Дани(ј)ел Симић

Која је сврха протестовања данас у Српској?

Нагледали смо се протеста. И напосјећивали. Тешко да је и неки текући проблем ријешен до краја, а камо ли да је дошло до измјене система.

среда, август 9, 2017 / 20:14

Као неко ко је прије више од осам година на овом истом мјесту објавио програмско-манифестни текст под називом Рестартујмо се прије саобраћајке, а у озрачју покретања јединог ћириличног портала западно од Дрине, могу само да имам сјетне симпатије према млађима који би да измјене постојеће стање у друштву. Да се боре и буне против неправде и глупости.

Само напријед!

Устајање на просвјед против неке личности, њене политичке одлуке, неког немилог догађаја или неке политике у цјелини; требало би да изврши притисак на носиоце моћи у најбазичнијем демократском смислу. И да се нешто промијени. У том смислу, јучерашњи протест који су организовали пажње жељни, млади опозициони политичари и припадници још тобож политички необзнањено оријентисаних покрета, имају учинак раван нули. Заправо, у минусу је.

Жељка Цвијановић са партијске тв-куће плаћене истим парама као и ауди, за своју публику је идентификовала проблем и умјесто учесника протеста именовала Иванића и Црнатка, рекавши: "кад се они буду возили бициклима, онда ће то бити "тренди" па ћемо онда вјероватно и ми".

Власт и њени буџетски медији нијесу се ни почешали. Нити је полиција била прегруба или нешто превише бранила блокаду пута; нити су правили контрамитинг, као онда када су се стварно забринули.

Црта: Подвлачење под увлачење

Са становишта некога ко жели да освоји власт и донесе конкретне промјене које заговара, овакав протестни скуп је катастрофа. Прво временом, атмосферским приликама, затим поводом, бројем окупљених, а онда понајвише резултатима.

Његови најопипљивији резултат је управо у бесплатном испипавању пулса грађана који је власт добила на поклон. Нијесу морали да дају издашне износе, углавном опет наших пара, да се раде скупа истраживања у полуполитичким маркетиншким агенцијама. Умјесто тога, сви смо схватили да у граду од безмало 200.000 становника, ни двјесто људи није спремно да изађе и осуди куповину аутомобила од 100.000 КМ за народне паре. И да, то је поразно. Али је и повод протеста још поразније глуп.

Школе се у Српској затварају зато што млади демонстранти не оснивају породице и не праве дјецу, а не због Данетовог аудија. Данетов ауди је смијешног износа да се тај проблем ријеши. А задатак је прије свега његовог и Министарства омладине и спорта. Наши клинци су од рођења заглупљени западно-егоистичном и беспаричко-соцреалистичком флоскулом да им неко други (читај држава) треба "обезбиједити услове". Ауди је свакако илустративан примјер бахатости владајуће касте у сразу са обичним малим човјеком, који ради непријављен за 500 КМ мјесечно, али министар Малешевић је само један у низу. Шраф система.

Импровизација, импровизација, импровизација

Једино гдје је омладина освјетлала образ, у смислу политичке зрелости, јесте што је носила (и) ћириличне транспаренте, за разлику од докумената које добијате из суда, полиције, уопштено од државе. Што је Малешевићева срамота, заједно са цијелом Владом РС.

Да организатори озбиљно прате рад министарства и његове надлежности, а камо ли остале јавашлуке политичара на власти, министар би прије требао фасовати протесте и поднијети оставку због срамотног конкурса за идејно рјешење меморијалног центра Јасеновац – Доња Градина. Или слања смрти на бијенале у Венецију. Или што ФТВ нема ни грама ћирилице у програму, а РТРС уредно титлује латиницом колико им Ешдаунов устав и оглашивачи наређују. Или, ако хоћете, што премијерка користи термин "тренди"…

Овако испада да снимамо цртић "Ко је смјестио Зеки Данету", јер непостојање културне политике и беспризорно мали издаци за исту су нешто због чега су оставке требали поднијети сви министри у рикверц. И то не закључно са Касиповићем! Данас министром правде…

Надувавања ситних и на брзу руку склепаних протеста сам се нагледао деведесетих у Београду. Исто тако су режимски медији потпуно игнорисали или умањивали број окупљених, те проблематизовали њихове мотиве, а опозициони или инострани медији надувавали исто то до непријатности. И то мени као учеснику. Ништа од тога није смијенило Слободана Милошевића, док се није пола милиона људи окупило и запалило РТС и Савезну скупштину.

Усликајте ме, постојим!

То се код нас не смије десити! Разлози су познати свакој политички озбиљној жени и мушкарцу. Не морају памтити рат, довољно је само да нијесу ограничени на свој паметни телефон и друштвену мрежу. Стварни проблем немогућности да се демократским и уставним методама нешто промијени у властима свих боја, јесте широко распрострањена злоупотреба буџета у партијске сврхе, непоштен рад судске и полицијске полуге власти, те срамотно стање у којем се налази Радио-телевизија Републике Српске.

То је оно због чега се људи исељавају, школе се затварају, дјеца не рађају, а ми смо све апатичнији, раздражљивији и несрећнији у јавном животу. То би требали бити поводи за протест и оних грађана који су гласали за тренутно владајуће. Само, из неког разлога, мали људи не излазе на протесте, већ искључиво страначки војници. Или овакви као ја, што стално нешто протестују… Такав приступ ће пријављене на минималцу или званично незапослене оставити на послу, још више обесмислити било какве демонстрације, а још мање оставити наде да ће до рјешења, бар најмањег проблема, доћи чак и при сличним будућим акцијама.

Узевши све изречено у обзир, осим што поново указује на импровизовану, импулсивну и несређену политику опозиционог блока; ово одаје утисак да су сазивачи овог протестног скупа наглашено више заинтересовани да замјене мјеста са онима против којих протестују. Макар да у години пред изборе себи обезбиједе примјетност на изборној или листи именованих фунција. То даје горак укус, без обзира на племенитост идеје и мали број окупљених.

Проблеми остају, вође напредују. Тако је било до сада без изнимке. Не од Дроњка или Вукановића. Касиповића или Малешевића.

Још од студентских протеста 1968.



5 КОМЕНТАРА

  1. Дане у центар гађа.

    Не би било вишка прочитати моју колумну објављену у фебруару ове године, под називом БУНИТЕ СЕ МЛАДИ, СВИ ВАС ЛАЖУ И ЗАЈЕБАВАЈУ?

    Тамо сам јасно рекао како се може дјеловати на власт, а да политичке курве не злоупотребе нашу дјецу, посебно сам тада замолио младе да не насједају разним младим активистима разних партија,па и неким другим младим, нарочито младим из НВО које финансирају и форсирају разни ментори,, управо оним које је Дане описао једноставно у једној реченици:“Проблеми остају, вође напредују. “

    Ево, управо данас добих позив од неких старијих, зову да се у неком парку у БЛ окупимо и „супроставимо“ Милу.

    Јебо мајку, опет на плус 40 целзијуса у хладу, опет ће бити сто људи, само што ће доћи разни економски и политички анал(н)итичари, вође малих партија без идеје, идеологије и програма, доћи ће неко из НВО сектора, биће пар телевизија.

    Кнап, да дугорочно још једном поентира, баш онај против којег се ти бунтовници боре.

    Максимално сам незадовољан економском ситуацијом, пљачком природних ресурса, непостојањем бар једне стратешке гране привреде, осим електропривреде -краве музаре за партије на власти, али, не ради се то тако моји пријатељи из малих партија, поготово, не из тзв. великих.

    Ако то радите супер искрено, саможртвујући се за народ, погрешно радите, ако то радите за себе, погрешно радите, ако то радите да би вас стартали они којим увијек треба корисних идиота, онда дјелимично добро радите, ако……….?????

    Годинама овдје пишем да опозиција неће, или не зна, да није исто МИСЛИТИ и МИСЛИТИ ДА МИСЛИШ?

    П.С. Кад сам у најбољој намјери као вођа зелене опозиционе партије, све после разговора са Босићем, тадашњим предсједником СДС,чудним човјеком који је одбио моју-нашу идеју(Иванић и Чавић прије тога прихватили) да се на основу САБОРНОСТИ, уз максимално уважавање мањих од тзв. великих партија окупи сва честита опозиција око заједничке ПЛАТФОРМЕ(имам је и сад), платформе са јасним програмом и роковима, све са заједничком листом за све нивое и са заједничким кандидатима за предсједника Српске и предсједништво.

    Значи, после минирања правог окупљања опозиције из мени нејасних разлога, покушао да саставимо тзв.трећи блок крајем 2о13 године,(екипу људи који су у јавности били препознати, људи који су причали о општем добру), тада је неки млади активиста Дроњак био позван, па Вукановић, па Вукотић, па Шукало, па………………
    Из неког разлога неки нису хтјели, данас су по другим партијама,САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ је изгубио изборе, ми нисмо ишли на изборе уопште, а сви који су требали бити трећи блок су поражени и удали су се у друге партије, чиме је за дуго вријеме изгубљена могућност да се профилише нека писмена и национално одговорна политичка опција, снага која би била коректив између два израубована и искомпромитована блока.

    Никад није касно,можда се и данас може нешто добро урадити,до душе много теже, али лучоноше морају бити витезови, узајамно јако толерантни, нема ту сујете, неко треба окупити људе,неко се мора и послушати, треба значи имати муда и част да издржиш све притиске из вана и да побиједиш личну сујету, зло на које скоро нико није имун, зло које може уништити екипу изнутра.

    Ипак, остаће ми вјечни ЖАЛ за 2014 годином, кад већ Босић не хтједе, била је то добра прилика да исплива нова авангардна прича, прича људи из народа, прича која позива на САБОРНОСТ и ПРВУ ПРАВУ ПОСЛЕРАТНУ ОБНОВУ, искрена прича одговорних људи који знају шта хоже и како то направити, прича са јасним приступом слову Дејтонског споразума, јасним програмом са роковима извршења, јасним односом према виталном националном интересу српског народа, јасним приступом заштите свих грађана Републике Српске, јасним односом према Федерацији, јасним односом према друга два народа, јасним односом према ЕУ, САД , Русији и Кини, јасним………………………….

    Нажалост, то сам требао урадити са људима који ни данас не схватају шта сам сад написао, односно са људима који су отпали,све не схватајући сву дубину идеје, приче чији су требали бити лучоноше.

    Није случајно Енгелс написао „да на сваком стадијуму развоја људског друштва, одређена група људи отпада.“

    1. Ne mogu se složiti sa idejom da svi znaju šta treba raditi. Naša je stvarnost potpuno drugačija – nemamo mi pojma šta i kako treba raditi. Rijetki su naši primjeri koji se rade na nekom „svjetskom nivou“ i koji su privukli pozitivnu pažnju na sebe. Svi ti primjeri stati će na prste jedne ruke. Ako ih ima i toliko.

  2. „Не мислим да је рјешење нашег проблема просто да изаберемо праве људе. Веома важно је формирати такву политичку климу мишљења која ће учинити политички профитабилним за погрешне људе да учине праву ствар. Уколико то није случај, исправни људи такође то неће учинити, или ако покушају, ускоро ће бити избачени из власти.“
    како је ономад говорио Милтон Фридман

Оставите одговор