Ко растура бугарску скупштину?

Социјалистичку владу Сергеја Станишева, у Бугарској је почетком мјесеца замјенила нова влада на челу са бившим градоначелником Софије, Бојком Борисовим, за којег многи тврде да је “контроверзан” или да има “сумњиву” прошлост. Пише: Огњен Савић Док се за промјену у врху власти било које земље бивше СФРЈ, а посебно Хрватске или Србије (пошто се у […]

понедељак, август 31, 2009 / 15:28

Социјалистичку владу Сергеја Станишева, у Бугарској је почетком мјесеца замјенила нова влада на челу са бившим градоначелником Софије, Бојком Борисовим, за којег многи тврде да је “контроверзан” или да има “сумњиву” прошлост.

Пише: Огњен Савић

Док се за промјену у врху власти било које земље бивше СФРЈ, а посебно Хрватске или Србије (пошто се у Црној Гори већ деценијама ништа не мијења) подиже велика медијска халабука; када су у питању промјене у некадашњим БРИГАМА, то је ствар која као да нас се не тиче. Осим што то показује свођење наше свијести на локалистички ниво, показује и да владајуће елите немају способности, жеље или знања да се измакну од платна, и слику сагледају из озбиљније даљине. Самим тим доносе и такве критичке судове.

Бугарска је земља примљена у ЕУ под врло проблематичним околностима, односно она и даље посједује висок степен корупције и неефикасности институција система, који уопште не задовољавају критеријуме Европске комисије. Заједно са Румунијом, у чланство је примљена искључиво због територијалне позиције која омогућује континуалну копнену границу са Турском и излазак на Црно море. Пријемом ове двије земље, Грчка више није само морем везана за остатак уније, и могло се озбиљно почети размишљати о пројектима као што је гасовод "Набуко".

Управо у вријеме потписивања споразума о изградњи "Набука", пажњу шире европске јавности Бојко Борисов је привукао изјавама, да ће стопирати два стратешка енергетска пројекта: гасовод "Јужни ток" и изградњу нуклеарне електране "Белене".

Први корак Борисова је захтјев да се уведе привремени мораторијум, наводи се у писму које је упутио бугарском министру економије, Петру Димитрову, чији је текст објављен на сајту странке ГЕРБ.

Представници његове странке Грађана за европски развој Бугарске (ГЕРБ), која је побједила на недавним парламентарним изборима, изјавили су да ће све споразуме за „Јужни ток" провјерити финансијски консултанти новог премијера. Набуко се у случају провјера енергетског пословања не спомиње, па су многи Борисова већ сврстали у кеца којег је из рукава извукла ЕУ, како би зауставила традиционално и за њу превише опасно везивање Бугарске за Русију.

А ко је тај човјек уопште?

Батинаш уручује одликовање Цеци Ражнатовић

Бојко Борисов је носилац црног појаса у каратеу и бивши шеф обезбеђења предсједника Тодора Живкова и престолонаследника, односно бугарског цара реактивираног у високој бугарској политици, Симеона II. Послије ових послова, бацио се у бизнис и осивао различита предузећа са људима као што су Младен Михалев или Румен Николов, за које у Бугарској вриједи мишљење да су људи подземља.

У периоду 2001.-2005. године служио је као државни секретар у Министарству унутрашњих послова, у рангу генерала полиције. Године 2006. основао је конзерватину странку ГЕРБ, која је наредне године освојила највише гласова на изборима за Европски парламент. Борисов није њен предсједник, ваљда по узору на дјеловање у Бугарској такође веома популарног Владимира Путина, који за вријеме предсједничког мандата није био члан партије Јединствена Русија, као ни Димитриј Медведев сада. Званични предсједник странке ГЕРБ је Цветан Цветанов, иначе бивши замјеник градоначелника Софије, односно Бојка Борисова, што је и остао као потпредсједник владе и министар унутрашњих послова.

Домаћи куриозитет је да је Борисов, као градоначелник Софије 2006. године, додјелио је златну медаљу Светлани Цеци Ражнатовић "у знак захвалности бугарског народа". То се збило приликом њеног боравка у Софији, гдје је одржала концерт пред неколико хиљада људи.

Jоца Амстердам: Штитио ме Бојко Борисов

У Србију сам се вратио 1992. године, пошто су уведене санкције. Звали су ме да се вратим због позиција коју сам имао код безбједносно-дипломатских органа СРЈ. Влади Србије сам помагао у набавци техничких средстава, енергената и хуманитарне помоћи, а и лобирао у Бугарској, Румунији и Македонији.
 
Због сукоба са Радованом Стојчићем Баџом, одселио сам се у Бугарску. Тамо сам био сигуран, штитио ме њихов обавјештајни сектор. Бојко Борисов, који је касније постао градоначелник Софије, и Николај Гигов, власник фудбалског клуба Локомотива, са којим сам био везан бизнисом, он је био легални трговац оружјем.
 
Мало чудно, али шта да радимо, таква је била сарадња – причао је Сретен Јоцић, осумњичен за наручивање убиства власника Национала, Иве Пуканића, и означен као један од највећих трговаца дрогом на Балкану, само двадесет дана прије хапшења. То је изазвало велику буру у Бугарској, али очигледно није одмогло Борисову на парламентарним изборима.

Пуна уста Европе

Аналитичари из сусједних земаља сматрају да је његова побједа посљедица исцрпљености и збуњености Бугара у транзиционом периоду, који у њега гледају као једини спас од сиромаштва и корупције. Он има репутацију човјека који, уколико проблем не може да ријеши – сасијеца га у коријену.

Идеја водиља његовог наступа је ЕУ, као што се и види из имена његове странке, таман колико и из реторике српских политичара. "Без средстава ЕУ, не можемо брзо изаћи из кризе и обновити економију и побољшати стандард Бугара. Зато предлажем јасне политичке мјере", изјавио је Борисов по преузимању мандата, као да је узео говор неког од наших политичара.

Но, он је демонстративно направио медијску офанзиву, изјављујући да ће министри из претходне владе, а који су повезани са злоупотребама, добити заслужене казне, те да је "информисан о новим облицима злоупотреба, на основу којих је у бесцијење продавана имовина пољопривредних школа".

Према ријечима Борисива, засигурно ће бити осуђених бивших министара, јер је у току реорганизација судства, које је "разумјело поруку Европске уније"; а први на удару ће се наћи бивши министар пољопривреде Валериј Цветанов и његови сарадници. Одговорност ће се тражити и за бившег министра, Нихата Кабила, као и директора Бугарских шума, Стефана Јурукова, за које се сумња да су оштетили државну имовину.

Да ли је то само естрадна приповјест новог мандатара владе, као и све друго – показаће вријеме, али је сигурно да то толиком ужурбаношћу, те објавујући борбу против корупције на сва звона, Борисов ради само из једног разлога.

"Од нас, нове владе, зависи да ли ћемо повратити повјерење Брисела у Бугарску, а од тужилаштва – да ли ће нестати критике на адресу судског система како би се новац из европских фондова вратио у Бугарску." Рекао је Борисов након свог првог сусрета са главним тужиоцем, Борисом Велчевим, послије побједе на изборима за Собрање.

Борисов је изразио потпуно повјерење у тужилаштво, да ће "у року од 6 мјесеци доказати да је Бугарска у стању да сузбије корупцију у врху власти и криминал, како би то Брисел узео у обзир, а Европска комисија након 8 мјесеци уврстила у свој извјештај о напретку Бугарске у области правосуђа и унутрашњих послова".

И по ријечима главног тужиоца, Бориса Велчева, сусрет је био веома важан, јер је од посебног значаја чути став будућих владара земље. "Спремни смо да без икаквог компромиса са законом, када постоји основана сумња, поступимо по свакој дојави и учинимо тако да сваки починилац кривичног дјела буде изведен пред правду", увјеравао је тужилац будућег премијера, Бојка Борисова и будућег министра унутрашњих послова Цветана Цветанова.

За нашу домаћу употребу, било би занимљиво да се медији, пошто власти већ неће, сјете титула као што су државни тужилац, па их приупитају нека питања без политичке позадине. Нпр. о стопи криминалитета, броју процесуираних и по тужилаштво позитивно пресуђених предмета, те шта мисле да раде тим поводом.

Борисовљева влада: Имена која нама ништа не значе

– потпредсједник и министар финансија, Симеон Ђанков;
– потпредсједник и министар унутрашњих послова, Цветан Цветанов;
– министар без портфеља одговоран за бугарску дијаспору, Божидар Димитров Стојанов;
– министар иностраних послова, Румена Желева;
– министар за регионални развој и урбанизам, Росен Плевнелиев;
– министар за рад и социјалну политику, Тотју Младенов;
– министар одбране, Николај Младенов;
– министар правде, Маргарира Попова;
– министар просвете, омладине и науке, Јорданка Фандкова;
– министар здравства, Божидар Нанев;
– министар културе, Веџди Рашидов;
– министар за животну средину и воде, Нона Иванова Караџова;
– министар пољопривреде и хране, Мирослав Најденов;
– министар саобраћаја и веза, Александар Цветков;
– министар економије, енергетике и туризма, Трајчо Трајков;
– министар спорта, Свилен Нејков.

Продужни кабл за руску енергију

Слабо се зна, да изрека "растурити к’о бугарску скупштину", долази из навике Москве у доба СССР, да распуштају бугарско Собрање када им год буде по вољи, односно када доноси одлуке које истој не одговарају. Стога је и занимљиво што је Борисов прво гурнуо прст у око Медведеву и Путину.

Руководство партије добија „узнемиравајуће сигнале" о пословању државних компанија које игноришу свјетску кризу и националне интересе земље, и због тога министарство економије мора да обустави склапање нових лизинг и кредитних уговора, те замрзне све преговоре о међународним пројектима као што је атомска централа „Белене" и „Јужни ток"; писало је у већ поменутом писму министру економије.

Међувладин споразум са Бугарском за пројекат „Јужни ток" потписан је у јануару прошле године, а у мају ове године склопљен је споразум о сарадњи „Гаспрома" и државног холдинга „Булгаријан енерџи" (БЕХ).

Споразум о реализацији пројекта изградње два блока атомске централе „Белене", потписан је са руском компанијом „Атомстројекспорт" 2006., а почетком прошле године и уговор о изградњи вриједан 3,997 милијарди евра. Исте године Бугарска је затражила од Русије кредит, а руски премијер Владимир Путин је рекао да је спреман да обезбједи до 3,8 милијарди долара.

Пуштање гасовода „Јужни ток", капацитета до 63 милијарди кубних метара, планирано је за 2015. годину, а аналитичари указују да Бугарска не може да одустане ни од "Белена", ни од „Јужног тока", јер су оба велики стратешки пројекти изузетног приоритета за Бугарску, али ће „Гаспром" изгубити време за поновне договоре са новом владом у Софији.

Македонци не постоје, они су Бугари

Педесетгодишњи Бојко Борисов је јубиларни педесети премијер Бугарске, и по свему судећи, наставља политику својих претходника када је Македонија у питању. Иначе, систем образовања и бугарски лингвисти не признају постојање македонског језика, а самим тим и нације. Чињеница да је Бугарска одавно на Шенгенској бијелој листи, произвела је политику по којој Македонци могу добити бугарске пасоше, под условом да изјаве или докажу своје "бугарско поријекло".

Тако је Борисов почетком године пред бугарском емиграцијом у Америци, најавио стратегију којом ће ставити Македонију под бугарску контролу. "Користићеммо грчки модел, куповаћемо предузећа, па ће економски зависни Македонци не само обожавати Бугарску, него ће и признати истинску историју", казао је Борисов.

Судећи по именовању дугогодишњег директора Националног музеја, историчара Божидара Димитрова, за министра без портфеља задуженог за бугарску дијаспору, Борисов није одустао од ове намјере. Димитров је познат по својиим антимакедонским ставовима, а прије двије године му је изашла књига "Десет лажи македонизма".

"Македонизам није имао шансе да преживи још 10, 15, максимално 20 година. Македонију посматрам тако, као што је види и ваш писац Младен Србиновски: слободну, независну, са признатим именом; али са преовлађујућим бугарским становништвом. Нема ништа страшно у томе, нећете помријети, рекао је Македонцима 28.01.2007. године, Божидар Димитров.

Српској нацији се дешавају "Бошњаци", "Црногорци", а све су прилике и "Војвођани"; па не би било лоше да и из РС мало издигнемо главу, и видимо како национално достојанство и историјско наслијеђе штите неке друге комшије српског народа.

Инсистирање на оковима југоносталгије, сужава нашу перспективу и онемогућава стваралачки процес у напретку и откривању нових тржишта. Захваљујући томе, Бугарска ће код нас остати позната само као земља из које стижу јефтине цигарете, са и без акцизне маркице (Ева слимс), евентуално као простор гдје се фискалне касе могу набавити за 100 КМ, али никако као суверена земља која гледа у будућност и гради нуклеарне електране.

У пакет аранжман са његовањем југоносталгије, изгледа не спада занимање за дешавања у БРИГАМА…



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *