Ко су највећи монструми или – убиства у Дубици и Приједору су повезанa

Борислав Радовановић написао је своја искуства стечена током истрага у којима је учестовавао, а које су се бавиле убиствима у приједорског регији. Алтернативна телевизија је дана 31.03.2015. године у 21,00 часова емитовала емисију „Досије“ у којој се бавила „монструмом из Козарске Дубице“ Гораном Котараном. Најављено је да ће се сљедећа емисија бавиће убиствима почињеним од […]

петак, април 3, 2015 / 18:26

Борислав Радовановић написао је своја искуства стечена током истрага у којима је учестовавао, а које су се бавиле убиствима у приједорског регији.

Алтернативна телевизија је дана 31.03.2015. године у 21,00 часова емитовала емисију „Досије“ у којој се бавила „монструмом из Козарске Дубице“ Гораном Котараном. Најављено је да ће се сљедећа емисија бавиће убиствима почињеним од стране „монструма из Приједора“ Раде Радиновића.

Обојици су титуле монструма дали медији. Обзиром на знања којима располажем о овим догађајима/убиствима, одлучио сам да јавност обавијестим о постојању МОНСТРУМА много већих од ове двојице поменутих, односно да саопштим ИСТИНУ о предметним догађањима.

Есенцијални мотив писања овог текста јесте моје супростављање матрици какву су надлежне институције Српске (полиција и правосуђе) успоставиле у односу на смртна страдања Ирене Предојевић, Предрага Врбана, Сеада Канурића, Гордане Милосављевић, Дорис Баило, Душанке Станковић и Раде Радиновића у смислу постојања два монструма и двије засебне истраге о почињеним злочинима. При том „занемарују“ чињеницу да су и Горан Котаран и Раде Радиновић припадали једној (јединственој) криминалној групи, те да постоје бројни докази и индиције о томе да су и други чланови ове криминалне групе саучествовали у предметним убиствима, као и у другим тешким кривичним дјелима повезаним са овим монструозним злочинима.

Но, оно крајње неприхватљиво јесте чињеница да надлежне институције располажу доказима и службеном документацијом о томе да се и одређени полицијски службеници могу сматрати припадницима ове криминалне групе, те да су исти директно инволвирани у злочине над наведеним лицима. Дакле, мој професионални став јесте да спорне злочине треба позиционирати као јединствен кривични предмет/истрагу, какав треба обухватити и друге чланове криминалне групе директно инволвиране у спорне догађаје, па и оне из полицијских структура.

Овакав професионални став базирам на пообимној службеној документацији каквом располажу и надлежне институције Српске (полиција и тужилаштво). Због чега поједина службена лица надлежних институција ове кривичне предмете воде другачије, па и због чега јавности подастиру манипулативну матрицу перцепције спорних догађања, биће нешто јасније из овог текста.

Сљедећи мотив оваквог објелодањивања професионалног става јесте селективан приступ злочинима и злочинцима, какав ми никад није био прихватљив. Ако већ поменуте Котарана и Радиновића називамо монструмима, онда елементарна човјечност налаже да прозовемо и друге монструме из њиховог окружења, који су добрим дијелом инволвирани у предметне злочине, али и етиолошки (узрочно-посљедично) ове младе људе претворили у „монструме“. Конкретно, нико се не рађа монструмом, него то постаје усљед утицаја окружења и догађања каквима је излаган. Да бих овакав став образложио морам се вратити у вријеме ратних дешавања на простору БиХ, дакле у рано дјетињство наших „монструма“ Котарана и Радиновића.

Непосредно прије и након започињања рата на подручју приједорске регије долази до формирања једне веће и вишеслојне криминалне организације, која се на једној страни „умрежава“ са појединцима из полицијских структура, а на другој са појединим србијанским криминалним групацијама. Тако долази и до директног повезивања појединаца из полицијских структура и „београдског подземља“, гдје се посебно истиче веза између, данас покојних, начелника приједорске полиције Симе Дрљаче и Жељка Ражнатовића Аркана. Тој криминалној организацији припадао је и Горанов отац, пок. Душан Дујо Котаран. Унутар такве криминалне мреже развија се криминал буквално огромних размјера и углавном у домену ратнопрофитерског дјеловања (продајом у Србији имовине опљачкане од друштва или прогнаног становништва, кријумчарењем умјетнина и тражених роба и ино).

Након рата криминалне активности ове организације додатно се шире у односу на новонастале околности. Развија се међународно кријумчарење војног оружја, муниције и опреме (заосталих из рата); међународно врбовање ради проституције и организовање проституције; производња и међународно кријумчарење наркотика; кријумчарење имиграната; тешка разбојништва; организовање различитих облика коцкања и игара на срећу и друго. Као специфичан облик криминалног дјеловања, а посебно карактеристичан за ову организацију, развија се фалсификовање или кривотворење. Када обим овог облика криминала покушавам представити најчешће то чиним кованицом „индустрија фалсификата“.

У том контексту треба посебно истаћи учешће полицијских службеника и службених лица других институција, без којих је оваква криминална активност немогућа. По мојим процјенама од рата до данас центри Приједор и Бања Лука регистровали су преко 10 000 крадених и кривотворених моторних возила, и то је свакако бројка над каквом би се требало забринути. Затим, треба поменути и податак да је приједорски Центар (јавне безбиједности) издао на стотине личних докумената (личних карата и пасоша) србијанским криминалцима, а током агресије на СРЈ (1999.) за ту намјену била је уведена и „ноћна смјена“. О кривотворењима диплома, разних увјерења, потврда и сличних докумената потребних за остваривање права је илузорно и говорити (као и о пословним и осигураничким преварама, утајама, фиктивном прометовању и ино). Сљедећи карактеристичан појавни облик криминала по ком је Приједор био „препознатљив“ манифестовао се у нападима експлозивним направама и паљевинама. Крајем 2002. године у два мјесеца догодило се 20-ак таквих напада (што је превише и за Чикаго 20-их година прошлог вијека) на полицијске службенике, на друге криминалце, рекетиране привреднике, вјерске објекте итд. Могао бих овако набрајати у недоглед, али сматрам да је поента јасна.

Полако долазимо до једне криминалне и социо-патолошке појаве какву морамо посебно разјаснити уколико желимо схватити монструозне злочине о каквима говормо. У питању су сексуалне девијације! Приједорска регија је након рата била посебно позната по бројним ноћним баровима чија је основна дјелатност била проституција. У пресуди Милораду Милаковићу стоји да је само његова криминална организација експлоатисала преко 240 проститутки, а којима је приједорска полиција „ревносно“ одобравала боравак (обзиром да су углавном потицале из иностранства) као „плесачицама“. Гдје су тек друге „јавне куће“ које су дјеловале самостално? Тих поратних година у Приједору се баш „плесало“ преко сваке мјере и човјечности. Но, понашање приједорске полиције треба истаћи и са аспекта конзумирања сексуалних услуга. Значајан дио проститутки држан је у буквално ропском односу, а како замислити осјећаје тих дјевојака када по њима „плешу“ припадници полиције и других служби који би требало да их заштите.

Међутим, сексуалне девијације предметне криминалне групе нису могле бити задовољене преко распрострањене проституције, него се ту развија и један посебан облик сексуалног злостављања младих дјевојака, а почесто и малољетних дјевојчица. Унутар ове криминалне групе увијек је функционисао један број младих „војника“ намијењених за прљаве послове. Но, ти младићи су имали и један посебан „задатак“, а који се састојао у проналажењу и врбовању (обећањима запослења или новца, скупих поклона, па све до употребе наркотика и физичког насиља) младих дјевојака и дјевојчица, те њиховом подвођењу под остале припаднике криминалне групе или њима блиске особе. Сексуална злостављања најчешће су чињена од стране групе починилаца (групна силовања) и уз насиље какво само монструми могу осмислити.

Покојни Раде Радиновић је овој криминалног групи приступио након готово двије деценије постојања и послије неколико десетина сличних „војника“, те започео са описаним обликом подвођења. За своје „услуге“ био је награђиван са 150-200 марака, али углавном није учествовао у злостављањима каква су чињена над жртвама које је подводио. У Приједору је општепозната чињеница да су таквим облицима сексуалног злостављања подвргаване десетине жртава, али су ријетко усљеђивале пријаве против злостављача, баш из разлога општепознатих веза између злостављача и полиције. И оно мало пријављених случајева окончано је тако што је Српска исплаћивала одштете злостављачима. Скарадно!

Сложене криминалне конструкције, сасвим разумљиво, садржавају бројне мотиве и побуде чињења тешких злочина, али се један мотив издваја као карактеристичан. У питању је СПРЕЧАВАЊЕ ДОКАЗИВАЊА ПОЧИЊЕНИХ ЗЛОЧИНА! Моја професионална оцјена јесте да су Ирена Предојевић, Гордана Милосављевић и Дорис Баило убијене како би се спријечило процесуирање сексуалних злостављања каквима су подвргаване, а Врбан Предраг и Сеад Канурић су убијени како би се спријечило доказивање злочина над овим дјевојкама, док је Раде Радиновић уцијењен да изврши самоубиство пријетњом да ће му у супротном бити убијено дијете. Радиновић је био кључна особа за разоткривање предметних и бројних других јавности непознатих злочина, а за његово такво страдање (по мојим информацијама) плаћено је 50 000 марака.

У контексту убистава треба посматрати и придруживање предметној криминалној групи младог Горана Котарана (након прогона из Шведске), а посебно су индикативне пријетње припадника групе тиме што располажу „највећим европским убојицом“. Оружје пронађено код Котарана интересантно је са аспекта предметних и других тешких злочина, но, неким „чудом“ није адекватно криминалистички обрађено.

Ко су највећи монструми!?

Прије одговора на ово питање морам истаћи како предметне истраге још увијек сматрам отвореним и не могу откривати детаље важне за њихово законито окончавање. Међутим, могу говорити о околностима у каквима су службене активности вођене. Везано за убиства Ирене Предојевић, Врбана и Канурића истичем како сам био добро упознат са тим догађајима и предузиманим службеним активностима обзиром да се то тицало предметне криминалне групе каквом сам се годинама професионално бавио, но, своја знања и активности нисам експонирао због познатих веза инкримисаних лица са мојим претпостављенима. Поједина сазнања о овим убиствима по први пут откривам приликом једне криминалистичке обраде, којој је присуствовао и тужилац Тегелтија. И два дана након тога добијам прве пријетње од лица инволвираних у ове злочине.

Потом на обали ријеке Сане долази до проналажења мртвог тијела Гордане Mилосављевић и овај догађај се тужилаштву пријављује као задесна смрт утапањем. Колеге ме обавјештавају о сазнањима да у конкретном случају није у питању никакво утапање, него убиство почињено од стране Раде Радиновића. Након одређених провјера, а неких 5-6 дана након проналажења тијела покојне Гордане, сачињавамо двије информације у каквима износимо низ података на каквима базирамо оцјену да је у питању убиство. Докази и обавјештења каква касније пристижу, све више указују на основаност наших тврдњи, међутим, наши претпостављени остају на становишту да је у питању задесна смрт. Због таквих понашања супростављам се претпостављенима и више пута тражим да колегама и мени омогуће даљи рад по овом предмету, но, то је редовно одбијано.

Иритирани таквим ставом претпостављених, колеге и ја самоиницијативно започињемо са низом криминалистичко-оперативних активности над Радом Радиновићем. Предметног смо учестало приводили у службене просторије и подвргавали криминалистичким обрадама. Након пуштања практиковали смо да Радиновића пратимо и након сваке наше активности други припадници криминалне групе су се састајали и расправљали о томе шта се догађа. Индикативни су били „протести“ појединих припадника ове групе према нашим претпостављенима због „злостављања“ Радиновића. Данас откривам да је Радиновић негирао убиство Гордане Милосављевић, али је о том догађају дао низ корисних сазнања. Истовремено, био је врло конструктиван у помагању расвјетљавања убистава над Иреном Предојевић, Врбаном и Канурићем, те низом кримена повезаних са тим догађајима. Дакле, осим реакција појединих припадника групе, пратили смо и реакције наших претпостављених и све то је указивало на недвосмислену спрегу између истих и настојање да се службене активности спријече. Са једне стране добијали смо учестале пријетње од стране криминалаца, а од наших претпостављених излагани смо разним монтираним унутрашњим поступцима, притисцима, уцјенама, манипулацијама и ино.

Преко пола године трајало је такво крајње накарадно стање, све до пријаве нестанка Дорис Бајило. Четвртог дана од пријаве нестанка и након лоцирања сигнала њеног мобилног телефона, наши претпостављени „дозволили“ су нам ангажовање по том предмету. За свега неколико сати утврђена је повезаност Радиновића са нестанком ове дјевојке и на бази тога исти је лишен слободе. Након пар сати криминалистичке обраде Радиновић признаје убиство Дорис Бајило и води нас до мјеста извршења злочина, када је пронађено и њено тијело. Тужилац и колеге започињу са истражном радњом увиђаја, а ја враћам Радиновића у службене просторије. Прије окончања увиђаја Радиновић признаје и убиство Гордане Милосављевић. Сутрадан нас води на Козару и показује нам мјесто убиства, те објашњава из којих разлога и како је мртво тијело касније превезао на мјесто гдје је пронађено. Његово признање у потпуности одговара доказима и обавјештењима претходно и тада прикупљеним, те потврђује оно шта смо колеге и ја тврдили мјесецима. Уз извјештај, Радиновић је предат тужилаштву и одређена му је мјера притвора.

Убрзо након тога дознајем и за нове податке везане за смртно страдање наше суграђанке Душанке Станковић из 2005. године. Након откривања њеног страдања претпостављени су ми наложили да провјерим алиби Раде Радиновића, међутим, три године након тога дознајем да су у тренутку издавања задатка од мене затајили постојање материјалних доказа и важних података какви су упућивали на тешко убиство, умјесто на задесну смрт како је то годинама било пријављено тужилаштву. Тек након пријетње да ћу затражити судску наредбу за претресање његове канцеларије, мој непосредни претпостављени предао ми је бурму покојне Душанке. Криминалистичким обрадама над више лица, али овога пута уз предочавање материјалног доказа (бурме) убрзо утврђујем основ сумње да је у конкретном случају Радиновић починио тешко убиство. На основу тога од надлежног судије за претходни поступак затражио сам Радиновићево довођење из притвора ради саслушања у својству осумњиченог, међутим, у први мах поступајући судија је одбио такав захтјев. Оно шта ми у том тренуцима није било познато јесте да је у притворској јединици КПЗ Туњице почињено монструозно злостављање са смртном посљедицом притвореника Ферида Мемића, са чим се Радиновић доводио у везу, те да је то произвело одређено сукобљавање на релацији правосуђе – полиција.

Дан прије Радиновићевог самоубиства чуо сам се телефоном са поступајућим судијом и након разјашњавања нејасноћа договорили смо његово довођење у Приједор након викенда. Међутим, у међувремену догодило се његово самоубиство. Тада усљеђује за мене крајње неочекиван став руководства полиције Српске како се Радиновићевим самоубиством прекидају истраге око убистава због којих је притворен, те да ја нисам „надлежан“ за његово самоубиство. Ту се као посебно индикативно јавља одбијање МУП-а РС да ми предочи Радиновићево опроштајно писмо, гдје сам увид у исто тражио због претпоставке да би могло садржавати податке о убиствима каква сам процесуирао и истраживао. Схвативши са каквом ситуацијом се сусрећем, оцијено сам како је по мене „најздравије“ да одем на вишемјесечно боловање. Неких три године након Радиновићевог самоубиства из емисије „60 минута“ дознајем да сам директно помињан у Радиновићевом опроштајном писму, а пуних четири године од спорног догађаја омогућен ми је увид у копију писма. Увидом сам утврдио како је по ини пут дошло до „цурења информација“ важних за кривичне предмете каквима сам се бавио, односно да Радиновић зна потатке и околности какве су довеле до његовог процесуирања. Надлежни органи су након тога наставили „по старом“ тако што истрагу око убиства Ирене Предојевић воде засебно од осталих убистава (ево већ 10 година), и поред чињенице да МУП РС располаже поприличном службеном документацијом каква указује на потребу сасвим другачијег приступа спорним догађајима. То неспорно знам јер сам највећи дио те документације лично сачинио и доставио.

Дакле, на бази предње изнесеног тврдим да, осим Горана Котарана и Раде Радиновића, постоје и други „монструми“ директно инволвирани у спорне догађаје, а налазе се и у криминалнм круговима и у структурама полиције. Нема потребе да помињем њихова имена обзиром да ће се лако препознати, а у МУП-у РС такође (кроз поменуту службену документацију) знају о коме је све ријеч, као и о бројним другим јавности непознатим случајевима и догађањима везаним за предметна убиства. Но, става сам да постоје и много већи „монструми“ од ових из предметне криминално-полицијске организације, а у питању су носиоци политичко-институционалне моћи Републике Српске. Да бих образложио овакав став морам јавности дјелимично објелоданити два документа. Први документ представља представку на рад полиције и приједлог контроле рада полиције какав сам 2011. године упутио институцијама надлежним за контролу рада полиције – Предсједнику Републике, Влади РС, Одбору за безбједност НС РС и Уставном суду РС. Други документ представља одговор Уставног суда, али и доказ постојања такве представке обзиром да од осталих тијела очекујем негирање постојања овог акта. Ипак, наводим да су ме службе предсједника неколико мјесеци „пребацивале“ од једне до друге, те од једног до другог телефонског броја. Народни посланици и чланови Одбора за безбједност, др Ненад Стевандић и Зоран Ђерић, обећали су да ће поменута представка бити разматрана на овом Одбору, но убрзо су обећано „заборавили“. Што се тиче Владе Српске истичем да сам се обраћао чак тројици министара унутрашњих послова, но, моји наводи о постојању тешке криминализације у структурама полиције за њих нису „занимљиви“. Надам се да ће након овакве моје реакције бар одлучити да мене санкционишу због „штетног понашања по углед полиције“, кад већ немају воље да истражују криминалце у сопственим редовима.

Оно шта је посебно индикативно у односу на ову представку јесте мој покушај да инстутиције надлежне за контролу рада полиције „мотивишем“ приједлогом контроле у односу на кривичне предмете у каквима је дошло до монструозних страдања двадесетак грађана Српске. Осим наведених убистава, овом представком покушао сам реактивирати и службене активности на сузбијању тешких облика криминализације полиције у односу на велики број кривичних предмета у домену зеленашења, изнуда, рекетирања, прања новца, тешких облика привредног криминалитета и ино. Општепознато је да је у Приједору у 10-ак случајева дошло до самоубистава жтрава зеленашења и изнуда, да је стотине породица годинама буквално држано у ропском односу од стране локалних зеленаша (удружених са „колегама“ из полиције), да су десетине локалних привредника уништени и да им је имовина отета, те да је све то вишеструко повезано са уништавањем приједорских индустријских капацитета (подсјећам да је Приједор некад био индустријски град).

Давне 2007. године унутар тадашње Јединице за посебне истраге УКП и ЦЈБ Бања Лука нашла се група руководилаца и оперативаца каква је започела са службеним активностима поводом организованог облика зеленашања и изнуда (уз саизвршилаштво појединих припадника полиције), али и спреге полиције са прометовањем наркотицима, крађама и кривотворењима моторних возила, пословним и свим другим облицима превара, фалсификатима и иним криминалним актиностима. Могао бих у недоглед анализирати како су безобзирно и незаконито спречаване службене активности на плану сузбијања криминализације унутар структура полиције и какав став о томе су заузели носиоци политичко-институционалне моћи, но, овдје ћу се задржати на само два параметра. Носиоце политичко-институционалне моћи Српске нису „дотакла“ тешка страдања невиних грађана, како сам то наивно очекивао. Друго, већина руководилаца и оперативаца ангажованих на кривичним предметима какве сам навео у овом акту, и који су покушали сузбијати криминализацију полиције, касније су удаљени са позиција на којима су били, а „колеге“ којима су се бавили – чак су унапређивани.

Таква понашања ја перципирам као врхунац монструозности и не либим се да то јавно кажем!



73 КОМЕНТАРА

  1. Г-дине Бориславе, честитам Вам на храбрости да напишете овај текст, на основу којег се може лако поставити дијагноза друштва у којем живимо.

    Од Вас очекујем да се борите до побједе над злом, да не одустанете.

    Од АТВ очекујем да направе једну емисију у којој би Вас угостили да ово кажете у камеру.

    Од медија уопште и јавности очекујем да уради притисак на министра Лукача и власти да се ово разјасни до детаља, јер је ово велики скандал и доказ да МУП РС и није оно каквим га приказују челници истог и друг Предсједник.

  2. Г-дине Бориславе, честитам Вам на храбрости да напишете овај текст, на основу којег се може лако поставити дијагноза друштва у којем живимо.

    Од Вас очекујем да се борите до побједе над злом, да не одустанете.

    Од АТВ очекујем да направе једну емисију у којој би Вас угостили да ово кажете у камеру.

    Од медија уопште и јавности очекујем да уради притисак на министра Лукача и власти да се ово разјасни до детаља, јер је ово велики скандал и доказ да МУП РС и није оно каквим га приказују челници истог и друг Предсједник.

  3. Г-дине Бориславе, честитам Вам на храбрости да напишете овај текст, на основу којег се може лако поставити дијагноза друштва у којем живимо.

    Од Вас очекујем да се борите до побједе над злом, да не одустанете.

    Од АТВ очекујем да направе једну емисију у којој би Вас угостили да ово кажете у камеру.

    Од медија уопште и јавности очекујем да уради притисак на министра Лукача и власти да се ово разјасни до детаља, јер је ово велики скандал и доказ да МУП РС и није оно каквим га приказују челници истог и друг Предсједник.

  4. Strasno. Strasno. Posao mog zeme je bio takav da je do detalje upucen u te rabote. Nasrecu, ja sam bio u drugom miljeu.
    Da, ovo je zmijarnik. bagra , fukare koji nisu nista imali, sad imaju milijarde, krvave.
    Zemo moj, cuvaj se, cuva djecu. Svako dobro.

    Zmijarnik, zmijski car.Strasno, Samo sam pretpostavljao i bio sam u pravu da za ministre bira ljude iz cije ljusture su izasli ljudi.
    Pozdrav mome zemi.

    “ Nema tih para da SAZNAMO ko je prijedor“. Bilo bi samoubistvo utapanjem u Sani.

  5. Сликовит приказ посљедица негативне селекције, која се у нашој антицивилизацији спроводи систематски и по вертикали (све до самог врха пирамиде).

    Остаје нам указивати на ову пошаст или чекати да се антицивилизација сама уруши…
    Али, како Борислав говори о области у којој су „у игри“ животи, његово казивање поприма сасвим нову димензију, завређује поштовање и дубоки наклон.

    Сретно.

  6. Ma vi ste bolesni, umisljate.
    Biger, hercika, analiticar sa industrijskom skolom , odrzivi razvoj malomorgen i exer su zdravo jezgro komentatorsko , ostali su ludjaci.
    Najgori je hadzi lojo iz Kozarca.

    „Ne zalimo pare da saznamo ko je prijedor“

    Zemo, je li moguce da, naprimjer ministar, skrivi tesku saobracajku, da namjesti da drugi prizna da je bio za volanom. Kolika je cijena?

    Ma, znam da je to kod nas nemoguce, samo pretpostvka.

    zar ne?

  7. Г-дине Бориславе, да ли се престало с овим ликвидацијама? Када је почињено задње убиство, силовање?

    Помињете у тексту везу покојног Дрљаче с Арканом. Да ли то значи да је вјероватно и Дрљача био директно подређен СДБ у Београду, а не Караџићу и министру унутрашњих послова?

    Да ли ослобађање Симатовића и Станишића недвосмислено упућује на чињеницу да су они службу подредили интересима већих служби, првенствено ЦИАе? Питам, јер овдје бошњачки спо делегат г-дин Чешњак прозива Арканове људе за злочине у Бијељини, Милошевића за хладњачу с албанским лешевима. Ратници из Африке Петрушић, Легија, Готовина нису кажњени. Члан 10. диверзантског одреда Зијад Жилић такође. Ердемовић само 5 година робије за 100 убијених, није ни то одлежао. Дрљачу убише сфоровци. Аркан убијен. Душан Спасојевић и Миле Луковић из истог села као Доминик Петрушић. Мехољић свједочи о жртвовању народа Сребренице у режији Клинтона и Изетбеговића. Почетком рата од стране сдб основане бројне паравојне формације, па чак и спо јединица. Команданти углавном били момци с асфалта. Гишка и Бели такође убијени.

    Ко вуче конце? Чији је интерес био да Срби почине злочине? 16. крајишка бригада војнички је постизала одличне резултате, без пљачке и без злочина. Многе бригаде у саставу ВРС и јединице МУП РС такође.

    Поздрав!

  8. Evo dokaza da se ljudski obraz i poštenje kod svakoga ne može kupiti.Nadam se da naš Borislav nije sam i da ima onih koji sa njim rade a misle kao on.Samo tako ima šanse da pravda izađe na vidjelo.Koliko otužno iz ove perspektive sada izgledaju komentari na ovom portalu režimskih komentatora u kojima su neki napadali lik i djelo ovog čovjeka.Pravda je kažu spora ali dostižna.Da li je baš uvijek tako?Sretno Borislave i želim ti svako dobro.

  9. Један текст аутора, који одсликава тренутно стање које влада у нашем друштву. Госп.Радовановић не само што је одлично упућен у материју о којој пише, него и разумије проблематику и у овом тексту наводи читаоца на исправне закључке. Данас је мало таквих текстова, заправо и нема их, већ новинари (спонзоруше) када пишу о овој материји (организованом криминалу) селективним избором догађаја и прозивањем оних означених наводе читаоце на „исправне закључке“, исправне наравно из перцепције оних који плаћају те новинаре. Добро, госп.Борислав и није новинар.

    Морамо знати, а и бити свесни да су се догодиле значајне промене на нашим просторима, не само што смо добили нове државе, често и са недовољно дефинисаним надлежностима, и што је ове просторе похарала опака непогода звана „приватизација“ (где су такође дале допринос „активности“ у тексту, пре свега, зеленашење), већ имамо и нови начин и поимање живота („modus vivendi“), који се све више намеће и где важе нова правила, и правила о којима и пише аутор.

    У таквим околностима, полицији је увек тешко, рад на оваквим сложеним случајевима увек тражи много стрпљивог рада, ентузијазма, посвећености, и у правилу наилазите на многе порепреке. Ту ваља разграничити и надлежности полиције и тужилаштва, многи читаоци то и не разумију, па након што полиција приукупи оперативне податке о неком случају или злочину, бивају разочарани што наставак не иде у складу са њиховим очекивањима, и те „грехе“ приписују полицији што у правилу подебља осечај фрустрације и огорчења према институцијама државе (па иде оно, је*ем ти ову државу, или је*ем ти ову полицију). И то је наметана и жељена перцепција, јер када створите код плебса уверење да је све труло и накарадно, муљарама и подлацима (и пре свега овима у врху криминалне хоботнице) трасирате терен за њихово деловање.

    На овим убиствима, полиција је много урадила, прикупила много ваљаних оперативних података, наравно увек се ту нешто уклапа, а нешто не, и суицид овог Радиновића је много тога пореметио, али полиција за рад заслужује похвале.
    Али и много је ометача, и оних који су надређени, постоји и спрега оних у врху организованог криминала и оних на важним позицијама у граду или држави, па и неких у врху полиције.

    И само етикетирање овог Радиновића и овог Котарана „монструмима“ је подметнута квалификација, јер када кажете монструм, упућује на ниткова који делује самостално. Овде није та прича, у питању су прорачунати убице, и који су само део одлично организоване криминалне групе, која има и широк „делатности“. Тако су и медији овде протурили плебсу ипак жељену причу, и причу која ће се најбоље „примити“, уз јасно згражавање плебса, али и неће се постављати нежељена питања.
    Опет Република Српска је и тако заробљена држава (тамо негде од 1998-е), ту је и роварење белосветских муљара које не треба занемарити у овој причи, код „активности“ поменутог госп.Милаковића и других јавних кућа били су укључени и официри СФОР-а. Зар неко мисли да ће се дозволити да полиција Српске истражује деловање таквих? Нема шансе.
    Такође, а тако је у свим земљама (без обзира колико биле уређене и јаке), код полицијских истрага постоји увек жељени исход, резултат истраге, и којим ће бити главни играчи задовољни (а и плебсу ће се продати прича коју ће прогутати), и такав исход обично није у једнакости са правом истином. Тако је и у овом случају, и очигледно је постало непожељно да се ова прича до краја разоткрије. И овде су органима полиције које спроводе истрагу често буквално везане руке (добро, у америчким филмовима ће нам приказати одважне и непоколебљиве полицајце који пркосе својим надређенима и задрто терају случај до краја, али то је тако у филму).
    У сваком случају, тако нам је, како нам је.

  10. Нисам ни очекивао нешто епохално. Мада је најављивано.

    Откривена повезаност ратно-профитерских криминалаца са ратним полицијским структурама. Не знам чему толико ишчуђавање телалука.

    Вероватно следи атак на ове данашње који нису ништа по том питанњу предузели, иако је извор на сасвим другој страни.

    Занима ме и став Аналитичара колико су полицијске структуре биле и јесу подложне утицајним де-беовцима и осталним ратним реликтима од периода 2005. наовамо.

    Подржавам иницијативу дражена78 за телевизијском емисијом која би на једном месту окупила њега, Аналитичара, Приједора и Карабају.

  11. bigerUUUU, moj, a ko primi na svoj Titanik stvaraoce ?
    I jos ih zaveza za budzet, kao vitalni interes Srpske?

    Ko je ubio MilananVukelica?
    A, Lukac, on je kao novi kadar?
    Nije iz tog doba?

    Koliko Zmaj ima pasosa? I kumovi?
    Koliko zmaja zapade od Tesle?
    Od Bobara?

    I, kako prodje kasting u Parovima?

    Primise li Zmaja ?

    Tamo je sve na nivoJu njegovom. Tamo mu je mjesto.Kod pobratima zmaja od Sipova?

    Zagonetka:

    50 NIJANSI ZUTOKAKI BOJE?

    Da, bigeru, on je! Bingo!

  12. Zahvaljujem svima na iskazanoj podršci i pohvalama.

    Neki komentatori u kontekstu ovakvog javnog istupanja pominju hrabrost, no, tu bih istakao kako danas (bar po mojim procjenama) moja porodica i ja smo mnogo, mnogo manje ugroženi, nego što je to bilo u godinama opisanih dešavanja (kada su mi pred kućom postavljali ekspl. naprave, kada sam mjesecima kretao se gradom sa rukom na pištolju, kada sam upućivan na „specijalne“ noćne zadatke za kakve niko nije znao, niti su kakvi zadaci postojali…).

    Drugo šta želim reći jeste da moje ovakve reakcije javnost može očekivati i ubuduće. Ja nisam za vaninstitucionalno djelovanje, za „uličnu pamet“, a ponajmanje želim da ugrožavam ovo naše krhko društvo – Srpsku. I to sam aktuelnom ministru jasno poručio! Dakle, moj profesionalni stav jeste da se pitanje kriminalizacije u strukturama policije MORA OTVORITI i RJEŠAVATI. No, meni je neprihvatljivo da se to čini manipulativno, odnosno da to svedemo na hvatanje policajaca koji su na ulici uzeli mito od 10-20 maraka. Ministr sam jasno poručio da pitanje kriminalizacije mora ZAPOČETI od aktuelnog DIREKTORA POLICIJE, pa nadolje. Znači, to pitanje institucije Srpske mogu otvoriti i same, a mogu i čekati reakciju građana – nakon što građanima OBJELODANIM kako funkcioniše pojedini oblici organizovanog kriminala. Meni nije problem OBJELODANITI ISTINU o desetinama i desetinama NAJTEŽIH KRIVIČNIH DJELA koja su okončana nezakonito i nepravilno, a samo zbog KORUPCIJE pojedinaca. U svakom slučaju moj cilj je isti – ZAKONITO OKONČATI ISTRAGE I ODGOVORNE „SMJESTITI“ U ZATVORE. Da li će to nadležne institucije učiniti zato što im je to dužnost i zbog čega ih građani plaćaju, ili će to učiniti pod pritiskom javnosti, meni lično je svejedno – važan je cilj!

  13. drazen78bl, 04.04.2015. 09:56:08 [

    Pitate da li su ubistva prestala. Procijenite sami na osnovu ČINJENICE da su u samo prošloj godini u Prijedoru počinjena tri ubistva, dva u Trnopolju, te jedno u Rasavcima. Osim toga Prijedorčani su pritvoreni i procesuirani za ubistvo obog Ramba iz Cazina (dakle četiri)…

    Pitate o ratnim vezama i relacijama obavještajnih krugova iz Srbije i pojedinaca iz Prijedora. Eto otkriću dvije EKSKLUZIVNE INFORMACIJE:

    Prvo, pozlaćeni pištolj (valjda ste čitali o tome) pronađen u akciji Sablja kod Cece Ražnjatović (kada je uhapšena i pritvorena) je POKLON POK. SIME DRLJAČE Arkanovom novorođenom sinu za „babine“.

    Drugo, nakon atentata na premijera Đinđića supruga osumnjičenog Milorada Ulemeka Legije dva mjeseca se skrivala (pogađate gdje?) – u Prijedoru.

    Da bi shvatili pojedine aspekte funkcionisanja organizovanog kriminaliteta treba ZNATI da je Arkanova kriminalna organizacija „živa“ i danas, i samo mijenja „nazive“. Zemunski klan je ništa drugo nego Arkanova organizacija, a podsjetiću da je Legija prije prelaska u Crvene beretke bio pukovnik i instruktor u Arkanovim tigrovima. Potom (nakon „uništavanja“ Zemunaca) javlja se „Ećimova grupa“ i opet su u pitanju tek ostaci Arkanove organizacije…

    Podsjetiću vas na podatak da je srbijanska policija dala Zemuncima 600 kg droge iz policijskog depozita, a kako bi je ovi rasturali. Zar mislite da je to učinjeno samo tada? Zar mislite da se to čini samo u Srbiji? I u Srpskoj dobar dio „zapljena“ vraćen je na ulicu i to se čini preko 10 godina (ovi pritvoreni inspektori su u vrijeme kada smo otvarali taj problem, 2007. g., bili tek studenti ili pripravnici. Oni su radili upravo onako kako su NAUČENI od starijih kolega i šefova!)…

    Dakle, kako vidite, imamo mi o još štočemu raspravljati, a kako stvari stoje – imamo i vremena…

    Pozdrav!

  14. Khal Drogo, 04.04.2015. 10:33:33 [

    Moram pohvaliti vaš komentar i zahvaliti na upućenim pohvalama.

    U potpunosti se slažem sa vašim navodima, pa čak i sa nekim stvarima u završetku komentara, a koje baš i nisu u potpunosti takve kako ih vi percipirate (što nije vaša greška, nego posljedica manipulacija kakve se podastiru javnosti).

    Kada navodite da su pripadnici SFOR-a i drugih međunarodnih organizacija bili učestali gosti prijedorskih noćnih barova, tu ste u pravu. No, i vama ću otkriti jednu EKSKLUIVU!

    Vidite, upravo su SFOR i IPTF bili nosioci aktivnosti na suzbijanju organizovanog oblika prostitucije. Jedan britanski podoficir je organizovao pretres u objektima Milakovićeve organizacije. SFOR je samostalno izveo tu akciju i pronašao rokovnike u kakvima su bili ispisani podaci o tome koga, kako i čime su Milakovići nagrađivali u institucijama Srpske. No, ni tada naše institucije nisu preduzele ništa (nekih pola godine), dok IPTF nije zaprijetio udaljavanjem iz policije nekolicini načelnika i operativaca. Tek tada je „skalabudženo“ nešto šta bi se moglo nazvati istragom (daleko ispod onoga šta se moglo i trebalo učiniti). Znate, moj uvaženi profesor Dragomir Jovičić je u sporno vrijeme bio ministar i kada govori o tome da je međunarodna zajednica ovdje štokako rovarila, on dobro zna šta se događalo. No, on uvijek ističe kako je U NAMA mnogo veći problem nego u tim strancima i pri tom UPRAVO MISLI NA STVARI O KAKVIM OVDJE GOVORIM…

    Pozdrav!

  15. KO JE UBIO MILANA VUKELICA?

    KOLIKO KOSTA, DA UMJESTO ONOGA KOJI UBIJE MOMKA U SAOBRACAJKI, KUPI KO CE UMJESTO NJEGA DA BUDE U ZATVORU?

    Nije to losa ideja, pored toliko nezaposlenih, ili zaposlenih a godinama ne dobijaju platu, da leze u zatvorima umjesto kumova i stranackih kriminalaca.

    Recimo, sutra kad bude osudjen kapetan Titanika i posada broda, da plate one koji ce umjesto njih robijati.
    To mu dodje kao placena robija.

  16. Боро,

    „ОЧИСТИЋЕМО СРПСКУ ОД СВАКОГ СМЕЋА“, то је био наш слоган на изборима 2010 године.

    Циљ остаје, значи, ПРАВНА, ПРАВЕДНА, ЗАПОСЛЕНА И ЕКОЛОШКИ 100% ЧИСТА РЕПУБЛИКА СРПСКА.

    Поздрав и држи се, ја сам огуглао на пријетње, поготово после отровног отпада из Високог, јебига можда ти ниси требао овако јавно, али се поносим са твојом храброшћу.

    Моје је друго, ја сам свјесно пристао да ме говнари олајавају, па и да пријете, то је цијена кад си јавна личност.

  17. Једини који годинама упозорава да је СДБ Србије легло криминила и тероризма је Вук Драшковић. Једини Вук тражи да се то расформира, а од аутора овог чланка је попљуван више пута. А говоре о истим стварима. То не разумијем.

    Такође, свима је јасно да сам ја много прије Борислава на Фронталу писао о спрези ратних и поратних СДС-власти и удбашких структура.

    На овом истом порталу су неки коментатори убице о којима пише Борислав ковали у звијезде када су уперали оружје у Вука и Ђинђића.

    Сада ти исти покушавају да мене и још неке коментаторе супроставе Бориславу, као да сам ја тврдио да тога није било о чему пише Борислав.

    Када су ИФОР и НАТО кренули у сузбијање тих криминалних радњи имали су подршку од Додика и Биљане Плавшић. Телалук је те акције окаректерисао као довођење Додика на власт на НАТО тенковима.

    Сви се добро тога сјећамо, а ово је биједан покушај телалука да личну Борину храброст искориси у политичке сврхе промоције СДС за вријеме чије власти су се и дешавали ови злочини.

  18. TROSTRUKI ARŠINI

    „Када су ИФОР и НАТО кренули у сузбијање тих криминалних радњи имали су подршку од Додика и Биљане Плавшић. Телалук је те акције окаректерисао као довођење Додика на власт на НАТО тенковима.“

    Hipotetičko pitanje:

    Kada bi danas IFOR i NATO „krenuli u suzbijanje nagomilanih kriminalnih radnji“ uz podršku SZP da li bi to (sada) bila „ružičasta revolucija“, „napad džihadista“ „dovođenje na vlast SZP na tenkovima“… i da li bi, Tebe Simo pitam, to bio legitiman povod Dodiku i Lukaču da upotrijebe „Pretorijansku gardu“ i (ponovo) narede da Srbi pucaju na Srbe, kao što su to uradili 1997. godine.

  19. Ja sam vidio da ono sto je bilo u ratu, i poslije rata ne valja, nosioci zla su bili oni koji se sada zovu stvaraoci, a koje je rudonja sebi priveo, u svoj tor, obilno ih nagradio , naravno parama od haraca, i kao vitalnu vrijednost okacio nam o vrat.

    Crnjeg zla od rudonje nema.

    Znao je na cemu su oni grijesili, ali on nije dosao da popravlja, dovezli su ga da nas pobije, u svakom smislu.

    Uradio je to monstruoznije nego sto je to iko radio.

    Zamislite . direktor fonda djecije zastite ima platu koliko 100 djece dobija dodatak

    Jedno djubre koliko 100 djece!

    Narod bukvalno umire od gladi, on dize keredit da napravi konaciste micigici i Duji majkinoj!

    Monstrum broj 1 je, ko?
    Bingo! Znam da znate.

    zar ne?

  20. Бориславе, хвала Вам за одговоре!

    Ипак, не знам да ли намјерно или не, пропустили сте да одговорите да лиослобађање Симатовића и Станишића пред политичким хашким судом може тумачити чињеницом да је српска СДБ само „,подскуп“ ЦИАе, британских и француских служби? Можда су људи само суви професионалци, радили су по наређењима надређених, оних којјима су требали Сребреница, Рачак, као повод, а Симо их гледа као монструме. Како објаснити чињеницу да се на мјесту највећих злочина јављају легионари из Заира? Сјетимо се улоге Станишића у ослобађању оних француских пилота! Сумње додатно подгријавају и злочини у Ахмићима, које не можемо везати за српску службу, осим индиректно, да се распламса хрватско-муслимански сукоб.

    Зар није сумњиво да хашки трибунал није процесуирао или је ослободио све те ратнике са заирског ратишта? Моје тезе су неодбрањиве једино ако су ослобађање челних људи српске службе контрауслуга француске службе.

    Друго, мене уопште не изненађује да држава организује производњу и продају наркотика. И не мислим да је Србија изузетак. Чини се да, осим опкољавања Русије (и Кине), заузимање Авганистана може за САД има значај у производњи хероина, а Блиски Исток и Косово за контролу дистрибуције истог према Европи. Ту се врти огроман новац, формирају се црни фондови из којих се финансирају обавјештајне и параобавјештајне структуре. Бар је ту лако пратити траг и сузбити продају. Спасојевић је добио надимак Шиптар, јер је од Шиптара куповао хероин и продавао по Србији и земљама Западне Европе. Он је био државни службеник, баш као и Звездан Јовановић, Легија или Дарко Шарић. Држава је у једном моменту одлучила да убије Ђинђића из неког разлога. Могуће да је и ту наређење дошло споља. А служба убија своју дјецу, па данас нису међу живима ни Гишка, ни Аркан, ни Спасојевић и Луковић. Мртва уста не говоре.

    Иста та СДБ је и формирала и финансирала све странке у Србији и већи дио у Српској. Сигурно да ни Миле Додик није као неки самостални трговац провозио шлепере преко Коридора. А чини се да је странку Анте Марковића баш по налогу из Вашингтона основала СДБ. Из тог времена Додикове везе с Куструрицом, Перовићем из Москве, Зораном Кораћем, Драганом Калинићем. Како једном написах, „служба нас састави, бизнис нас не раствори“. И владика Григорије је водио неке студентске протесте у Београду, а данас је у игри с поменутима.

  21. СИМО ПЈЕТЛИЋУ, ЛИЦЕМЈЕРУ ЈЕДАН, понашаш се као мало дијете. Дотучен си аргиментима, па сломљеног ега, беспомоћно тражиш излаз из ситуације у коју си се сам довео. Ко то тебе завађа с гдином Бориславом. У нервном растројству си му написао прије неколико дана да се скроз погубио, а онда га додатно извријеђао:

    “ *Симо П. Ороз*, 31.03.2015. 14:10:05 [146133]
    Бориславе,

    што више улазимо у расраву све ми је јасније из којег миљеа долазиш.
    ……………

    Да си патетичан рекао сам ти, не због твог ратног пута, него због покушаја да једну пропалу, издајничку и злотворску политику оправдаваш, на грозан начин, склањајући је иза леђа честитог српског борца који је годинама чамио у рововима бранећи своје огњиште, а та иста фукара га је издала и оставила без истог.

    Због тога сам ти рекао да си патетичан, а сад додајем да си и безобразан. Твој ратни пут уопште није релевантан за ову моју оцјену о теби (вјероватно си примијетио да ти више не персирам)……………….
    Аферим Бориславе, ако је и од фрустрираног удбаша, превише је.

    С поштовањем,
    Симо Ороз
    ратни злочинац с.р.“

    БОРИСЛАВ СЕ „КРИЈЕ ИЗА СРПСКОГ БОРЦА“ (,ЧОВЈЕК ЈЕ БИО СРПСКИ БОРАЦ, ЗА РАЗЛИКУ ОД ТЕБЕ), ДОК СЕ ТИ КРИЈЕШ ИЗА ЛАЖНОГ НИКА, , ПА ХРАБРО ВРИЈЕЂАШ ИЗ МИШИЈЕ РУПЕ. АКО СИ ЖИВЧАН И НЕ МОЖЕШ СЕ КОНТРОЛИСАТИ, НЕМОЈ КОМЕНТАРИСАТ! ТРАЖИ СТРУЧНУ ПОМОЋ! СУТРА ЋЕШ НА УЛИЦИ НЕКОГА ЗГРАБИТИ ЗА ВРАТ.

  22. Карабаја,

    Ово што пише Бирислав је из времена када је СДС био на власти. Биљана Плавшић је кренула са рашчишћавањем те ситруације. Имала је подршку ИФОР-а.

    Када би Додик данас покушао злоупотријебити било коју институцију у заштити било ког криминалца ја не бих имао ништа против да се странци умијешају.

    Ето ти одговор.

  23. Ovo je, ukratko – Stanišićev alibi:

    – Jovica Stanišić kao načelnik RDB nije sam išao u Ameriku i nije u svoje ime sarađivao sa CIA. To je bilo delo legitimne saradnje dve službe Resora državne bezbednosti i CIA. I otuda nema razloga da se o saradnji Jovice Stanišića sa CIA govori ili razmišlja kao o špijunaži.

    Ovim rečima, Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika RDB i kolega Jovice Stanišića, objašnjavao mi je špijunsku saradnju tajnih službi Srbije i SAD. On mi je rekao da je u vreme Tita i do 1992. godine, saradnja DB sa obaveštajnom službom SAD, koja ima 15 agentura, išla preko SSUP Jugoslavije. Pred raspad SFRJ, tu saradnju je vodio Zdravko Mustać, načelnik SDB SSUP.

  24. СИМО ПЈЕТЛИЋУ, ЛИЦЕМЈЕРУ, опет си два дана смишљао како да нато зликовце представиш у позитивном свјетлу, али ти Карабаја одмах обезвриједио логику, оскврнуо ти труд и нез милости те насукао на спруд.

    СПО и њену паравојну јединицу с људима с асфалта као командантима фоормирала је:

    а) СДБ,
    б) ЦИА,
    в) СДБ по инструкцијама ЦИА?

    Да чујемо, Пјетлићу? Ти заиста вјерујеш да је Вук то из џепарца финансирао и наоружао. На твоју несрећу, СПО и СДС произведени су у истој кухињи. Знам да је болно, али имаш ћоканчић, бромазепам, транекс.

    Можда је Вук издао оне који су га створили, „отргао се с ланца“, прешао да игра за јачи тим, па га покушали ликвидирати. Мада чудно да у Будви онолико окрзотина би, као у филмовима. Је ли Вук оно био у Савезној Влади у вријеме нато агресије?

  25. drazen78bl, 05.04.2015. 15:37:01

    “СИМО ПЈЕТЛИЋУ, ЛИЦЕМЈЕРУ, опет си два дана смишљао како да нато зликовце представиш у позитивном свјетлу“

    Борислав је у свом чланку НАТО и ИФОР представио у позитивном свјетлу, а ти си његов чланак похвалио.
    Шизофрен си, располућен.

  26. Прије пар година сам гледао ТВ емисију у којој инспектор из једне од земаља које су прошле чувену транзицију поручи како је годинама посматрао моћнике у пуној снази, недодирљивости и бахатости, а затим је дошао тренутак да их ислеђује и слуша како плачу, моле и траже милост. Порука је била упућена колегама из Србије, а објашњење је било једноставно – транзиција има свој ток и правилности и овакав слијед догађаја је једноставно датост.

    Слиједећи ова искуства за очекивати је да ће се и Борислав и „Борислави“ неминовно наћи у сличној ситуацији. Е то је Симо сконтао па превентивно полтронише, извлачи се и посипа пепелом.
    Џаба Симо, твоји ментори ће сигурно на врућу столицу, а ако су ти убацили који орах у џеп ни тебе то задовољство неће мимоићи. Остани бар достојанствен до краја (ако си икад и био?).

  27. drazen78bl, 05.04.2015. 14:59:09 [

    Kada je haški tribunal oslobodio od odgovornosti Jovicu Stanišića napisao sam niz komentara u kakvima sam iskazao jesno ogorčenje takvom odlukom.

    Da bih detaljnije odgovorio na vaše pitanje moram naglasiti kako svako društvo, pa i SFRJ, ima određene centre moći u različitim strukturama i to:
    – bezbjednosne,
    – političke,
    – ekonomske i ine, no zadržaću se na ove tri.

    Prva kategorija koja je „skontala“ kakve globalne promjene se pripremaju (rušenje Istočnog bloka, buduća američka dominacija, globalizacija, novi sv. poredak i dr.) bila je iz domena BEZBJEDNOSNIH STRUKTURA. I šta su centri moći iz tih struktura učiniili? Da li su spasavali zemlju ili je razbijali (udruženi sa stranim hegemonima)? Dakle, već samim početkom 90-ih mogli ste uočiti pojavu da vojni i policijski generali otvaraju pilane, benz. pumpe i šta sve ne. Zbog takvih sopstvenih interesa „bezbjednjaci“ i nisu hapsili one političke i ekonomske „elite“ kakve su brutalno, nezakoniti i necivilizovano razarale zemlju, pljačkale državnu i privatnu imovinu i šta sve nisu radile.

    Dakle, stvara se „dil“ između bezbjednosnih, političkih i ekonomskih „elita“ i uspostavljanje jedne nove društvene pojave kakvu bezbjednosne doktrine kvalifikuju kao „slabe države“ (to su države kakve nisu sposobne obezbijediti vladavinu prava, sigurnost građana i štićenje resursa). Zamislite, „elita“ jedne države stvara „slabu državu“. Danas su se i političke i ekonomske elite poprilično „uvježbale“ u onome čime se bave, ali sjetite se početka 90-ih i početka razbijanja Jugoslavije. Ti političari koji izbijaju na vrh su uglavnom „neostvareni komunisti loše preodjeveni u nacionaliste“, odnosno kategorija „političkog dna“. I unutar ekonomskih elita dolazi do preobrata u vidu da polupismene bene preko noći stvaraju imperije. Kako je to moguće? Pa naprosto zbog toga što „bezbjednosne strukture“ od takvih stvaraju „elitu“ kakvom mogu upravljati i kakvu mogu kontrolisati. Sva „mudrost“ leži u tome.

    Podsjetiću vas da je haški trubunal odbio plaćati odbranu pok. generalu Taliću (možda jedinom optuženom) jer su mu u Austriji pronašli bankovni račun sa (ako se dobro sjećam) 80 miliona maraka. Momir Talić i braća Đukić su tokom rata „proturili“ na stotine miliona maraka samo preko goriva/nafte…

    Sad, ako su „marginalci“ poput Talića i Đukića mogli ostvariti takve „kombinacije“, onda zamislite šta su radili Rade Marković, Jovica Stanišić i slični, ili Boljkovac, Zagorac i Perković u HR-u, ili Bakir Izetbegović (siva eminencija AID-a) u BiH??? Organizovani kriminal na ovim prostorima bio je u doba Jugoslavije tek marginalna pojava, a danas dominira novonastalim društvima. Kako? Pa naprosto zbog toga što je osmišljen i organizovan od strane najvećin stručnjaka u oblasti bezbjednosti. Zato ja ovaj pojavni oblik kriminala nazivam 2Državni ili institucionalni organizovani kriminalitet“ (kada se unutar državnih institucija formiraju kriminalne grupe, kakve djeluju samostalno ili u sprezi sa strukturama „klasičnog“ kriminala).

    I na kraju, još jedna EKSKLUZIVA: 1995. godine Kninski korpus je, nakon pada RSK, bio dislociran na Kozaru. Jedno kraće vrijeme je tu boravio i onda je donesena odluka „kud koji“. Najveći dio naoružanja i municije posaktivan je po kozaračkim pećinama i tu ostavljen. Ubrzo polije rata to silno oružje i municiju (zamislite od jednog korpusa) pronalaze lokalni mještani i prodaju za novac jednoj banjolučko-prijedorskoj kriminalnoj grupi (znam poimenično o kome je riječ). Pri tom od lokalnog stanovništva kupuju i ono naoruženje kakvo im je preostalo iz rata, a i to govorimo o ogromnim količinama. Zatim se to preprodaje Bošnjacima (iza čega stoje AID-ove strukture), koji to dalje distribuiraju prema Kosovu (da, značajan dio OVK naoružan je „srpskim oružjem“ sa Kozare), a drugi dio ide preko Hrvatske (pomorskim putem) na različite destinacije gdje su pripremane ili već vođene oružane operacije. Kako je sve to moglo da „promakne“ svemogućoj CIA? Pa nikako, CIA je i bila „pokrovitelj“ svemu tome. Na isti način kako smo mi ovdje svojevremeno naoružavani, tako smo i „razoružavani“, a „globalni policajac“ (SAD) uspijeva jedno te isto naoružanje preprodati više puta.

    I tu se ponovo moram vratiti na Jovicu Stanišića. Pisao sam više puta o tome kako smo prilikom pada RSK pokušavali „spasavati“ silno oružje, municiju i drugu opremu iz skladišta u okolini Dvora na Uni. Pisao sam o tome da se RSK raspolagala arsenalom kakvim se mogla braniti bukvalno godinama, a sve to je ostalo hrvatima (mi smo izvezli desetine kamiona, ali to je bila tek „kap u moru“). Niko, ama baš niko me ne može ubijediti da se to dogodilo slučajno, da neko „slučajno“ može zaboraviti oružje i tehniku vrijednu bukvalno 100 miliona maraka (lupam cifru, ali i nisam daleko od istine) i to očišćeno, podmazani i spremno za – prodaju! Na kraju „balade“ prodano je i ono šta smo mi izvukli!
    Dakle, po mojoj ocjeni, učestale posjete Stanišića kod Martića pred oluju imale su dvije osnovne funkcije: prvo, da se obezbijedi „negranatiranje“ Zagreda (na kakvo je Martić već bio pokazao spremnost) i time obezbijedi zaštita Zapada, te drugo da se „zaboravi“ oružje o kom govorim.

    Eto, tako ja to vidim!

    Pozdrav!

  28. Симо П. Ороз, 05.04.2015. 12:43:00

    To da su „udbaški elementi“ svih ex-Yu država u stvari najveći kriminalci i ja govorim godinama, a to što ukazujem da ni Vuk nije nevin je nešto sasvim drugo!

    No, ovim komentarom primarno se želim osvrnuti na pojedine vaše navode koji objektivno ne STOJE! Vrijeme kada su IPRF, SFOR, OHR i drugi ovdje započeli sa intenzivnim nastojanjima na planu promjena i reforme društva jeste 2003. i 2004. godina. Tada (pod njihovim pristikom i uz njihove finansije) dolazi do REFORME ZAKONODAVSTVA (odlične reforme, a drugo pitanje je u šta smo mi pretvorili kvalitetne zakone), zatim REFORME PRAVOSUĐA I POLICIJE (takođe odlične jer su u značajnoj mjeri „očišćeni“ korumpirani i kriminalizovani kadrovi), pa sve do seta EKONOMSKIH REFORMI (takođe odličnih kad uobzirimo u kakvim okolnostima su vođene). kakve veze ima Milorad Dodik sa tim? Republika Srpska i BiH su tada krenule u objektivno pozitivne promjene, a onda je došao Dodik i sve to razorio.

    Druga stvar koju moram istaći jeste činjenica da je šverc oružjem o kom govorim (inače za naše prilike enormnih razmjera) započinje upravo dolaskom na vlast Dodika i Plavšićeve. Mnogo puta sam pisao o tome kako je dotadašnja kriminalizovana SDS-ovska vlast svima nama bila dodijala, ali ono šta su Dodik i Plavšićeva donijeli – nije nam donijelo ničega dobroga. Uostalom, a zbog čega Dodik danas podržava Karadžića i Krajišnika? Pa sve to je jedna te ista bagra! Čuj, danas ih podržava, a „zaborvalja“ kad se u ratu krio po beogradu od ubojica kakve su va dvojica poslala da ga likvidiraju!

  29. Симо П. Ороз, 05.04.2015. 12:43:00

    I da vas preduhitrim u „mantri“ kakvu ove vlasti prečesto manipulativno podastitu javnosti, a tiču se reforme policije.

    Sve te priče kako je ovdje neko od nekog odbranio policiju i šta znam već šta su tek jeftina predstava za javnost. Reći ću vam istinu o toma šta se tu suštinski događalo. Znači, u okviru opštih reformi došlo se do pitanja reforme policijskih struktura. Bošnjačka politička elita je odmah krenula prema predstavnicima međunarodne zajednice sa „idejom“ formiranja jedinstvene policije BiH-e. Pojedini predstavnici međunarodne zajednice (bliski sa ovima) su to odmah javno podržali, ali glavni subjekti odlučivanja su se zadržali na stvau da su reforme neophodne (šta i jeste bilo nesporno), no, da treba iznaći način njihove realizacije. zatim je stvar sa političkog nivoa spuštena na „stručni nivo“ i tada je uslijedio fijasko. MUP RS-e je predložio zadržavanje postojeće organizacije. Federalni MUP je predložio da se stvori „krovno tijelo“ (jedinstveno ministarstvo), no, pitanje finansiranja policije i uticaj na rad iste preko političkih tijela (primaro ministara) su namjeravali zadržavati na ČAK kantonalnom nivou (dakle, ni sa te strane nije bilo spremnosti na suštinske promjene). Kada su predstavnici međunarodne zajednice shvatili sa čim imaju posla jednostavn su se „zadovoljili“ sa formiranjem direkcije za međupolicijsku koordinaciju i sve ostalo ostavili po „starom“ (manuli se tog pitanja). Nikakve tu „borbe“ nije bilo, nego tej jeftina manipulacija javnošću.

    Sa stručnog stanovišta i u smislu onoga šta su učinili najvažnija dva aktera po pitanju očuvanja policije Srpske u ovakvom formatu bili su Dragomir Jovičić (koji je prvi primio „udare“ po pitanju traženih reformi), zatim treba preskočiti sljedećeg ministra Zorana Đerića (koji se u tim pitanjima nije snalazio), da bi došli do aktera koji je na to pitanje „stavio tačku“ – Darka Matijaševića. Dakle, dva nestranačka ministra i profesionalca (matijašević je bio oficir JNA i VRS) su odradili ključne stvari u procesu kada su tražena rješenja po pitanjima kako reorganizovati policijske strukture u ovoj zemlji. Ono šta je Milorad Dodik po tom pitanju jedino učinio jeste to što je policiju Srpske „razbio“, uništio, unazadio i pretvorio u svoju „prćiju“…

  30. lsaša, 05.04.2015. 15:32:47 [1

    U odnosu na vaš komentar dodao bih da je jedan od važnih postupaka razbijanja Jugoslavije dogodio se još davne 1985. godine, kada je reformisana SDB Srbije. Koliko se sježam sa 2 500 pripadnika svedene je na nakih 500, a oni najbolji kadrovi (posebno u odnosu na šiptarski nacionalizam) su redom odstanjeni.

    Sa druge strane, kako vi kažete šef saveznog DB-a postaje Zdravko Mustač, a njegov zemjenik (ako se dobro sjećam) bio je Vugrinec. Oba bježe iz Beograda i postaju načelnik i zamjenik DB-a Hrvatske (Tuđmanove)…

  31. Бориславе, свака част на храбрости!

    Напоменули сте, чини ми се, да се ситуација у полицији колико-толико побољшала. Kажете да се осјећате много мање угрожени. И то је, ваљда, „напредак”, колико год то жалосно звучало. Има ли, по Вама, каквих назнака да ће у догледно вријеме доћи до обрачуна са институционализованим криминалом? Највише ме занима у којој мјери се млади, тек запослени службеници успијевају одупријети криминалним утицајима. Или пак и они постају дио проблема?

  32. Kriminolog, 05.04.2015. 17:44:30

    Zahvaljujem!

    I danas sam formalno-pravno zaposlen u MUP-u, no, pitanje rada je nešto sasvim drugo. Kao i desetine mojih kolega širom Srpske, starih operativaca i mojih dobrih prijatelja, uglavom gledam na sat i čekam kraj radnog vremena. Istina, ponekad naletimo na kvalitetnu informaciju i povežemo se dok to ne „istjeramo“, ali to je više stvar navike, nego što se od nas nešto očekuje…

    Pozdrav!

  33. @ BORISLAV R., 05.04.2015. 18:35:22

    Дакле “склоњени сте“ јер не одговарате систему, остављени су они који су подобни, а доведени су и “неки нови клинци“ који су такође подобни…

    Након 10-ак конкурса у безбједносним службама у БиХ на којима нисам прошао, а поготову након овога Вашег текста схватам да као неко ко посједује високе моралне и интелектуалне квалитете немам никакве шансе да се запослим у полицијским структурама.

  34. мачак, 05.04.2015. 18:10:47

    Hajde da kažem i nešto pozitivno o Miloradu Dodiku. Ono šta znam iz pouzdanih izvora jeste da je još od Stanislava Čađe tražio ozbijne promjene u MUP-u, pa i rezultate rada. No, Čađo je tada već bio na kraju mandata i nije imao snage da to realizuje. Isti zahtjev dobio je i Jovičić, no, on se po tim pitanjima pokazao totalno nesposobnim. Sad se od Lukača očekuje isto i da li će uspjeti u tome – vidjećemo. Poslao sam mu akt u kom ukazujem da korjenite promjene ne mogu ići po principu „sjaši Kurta, da uzjaše Murta“, nego da mora otvoriti pitanje kriminalizacije u strukturama policije kao najvažnije pitanje budućnosti Srpske (i to od vrha ka dolje).

    Međutim, i pored svega u strukturama MUP-a se posljednjih nekoliko godina profilisao jedan broj mladih rukovodilaca, kakve zlonamjerni mediji redovno prozivaju, a po mom ubjeđenju riječ je o vrlo sposobnoj ekipi i voljnoj da se dokazuje. Ono šta njima jedino nedostaje jeste jasan politički nalog da se najtežim političkim oblicima organizovanog kriminala i korupcije suprostave NESELEKTIVNO! Znači, imaju oni i znanja i volje, pa čak i načelan politički stav da treba da rade, no, pitanje je koliko krivičnih predmeta mogu otvoriti, a da im se to „ne obije o glavu“. Uostalom, već su poučeni „iskustvom“ bivše Jedinice za posebne istrage i time kako su oni (zajedno sa mnom) prošli nakon otvaranja nekoliko istraga. Dakle, političke vlasti Srpske jedino šta treba da „daju zeleno svjetlo“ za neselektivnu borbu, a sve ostalo već postoji.

    Što se tiče vašeg pitanja o tome kako da se mladi ljudi odupru kriminalizaciji. Vidite, tu postoji jedan problem sistemske prirode. Zadnjih 10-ak godina stvorena je jedna nakaradna praksa da se mladi „diplomci“ raspoređuju na radna mjesta inspektora i da čak samostalno rade po predmetima. To nekada nije išlo tako, nego su mladi policajci i inspektori nekoliko godina radili sa starim i iskusnim kolegama, kakvi su ih i „pazili“ i učili zanatu. Danas imamo situaciju da mlad i neisusan čovjek, sa vrlo lošim obrazovanjem (daleko ispod nivoa kakvo je obezbjeđivano mojim generacijama), treba da radi sa iskusnim i opasnim kriminalcima. Sjesti pred grmalja od 120-130 kilograma, istetoviranog „k’o božićna jelka“, iskusnog u krivičnim progonima i u kriminalnim vještinama, to svakako nije posao za mlade momke, a posebno ne za djevojke. Da bi se jednom takvom kriminalcu nemtnula volja, autoritet i adekvatno ponašanje – to naprosto traži znanje i iskustvo. Sa druge strane imate problem i sklonosti kriminalaca da inspektore pridobijaju poklonima, mitom, laskanjem, „drugarstvom“, provodima, zgodnim djevojkama (kakvih oko kriminalaca nikada ne manjka). I to je nešto sa čim se treba nositi. No, najveći problem mladih inspektora leži u tome što mu iole iskusniji i „jači“ kriminalac u startu pomene kako je blizak sa ovim ili onim njegovim pretpostavljenim. Tu se čak ide do toga da svaki kriminalac na dobijeni poziv od strane inspektora odmah zove svoje “ uticajne prijatelje“ i traži objašnjenja zbog čega ga „tamo neki inspektorčić“ zove (mogli ste na društvenim mrežama čuti snimke takvih razgovora objelodanjenih javnosti). I kakav onda autoritet taj inspektor može postići? U neka „moja vremena“ to se moglo uraditi tako što „ufuranom krimosu“ demonstrirate kako imate „tešku ruku“, no, danas se to samo demonstrira narkomanima, socijalnim slučajevima i sitnoj buraniji. Tako, mladi i neafirmisani inspektori sebe samodoživljavaju „opasnim momcima“, a iole opasnije kriminalce zaobilaze u širokom luku. Tako se ne gradi autoritet, no, kome to reći? Da bi imali autoritet u kriminalnim krugovima morate imati bar 500 riješenih predmeta ozbiljnijih krivičnih djela, morate imati izrečenih nekoliko stotina godina zatvorskih kazni po predmetima na kakvima ste radili, pa (ko se na to oslanja) morate uspjeti da rasplačete bar 20-ak onih „najopasnijih kriminalaca“ (nema toga koji neće zaplakati u rukama iskusnog operativca). To sveukupno znači da bar 10-ak godina morate raditi, raditi i samo raditi (ja sam više puta nakon ubistava ili teških razbojništava radio po 15-20 sati dnevno i po 5-6 dana tako uzastopno). No, tu je danas problem što današnji rukovodioci kao „vrijedan rad“ ističu ako ste riješili neko bezznačajno krivično djelo ili ako ste uzeli dvije izjave od oštećenih. Nekada smo se kao kolege takmičili ko će „oboriti“ opasniju kriminalnu grupu ili kog poznatog kriminalca, ko će u jednoj akciji rasvijetliti više djela (ja sam podnosio izvještaje o 65, pa o 55, teških krađa počinjenih od strane grupe, pa o 4 razbojništva i 30 provala), pa ko će kvalitetnije zadokumentovati predmet tako da vam advokati ne mogu naći „rupe“, pa po čijim predmetima će biti izrečena veća zatvorska kazna i tako slično. Danas je „meritum“ kako ste fingirali statističke podatke po kojima smo mi mnogo uspješniji od njemačke policije (glupost), gdje je prije nekoliko mjeseci ispao problem kad su pojedine org. jedinice počele prikazivati 110% rasvijetljenosti (10% više od postojećeg) – vrhunac gluposti!

    Eto tako to danas ide… dakle, ima i pozitivnih pomaka u pojedinim segmentima rada policije, ali ima i krajnje nakaradnih praksa… kako će biti ubuduće – vidjećemo!

    Pozdrav!

  35. Kriminolog, 05.04.2015. 19:02:30

    Dragi kolega,

    zadnjih 10-ak godina bukvalno nebrojeno mladih pripravnika, volontera, studenata na praksi, pa i onih zaposlenih, osposobljavao sam njihovom zanatu. I svima kažem isto – pogledajte malo oko sebe i vidjećete nepregledan broj neostvarenih i iskompleksiranih likova, vidjećete ovisnika o kocki, alkoholu ili tabletama, vidjećete „tračara“ i mutikaša, vidjećete poltrona kakve ni zamisliti ne možete, vidjećete OPŠTU NESREĆU i NEZADOVOLJSTVO. zatim slijedi pitanje – želite li i sami postati takvi? Mladim ljudima ovaj posao djeluje privlačno (posebno onim nezaposlenim i bez primanja), no, ovaj posao i „troši“ ljude. Upravo zbog iskustva svakom mladom čovjeku sugerišem da se pokuša ostvariti u nekom drugom i mnogo lakšem i manje opasnom poslu… I ne vjeruju mi, baš kao što ni ja prije 20-ak godina nisam vjerovao dr Aci Miliću (tadašnjem psihologu MUP-a), kada mi je rekao da sa mojim kojeficijentom inteligencije sam budala što ne tražim neko drugo zanimanje…

    Na kraju, preporučio bih vam da malčice „pogledate“ prema privatnoj bezbjednosti. Prema pojedinim istraživanjima od prije par godina u BiH-i bi privatna bezbjednost trebalo da poraste nekih 12 do 16 puta da bi dosegli nivo EU. Tu svakako leži prostor u kom treba pokušati.

    Drugo na šta možete računati jeste moje radno mjesto… nisam još siguran čime ću se baviti u budućnosti, ali sam siguran ČIME NEĆU!

  36. ratio, 05.04.2015. 16:16:37

    “Џаба Симо, твоји ментори ће сигурно на врућу столицу, а ако су ти убацили који орах у џеп ни тебе то задовољство неће мимоићи. Остани бар достојанствен до краја (ако си икад и био?).“

    Телалук ме ни овај пут није изневјерио.

    Борислав написао причу која тешко оптужује СДС, а телалук пријети Сими.

    Тешка шизофренија…

  37. BORISLAV R., 05.04.2015. 19:25:38 [146686]

    „gdje je prije nekoliko mjeseci ispao problem kad su pojedine org. jedinice počele prikazivati 110% rasvijetljenosti (10% više od postojećeg) – vrhunac gluposti!”

    Хаха… Шта знате, можда су људи видовити па рјешавају и злочине који тек треба да се десе!

    Као и увијек, хвала на исцрпном одговору!

    Поздрав!

  38. Симо П. Ороз, 06.04.2015. 07:51:55

    Kada navodim pojedine stranke i ono negativno šta su svojevremeno činile (ili čine i danas) – time ne „optužujem“ neku političku opciju, a kako bih preko toga isticao onu „suprostavljenu“. Moj stav prema svim političkim strankama koje dominiraju ovim prostorima je negativan (generalno). I to naprosto temeljim na ČINJENICI da se politički akteri mijenjaju na vlasti, a nama/građanima je svakom godinom sve teže. Niti jedna politička opcija nema se pretjerano čime pohvaliti, a što je još gore – posežu za manipulacijama sviješću građana kako bi svoje „djelovanje“ prikazali drugačijim nego što objektivno jeste.

    Moje mišljenje jeste kako i Srpska i sve zemlje našeg okruženja TAVORE sa jednim te istim problemom – PARTOKRATIJOM 8vladavinom političkih stranaka, umjesto institucija). Dakle, moderna društva INSTITUCIJE pozicioniraju kao najvažniji SUBJEKT DRUŠTVA koji ujedno i upravlja društvom. Kod nas se dešava nešto krajnje nakaradno i po društvo pogubno. Pojedini politički centri moći, uglavnom u formi političkih stranaka, cjelokupno društvo podređuju svojim uskim interesima, a institucije doživljavaju tek kao sredstvo ostvarivanja interesa. Kod nas bukvalno nema političke stranke koja ne VRŠI VLAST na nekom nivou podjele vlasti (bio na državnom, na entitetskom ili lokalnom nivou). I tamo gdje participiraju u vlasti nastoje da sve društvene subjekte i institucije podrede svojim ličnim ili uskostranačkim interesima. Pri tom, normalno, trpe i građani i društvo!

    Kakve nakaradne prakse postoje u našoj Srpskoj pokazaću upravo na primjeru Dodika (kog vi tako zdušno podržavate). On neprekidno „plete“ o prenosu nadležnosti, a pogledajmo kako on doživljava „nadležnosti“. Kada je bio premijer Srpske, sva vlast i moć su bile skoncentrisane oko te funkcije. Predsjednika Kuzmanovića (hajde da izbjegnem pok. Jelića) je pozicionirao kao svoju marionetu, baš kao i člana predsjedništva Radmanovića. Zatim je postao predsjednik i automatizmom je moć prenesena na taj nivo vlasti, a funkcija premijera se pretvara u marionetsku. Tu je posebno interesantna funkcija člana predsjedništva iz reda srpskog naroda. U pitanju je izborna funkcija i kakva raspolaže značajnim ovlaštenjima. Pravno gledano ta pozicija je iznad pozicije predsjednika entiteta, jer u pravu postoji nešto što se naziva „hijerarhijom legislative“, i u ustavima i svim zakonima jasno i decidno stoji da su entitetski zakoni i institucije ispod onih na državnom nivou. Drugo je pitanje to što je Dodik preko pomenutih marioneta uspijevao se pozicionirati iznad člana predsjedništva, a to više nije u mogućnosti. Eto kao primjer imate posljednja dešavanja oko razrješenja ambasadora i postavljanja novih. Dodik se drži entitetskih pravnih izvora u kojima stoji da predsjednik entiteta može predložiti članu predsjedništva da nekog imenuje za ambasadora. No, u Zakonu o predsjedništvu BiH-e i drugim propisima koji uređuju tu oblast se „nadležnost“ entitetskih predsjednika nigdje ne pominje (ne postoje). Pri tom su državavni zakoni iznad entitetskih i Ivanić se jednostavno drži „slova zakona“. Kako se to podastire javnosti, konkretno kao „udar na nadležnosti Srpske, jednostavno normativno i pravno ne stoji! To što Radmanović govori za medije da je prihvatao Dodikove prijedloge, je pitanje njegovog tumačenja sopstvene uloge u predsjedništvu i u odnosu na Dodika, a nikako pitanje ovlaštenja člana predsjedništva.

    Dakle, ovakvim primjerima ne pokušavam reći da se predsjednik entiteta i čkan predsjedništva trebaju „razračunati“ po pitanju ko je moćniji (kamo sreće da oba misle samo o interesu građana i društva), nego plastično prezentujem kako funkcioniše PARTOKRATIJA, kao jedno od najvećih zala našeg društva.

    Pozdrav!

  39. Симо П. Ороз, 06.04.2015. 07:51:55 [146699]

    Основни проблем је што ти НЕ ЖЕЛИШ схватити и прихватити оно о чему се овдје пише.
    Стога ти је Борислав два пута морао цртати да није поента у странчарењу, већ у принципима, у патологији друштва и спремности да се иста осуди и да јој се супростави.

    Да си пажљиво прочитао разумио би да се у тексту одговорност приписује различитим протагонистима у дугом временском периоду (укључујући и вријеме СНСД-ове владавине). И поред тога сви коментатори поздрављају Бориславову спремност да се супростави девијацијама, само ти и један твој истомишљеник покушавате скренути воду на страначку воденицу и релативизовати значај наведеног.

    Из прочитаног се изгледа може закључити и нешто што вам је небројено пута презентовано, а то је да су СДС-ови оперативци из послијератног периода махом промијенили дресове и наставили са амнестирањем и подржавањем разних облика криминала, овај пут под окриљем СНСД-а. Жуља ли те управо та чињеница?
    Из моје перспективе, да је мој отац Младен (име наводим јер знам да ти се посебно „доима“) поменут у контексту немилих догађаја, не би ми био никакав проблем да се оградим и недвосмислено осудим његове поступке.

    Дакле, говори се о принципима, и о систему који ће се неминовно урушити (само што ће тада бити касно, ако већ није) или ћемо га сами рушити, на добробит СВИХ НАС.

  40. Poštovani Borislave,
    da li je u priču bio umiješan i čovjek koji više nije među nama, kome su posvećeni brojni grafiti po gradu i koji je početkom rata bio vozač osnivaču jedne od bitnijih stranaka „u Srba“? Pretpostavljam da zalazim u zonu „službene tajne“ pa razumijem ako niste u mogućnosti da odgovorite. Više me zanima da li je sve bilo „urbana legenda“ ili..?

    Hvala unaprijed i sretno.

    P.S. Na prvu, nikako ne mogu da povežem Vaš lik sa ovim tekstovim (ne zbog teme već zbog načina na koji je napisano, u pozitivnom smislu).

    Srdačan pozdrav.

  41. Kriticar, 06.04.2015. 17:32:16 [

    Da, u pravu ste, iako to ne možemo posmatrati uprošćeno (tu je svako sa svakim u „savezu“ i istovremeno u neprijateljstvu, dobri samo za izbjegavanje). No govorite o još jednoj smrti kakva me profesionalni intrigira, no, tu je problem što sam prije 7 godina shvatioda rješavanjem počinjenih ubistava dobrim dijelom produkujem nove zločine. To je nešto najgore sa čim se jedan profesionalac može susresti.

    Što se tiče pisanja i vaše percepcije mene uopšte, pitanje je koliko me dobro poznajete. Moje profesionalno držanje je takvo kakvo jeste, a privatno sam opet nešto sasvim drugo. Tako mojoj supruzi ni nakon 15 godina braka nije jasno zbog čega mene neko percipira kao „opasnog lika“. No, to su samo profesionalne deformacije i ništa dugo. Što se tiče pisanja, prve tekstove sam objavljivao sa 15 godina, a sa 18-19 sam imao sasvim ozbiljnih ponuda da to činim i u tada čitanijim medijima.

    Na kraju, da se malo našalim. Kako bi moj lik povezali sa sergejom Jesenjinom? Sa 17 godina sam napisao svoj prvi pozorišni komad o Jesenjinovoj posljednjoj noći pred samoubistvo u hotelu Angleter. I danas znam napamet nekoliko njegovih pjesama!

  42. ratio, 06.04.2015. 12:34:37

    “Основни проблем је што ти НЕ ЖЕЛИШ схватити и прихватити оно о чему се овдје пише. Стога ти је Борислав два пута морао цртати да није поента у странчарењу, већ у принципима, у патологији друштва и спремности да се иста осуди и да јој се супростави.“

    Не знам шта ти није јасно, али изводиш веома глупе закључке.
    Ја сам сигурно један од коментатора који је највише говорио управо о спрези удбе и политике. О томе сам писао прије него што се Борислав и појавио на Фронталу.

    Ако се хоће сагледати реално стање не може се избјећи прича о политици. Нормално је да тебе то жуља јер је СДС дебело у ово умијешан. Изгледа да би ти мени забранио да о томе напишем коју.

    Друштвену патологију о којој пишемо ја и Борислав су направили СДС и удба.

    Ово ти је јефтин покушај да на овој теми супроставиш мене и Борислава. Наравно да има тема на којима су наша мишљења дијаметрално супротна, али овдје нису.

    Џаба кречиш!

  43. Симо П. Ороз, 07.04.2015. 10:41:06 [146757]

    „Друштвену патологију о којој пишемо ја и Борислав су направили СДС и удба“

    … а СНСД објеручке прихватио, промовисао и афирмисао малигне изузетке као једине прихватљиве начине партиципације у овој нашој, несретној, социјалној средини.

    Доврши мисао па да се (бар) једанпут сложимо.

  44. Рекох ти да џаба кречиш.

    Фабула овог текста је организована проституција и убиства у вези са њом. Она је организована од стране удбе и политичара из СДС-а.

    Интервенцијом ИФОР-а и доласком Додика на власт организована проституција је нестала са простора РС.

  45. Не знам шта је он мислио. Ја знам шта је написао. Писао је о организованом криминалу у чијем је средишту организована проституција. Ту су пале жртве и аутор је описао своје виђење тих догађаја и ток истраге из свог угла као директног учесника.

    Твој покушај да релативизујеш улогу СДС-у у организованом криминалу је смијешан и провидан.

  46. Borislave svaka čast na hrabrosti.Ovako nešto se moglo i pretpostaviti jer nesposoban kriminalac bez veza u policiji i vlasti ne može dogurati dalje od nekoliko trafika a sposoban možda do 10-15 trafika za sve preko toga treba veza u vlasti i policiji a za ovako krupne stvari treba i podebela veza.Ovo što ste napisali zna bar nekoliko desetina osoba ali samo ste vi imali hrabrosti da to objavite,od političara me to i ne čudi oni su kancer našeg društva ali zar u čitavoj policiji nema nijednog profesionalca?
    Još samo jedan savjet nemojte gubiti vrijeme na Oroza Exa i slične likove bacate bisere pred svinje…

  47. Zahvaljujem svima na iskazanoj podršci, uz napomenu da upravo pišem ODGOVOR Alternativnoj televiziji ZBOG NIZA NEISTINA emitovanih u sinoćnoj emisiji „Dosije“…

    Sadržaj demanta biće dostavljen Frontalu, tako da ćete biti upoznati sa novim detaljima, odnosno nezakonitostima, kakve su činjene u monstruoznim zločinima nad građanima Srpske…

    Pozdrav!

Оставите одговор на drazen78bl Одустани од одговора