Ко се боји Инцка још?

Код нас као у бајци. Дошао још један Високи представник, и донио још један ултиматум. Бајке се зна како завршавају, а и с овим нашим водвиљима, стекли смо довољно искуства. Сад се од мене очекује да кажем како је захтјев св. Валентина, једно крајње дрско и безобразно гажење основних принципа демократије. Да је институција којој […]

среда, јун 10, 2009 / 16:15

Код нас као у бајци. Дошао још један Високи представник, и донио још један ултиматум. Бајке се зна како завршавају, а и с овим нашим водвиљима, стекли смо довољно искуства.

Сад се од мене очекује да кажем како је захтјев св. Валентина, једно крајње дрско и безобразно гажење основних принципа демократије. Да је институција којој је на челу, посљедње уточиште тираније у Европи, са којом би се тешко могао успоредити и далекоисточни кнут, који на располагању у политици има, рецимо, Ким Јонг Ил.

Како ОХР не учвршћује мировни споразум из Дејтона, него га темељно разграђује – са звијездом водиљом у потпуном развлашћењу Српске, док иста не не буде сведена на ниво фолклорног друштва. Да су наши политичари глобалнополитички неписмени, те не причајући ни један страни језик (сем ових преименованих из српског), неспособни схватити, а камо ли предвидити шта им се спрема.

Но, нећу о томе овај пут. Не зато што то није истина, већ управо супротно. То врло видљиво говорим и пишем, ево најмање четири године, откако су ми промјене у планетарној политици омогућиле иступ у јавност. Већина електронских медија се у том периоду и даље понашала, као да Високи тирани још имају 65.000 страних војника, да проводе њихово безакоње и силеџијство.

Док сам у колумнама Лајчака називао Лајавац, Шварц-Шилинга Црна Пара, а Ешдауна Педераш; наша јавна и политичка елита је и даље живјела у 1999. години. Онемогућавајући сваки дискурс, који би указивао на потребу непослуха истима.

За нашу будућност је битније разумјети механизме, помоћу којих до оваквих ходочашћа из Сарајева више неће долазити. Да ту јаму уставних промјена у коју намјеравају да нас сахране, копамо сами себи. Тачније: копају је наша руководства.

Они који, из својих личних потреба, нијесу учинили ништа на развоју слободног јавног мнења, него су се користили медијским мраком када су проносили дукате испод жита; вапећи онда да их иста та јавност заштити кад се нађу у опозицији, или им у походе дође неки од Високих.

Ко сад да их брани? Кад су исцрпили све оне здраве идеолошке батерије, које нијесу исцуриле новчаним силовањем од стране НВО-сектора, финансираног откуд и ОХР. Кад народ, а поготово новинари, више није сигуран да ли је Високи ту да нас брани од њих, или да ради свој стварни посао. Описан горе.

Са главним јунацима који Горану Марковићу за Турнеју дају 700.000 КМ, умјесто да филм осуде, а на РТРС нема ни једног ћириличног титла; ова бајка може имати само један крај.

У том грму лежи Инцко.

 

 

——————————–
НАПОМЕНА:
Текст који сте прочитали, написан је на молбу из дневног листа Фокус, 09.06.2009. године у 16:00 часова. Прво образложење уредника било је да ће ићи "у сриједу за четвртак", будући да текст "треба мало да одлежи". Данас, такође у 16:00 часова, из редакције поменутог дневног листа, а на занимање аутора и уредника Фронтал.РС, стигла је обавијест "да је први дио добар, али…". У најкраћем: "не објављујемо ни данас, нити икад".

Извињавамо се посјетиоцима Фронтал.РС, што су остали ускраћени за актуелност тренутка објаве, али осим што пропуст није до нашег гласила, текст је тиме добио додатну димензију – на најпластичнији начин потврдивши све оно, што је у њему написано.

Слажемо се са оцјеном да многи текстови сарадника Фронтал.РС јесу "као вино", али не видимо, нити ћемо икада видјети, било какву потребу за "одлежавањем".

Фронтал.РС ће наставити са својом мисијом демократизације јавног мнења РС, јер је медијски мрак и интелектуална неслобода, највећа препрека и одласку ОХР, и било каквој просперитетној будућности наше земље. Надамо се да смо овом епизодом – фокусирали проблем.

Уредништво Фронтал.РС



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *