Колико насиље кошта свјетску економију: Стотине хиљада милијарди су у питању

Економске посљедице насиља и сукоба по глобалну привреду износиле су 13,6 хиљада милијарди долара у 2015. години, наводи се у извјештају Института за економију и мир (ИЕП).

субота, јануар 28, 2017 / 18:44

Економске посљедице насиља и сукоба по глобалну привреду износиле су 13,6 хиљада милијарди долара у 2015. години, наводи се у извјештају Института за економију и мир (ИЕП).

Та цифра је једнака удјелу од 13,3 одсто свјетског бруто домаћег производа (БДП), према резултатима истраживања тог института, објављеним на званичној страници Свјетског економског форума (WЕФ) у Давосу.

“Мада је поражавајућа људска патња изазвана ратом најочигледнија посљедица, дугорочно је цијена коју плаћа привреда погубна за инфраструктуру и стабилност региона”, наводи ИЕП у извештају под називом “Економска вриједност мира”.

Највећи удио у глобалним трошковима за спречавање ширења насиља имају војни издаци, показала је студија.

Војна потрошња је достигла 6,16 хиљада милијарди долара, што је једанако удјелу од 45 одсто економских ефеката насиља у 2015. Издаци за унутрашњу безбједност, који укључују расходе за полицију, судство и затворски систем, премашили су 3,5 хиљада милијарди долара, или 26 процената глобалних трошкова насиља.

Економске посљедице убистава у 2015. години “коштале” су око 1,79 хиљада милијарди долара, односно 13 одсто од укупних свјетских трошкова насталих због насиља.

Ирак, Авганистан и Венецуела су земље у којима финансијске посљедице насиља износе више од 40 посто БДП-а, наводи се у студији ИЕП. Сиријска економија је највише погођена насиљем, које је “појело” 54,1 одсто БДП-а, додаје се даље.

Посматрано по регионима, трошкови насиља су највише порасли у Латинској Америци, али и на Блиском истоку и у Сјеверној Африци.

Према овој студији, насиље смањује инвестиције у капитално интензивне секторе, смањује продуктивност и приходе. Компаније имају тенденцију да усмеравају инвестиције у робу која се користи у сукобима умјесто улагања у производњу потрошних и извозних добара, констатује се у извештају.

Инвеститори се такође, како се додаје, “окрећу од високо ризичних, високо приносних дугорочних улагања ка краткорочним пројектима ниског ризика и ниског поврата”.

Страна директна улагања опадају због ризика повезаних с насиљем и вишим трошковима које оно доноси предузећима.

Студија је указала на чињеницу да свет и даље троши несразмерно више ресурса на стварање и спречавање ширења насиља у односу на средства која троши на мир. Расходи Уједињених нација у 2015. години на мировне мисије износили су 8,27 милијарди долара, што је само 1,1 одсто од процјењених 742 милијарде долара економских губитака насталих због оружаних сукоба, наводи ИЕП.

“Мада су се издаци за успостављање и очување мира отприлике удвостручили у посљедњих девет година, горе наведене бројке указују на прилично недовољна улагања у активности које граде мир и показују да међународна заједница превише троши на сукобе а премало на мир”, закључује се у студији Института за економију и мир, са сједиштем у Сиднеју. 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *