Колико кошта једна клупа?

Док други кандидати отварају путеве, Марио Лукајић је одлучио на много мању инвестицију. Помислили смо шта би било када би сваки кандидат за одборника у Српској учинио неку сличну ситницу која значи много. Прије мјесец дана једна госпођа из ул.Тараса Шевченка ме је позвала и упитала да ли могу да јој помогнем да се на […]

субота, септембар 29, 2012 / 16:17

Док други кандидати отварају путеве, Марио Лукајић је одлучио на много мању инвестицију. Помислили смо шта би било када би сваки кандидат за одборника у Српској учинио неку сличну ситницу која значи много.

Прије мјесец дана једна госпођа из ул.Тараса Шевченка ме је позвала и упитала да ли могу да јој помогнем да се на дјечијем игралишту постави клупа украдена још прије четири мјесеца.

Прошетао до тог игралишта и видио много разигране дјеце, али и људи који их чувају и због којих је некако сва ова прича и кренула. Данас 29.09.у јутрањим сатима без најаве медија, волонтера, страначких обиљежја поставили смо клупу…

Наиме, госпођа која ми се обратила за помоћ каже да та клупа није само обичан предмет и да их боли чињеница што је прошло четири мјесеца откако је клупа украдена, а да нико од надлежних није ништа предузео. Прича она и да је од априла мјесеца позивала Одјељење за комуналне и стамбене послове градске управе, али да су јој након многобројних позива рекли да санирање или купња нове клупе није планирана ове године буџетом града и да их више не зове ???

Па се зато с правом питам: а колико кошта једна клупа? И волио бих када бисмо се то сви запитали.

Да ли је могуће да се на санацију једне клупе мора чекати усвајање буџета за наредну годину?

Ја не знам, али знам да се госпођа обратила мени и да сам урадио све да она и остали редовни посјетиоци овог игрлишта добију поново своју клупу. Ма колико год ова прича неком звучала патетично или непотребно, мале ствари често усреће човјека више него било шта друго.

Станари кажу да је ово дјечије игралиште направљено прије двије године и да представља кутак за дружење не само дјеце, него и многих одраслих који се састају свакодневно, размјењују разне приче, рецепте, па попију и кафу барем два пута дневно. Толико су честа њихова дружења да је већ некако прерасло у малу традицију. Жао им је када виде да на дјечијем игралишту саграђеном буквално јуче једна дјечија играчка и клупа су украдене, а љуљашка покидана, али им је жалије што се за њихову замјену чека усвајање буџета за сљедећу годину. Такође, на ово игралиште доводе се и дјеца из вртића када настане права мала фешта. И због тога сам желио ову причу да подјелим и са Вама.

Па зашто не бих на крају крајева помогао тој госпођи када ме је као човјека љубазно замолила за поомоћ. Зашто не бих ја, када већ не можемо очекивати да онај ко треба заиста и помогне.

И на крају да не оставим причу без закључка и одговора на питање које сам поставио у наслову свог излагања.

Једна клупа са наслоном коју смо поставили на молбу станара Тараса Шевченка кошта: 120 КМ

Ако је то цифра коју градска упрва мора стављати као посебну ставку у буџету, онда је боље да почнемо поправљати клупе сами, бар ће бити по нашем укусу.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *