правом свакога на слободно исповиједање своје вјере.



Оставите одговор