Коме смета Револуционарна гарда Исламске Републике Иран?

Заповједник иранске Револуционарне гарде, генерал Мохамад Али Џафари, изјавио је данас да је сунитска побуњеничка група, која се криви за напад на ову елитну формацију, повезана са америчком, британском и пакистанском обавјештајном службом. "Иза свега стоје америчка и британска обавјештајна служба и сигурно ће услиједити мјере одмазде против њих", рекао је он. Пише: Огњен Савић Најмање […]

понедељак, октобар 19, 2009 / 20:02

Заповједник иранске Револуционарне гарде, генерал Мохамад Али Џафари, изјавио је данас да је сунитска побуњеничка група, која се криви за напад на ову елитну формацију, повезана са америчком, британском и пакистанском обавјештајном службом.

"Иза свега стоје америчка и британска обавјештајна служба и сигурно ће услиједити мјере одмазде против њих", рекао је он.

Пише: Огњен Савић

Најмање 42 особе погинуле у самоубилачком нападу на припаднике елитне иранске Револуционарне гарде на југоистоку земље, мада су први наводи говорили о "најмање 60". Сунитска побуњеничка група "Џундолах" преузела је одговорност за напад у коме су погинула два висока официра Гарде, замјеник команданта копнених јединица, генерал Нурали Шоуштари, и командант Гарде у провинцији Систан-Балучистан, генерал Мохамадџедах.

Стога је Гарда најавила "жестоку одмазду" против одговорних, за највећи напад у посљедњих неколико година у Ирану. Напад у провинцији Систан-Балучистан указао је на растућу нестабилност у овом региону насељеном већински шиитским муслиманима, на граници са Пакистаном и Авганистаном, што је само још једна од потврда да амерички "рат против тероризма" заправо уопште не успијева у самопрокламованом циљу. У чему успијева?

Након Авганистана, чија је окупација правдана чињеницом да Осама бин Ладен блиско сарађује са талибанским режимом, нападнут је за блискоисточне прилике изузетно стабилан Ирак

Након Авганистана, чија је окупација правдана чињеницом да Осама бин Ладен блиско сарађује са талибанским режимом, нападнут је за блискоисточне прилике изузетно стабилан Ирак, да би се хаос и крвопролиће са потписом постсадамове ере пренијело и на Пакистан. Тамо Паштунски талибани, након смјене Первеза Мушарафа, убиства Беназир Буто, те наставка подршке ове земље "борби против тероризма", ратују погоњени вјерским и националним мотивима, будући да ову етничку групу граница Авганистана и Пакистана дијели на пола. Сукоби из ових земаља су се пренијели и у Иран, који са њима граничи на истоку.

Локална сунитска група Џундолах, што у преводу значи Божји војници, преузела одговорност за напад који се догодио уочи састанка са племенским лидерима у провинцији. Сунити и шиити би се кроз наше аршине, дали најлакше успоредити са католицима и православцима, па да нам буду одмах јаснији мотиви ових сукоба. Провинција Систан-Балуџистан је мјесто честих окршаја снага безбједности, сунитских герилаца и добро наоружаних трговаца дрогом. Иранска војска сваке године губи огроман број својих припадника, који гину у борби против нарко трафикинга.

Џундолах, који је оптужује иранску владу за дискриминацију сунита, који су мањинско становништво у овој забаченој пустињској провинцији, криви се за већину напада у посљедњих неколико година. Слична ситуација је и у Ираку, гдје сунитске милиције упорно размјењују бомбаше самоубице са шиитима, па вријеме ауторитарне владавине Садама Хусеина, данас изгледа као носталгично вријеме Јосипа Броза Тита у СФРЈ.

Ирански званичници оптужили су САД и Британију за директно учешће у овом нападу, што је Вашингтон, природно, одбацио. Режим у Ирану тешко да би пропустио прилику да исте окриви за било какав проблем у својој земљи, али исто тако тешко да се може, узимајући у обзир историјско искуство, одбацити и овај сценарио. Он, након изузетног притиска на снаге које оличава Ахмадинеџад, у свјетлу насилних протеста који су избили након посљедњих избора, звучи још убједљивије.

Европска унија осудила је данас напад у Ирану и трагични губитак живота и упутила изразе саучешћа породицама жртава овог насиља. Ипак, зна се да је дјеловање западних лидера, прије свега САД, када су стали уз војну хунту шаха Мухамеда Резе Пахлавија и оглушили се о демократску вољу иранског народа, заправо и створило услове за тзв. Исламску револуцију. Та револуција није нужно морала довести до побједе клерикалаца, али су се они убрзо обрачунали са секуларистима и либералима, искористивши њихову снагу за уклањање Пахлавија.

Иран је данас веома стратешки битан, када се свијет све више дијели по религиозним и расним шавовима, а мање по идеологијама секуларне природе. Његове издашне резерве нафте и велики људски потенцијал, поготово на пољу образованог становништва, те кључан геостратешки положај, условили су да САД и ЕУ још више појачају притисак на ову земљу.

Одлуком Обаме да преиспита постављање ракетног штита, јасно ће ставити Иран на преговарачки сто са Русијом, која посредно подржава актуелни режим у Ирану

Она је кориштена чак и као изговор за постављање "антиракетног штита" у Пољској и Чешкој, који као свој првобитни циљ има Русију. Одлуком Обаме да преиспита постављање ракетног штита, јасно ће ставити Иран на преговарачки сто са Русијом, која посредно подржава актуелни режим у Ирану. Прије свега, Русији је Иран важан у пословном смислу, будући да посједује уговоре о изградњи нуклеарних електрана, односно преговоре о куповини наоружања, што ће све наравно бити плаћано нафтом. Русији је Иран такође важан као противтежа Турској, главном америчком савезнику у исламском свијету, те јој на њеној јужној сфери интереса и донедавним границама, одговара стабилна и јака држава на мјесту Ирана. Са друге стране ту је Пакистан, такође амерички савезник, који дефинитивно не гледа благонаклоно на односе Русије и Индије у оквиру иницијативе БРИК.

Имајући Ирак и Авганистан под непосредном контролом, а Турску и Пакистан у зависно-савезничком односу, Американци би истим сценариом, али да главну улогу умјесто Садама Хусеина одигра Махмуд Ахмединеџад, Русији потпуно затворили излаз на Персијски залив и Индијски океан. Не у трговачко-транспортном смислу, будући да Русија посједује и више него довољан број излаза на свјетска мора и океане, те директну везу са Ираном преко Каспијског језера.

Обарањем режима у Ирану, који на примјеру Авганистана, Ирака и Пакистана; не би могао проћи без дуготрајне и крваве дестабилизације земље, условило би и пуцање Ирана по етнорелигијским шавовима. Америчка контрола Ирана, уз већ евидентан притисак на бивше совјетске републике са "-стан" у имену (највише на Таџикистан и Киргистан), потпуно би одсјекла Русију од стратешког уплива на своју традиционалну сферу утицаја – Централну Азију. На страну што би Русија тако била лишена алтернативног снадбдјевача нафтом, коју може платити извозом прозивода високе додате вриједности, као што су наоружање или нуклеарна технологија. Први такав савезник и муштерија, био би тек преко океана у Венецуели.

На тај начин би њене јужне границе остале потпуно незаштићене, што би уз веома лошу демографску ситуацију у Русији, могло изазвати озбиљне посљедице чак и по стабилност ове суперсиле. Зато Русија данас заборавља улогу иранског клерикалног режима у дешавањима на Кавказу деведесетих (особито у Чеченији), јер јој је све прихватљивије од нестабилности ове земље. Раздробљен и тероризмом преплављен Иран, могао би терористичке нападе какве Русија данас трпи у Дагестану, претворити у суморну свакодневицу. Тренутно је, поред кинеске демографске експлозије на руском далеком истоку, највећа опасност по ову земљу један такав увоз нелегалног наоружања и сумњивих петродолара, који би заразио незанемарљиву исламску популацију у Русији (поготово Татаре) екстремистичким клерикалним идеологијама. Још су свјежи призори звјерстава и самоубилачких акција које су проводили чеченски фундаменталисти, а на могућу опасност по Русију сваки дан их упозоравају вијести из Ирака и Авганистана.

Раздробљен и тероризмом преплављен Иран, могао би терористичке нападе какве Русија трпи у Дагестану претворити у свакодневицу

Зато је Димитриј Медведев данас понудио помоћ иранском колеги Махмуду Ахмадинеџаду "у борби против тероризма и екстремизма". Као што је у свом спољнополитичком дискурсу Русија усвојила "људска и мањинска права" као средство притиска или оправдања притиска на одређене земље; тако и "рат против тероризма" више неће бити само америчка флоскула.

Зато Медведев каже: "Борба против пријетњи повезаних са тероризмом и екстремизмом, ма одакле оне долазиле, захтијевају уједињење снага из свих држава. Спремни смо да сарађујемо са Ираном у борби против oвих пријетњи".

Медведев је осудио смрт десетине војника и недужних цивила почињен од стране екстремиста, те додао да оне који су организовали и починили овај злочин, морају бити пронађени и приведени пред суд. Разлози за овако јасан иступ, а поготово понуђену помоћ у тренуцима када САД и ЕУ све отвореније Ирану пријете економским и војним санкцијама, сигурно не леже само у алтруизму руског предсједника.

Не долази ни у Београд, само да би чуо трубаче.

 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *