Ко ожени Цецу Ражнатовић, ожениће Џеки Оназис

Текст поводом најава да ће иста пјевати на промоцији СНСД у Бањој Луци.

четвртак, септембар 23, 2010 / 18:59

Оно што слиједи, као и посланица НВО-Србину, написано је јако давно и за медиј у хартији. Стога може доћи до збуњујућих дјелова у тексту, али је све остало и даље зачуђујуће актуелно. Уживајте:

 

Ко ожени Цецу Ражнатовић, ожениће Џеки Оназис

Писао: Дани(ј)ел Симић
Зграда Специјалног суда у Устаничкој улици, отета је од војске и претворена у инстант тврђаву. Судница у Београду је начињена по узору на ону у Хагу.
Тако све одише филозофијом какву испољавају злостављана дјеца, када се у својим зрелим годинама поистовјете са агресором. Читава је у стаклу, металу и пластици, који су исувише сјајни за укус пореских обвезника у Србији. Барем судећи по изгледу осталих установа.
Судије и публика, оптужене гледају кроз плексиглас, као у акваријум са прилазом са двеју супротних страна. Улазе у колони по један, испресјецани људима обученим у плаво. Неки се осмјехују, неки не. Нервозно очима претражују по сједиштима у партеру. Просто ми је драго што се не задржавају на мени. Халабучне чланке из новина, обезвријеђују њихове празне зјенице. Гледају има ли им ко од родбине међу присутнима. Неки махну рукама везаним лисицама, неки не.
Хладно је, мирише на неисушено дрво и грађевинске радове. Поред све угланцаности, из металног рама који држи непробојно стакло према судијама, вире неприкључене жице електричних инсталација. Журило се са отварањем. Родбина брише сузе.

Гдје је женска еманципација?

Занимљиво је да међу многобројним окривљенима нема жена. Љиљана Буха и Светлана Цеца Ражнатовић су пуштене. Љиља скоро одмах, а Цеца након што је крај ванредног стања отупио Сабљу. Без обзира што су тв станице пуштале потјерницу за Љиљаном, примјењујући модне захвате на њеном лицу.
Грађани су, покрај неколико Љиљиних инкарнација, упозоравани да она доноси храну и изнајмљује станове у којима се крију опасни криминалци. Притом носи црне наочари, мијења перике, можда чак и лијепи бркове. Ко ће га знати? Цецине мелодије, пак, експресно су забрањене у свим медијима сем штампаних. Приказивана је како сједи за истим столом, за којим се ождеравају и лица са потјернице. Десетине свједока су тврдиле да су Легију (Милорада Улемека Луковића) и њу, видјели како се држе за руке.
Шта има они да се држе за руке? Он ожењен, она удовица са двоје дјеце?
А ко је Звијезда вечери?
Звездан Јовановић, оптужен за хитац у премијера Србије, детаљно је (бар како тврди полиција) описао шта је ко тада радио. Додавши: А ту Љиљу, што је сви спомињу, никада нисам видео.
И готово.
Полицији је постало јасно зашто су је тако лако ухватили. Сада је проблем, ко ће представљати женски пол на српском суђењу стољећа? Књига је спала на Нату Месаревић, члана судског вијећа, те једва десетак жена, од око 80 бранилаца у судници. Није ред да земља, у којој су Предсједник парламента и в.д. Предсједника државе, Гувернер Народне банке, Предсједник Врховног суда, Потпредсједник скупштине, те главне вође НВО сектора – жене; омане у том виду еманципације.
Зар оне могу допустити да на клупи за оптужене нема ни једна жена, способна за убиство највиших државних фунционера!?
Могу то жене. Могу!
То, међутим, не би требало чинити било каквим обликом позитивне дискриминације. Да се женама напакују лажни докази и кварни свједоци. Госпођа Ражнатовић је представљала идеалан правни објекат (трагос), преко којег се могло судити низу ствари које иначе не спадају у правну надлежност.
Осуда Цеце, најприје треба бити пресуда турбо-фолку. (На страну што је као вид борбе против конкуренције, Ражнатовићку хапсио тата Јелене Карлеуше. Потоњу, дакле, са правног становишта нико нема право звати народњакушом.)
Због новоусвојене политичке коректности, не смијемо дисквалификовати наслијеђе исламских земаља и тековине техно културе. Зато треба процесуирати ту квазимузичку пошаст која је дошла из свемира, те својим деструктивним дјеловањем на чекић, наковањ и узенгије, унутрашњег уха србијанско-српске подсвијести, изазвала сљедеће посљедице:
Аудитивна агресија

Чекић је напустио срп на социјалистичком грбу, али је у рукама Слободана М. наставио да закуцава у црницу све политичке противнике истог (срп их сијече ако опет изникну).

Узенгије су монтиране на тенкове и кренуло се у рат, са историјски превазиђеном тврдњом, како бој не бије свијетло оружије.

Након тога, западни дио Републике Српске је попримио облик наковња, а Српска Крајина је експериментално доказала постојање антиматерије (о Косову се у овом дијелу оптужнице шути).
Ти акустички ефекти су непосредно утицали на пад вриједносног система, упропаштавање традиционалне породице, галопирајућу инфлацију и колапс друштвеног стандарда.

Посебно поглавље посветити феномену спонзоруша. Дозвољено је да се та категорија прошири на све друштвене поре, док је у цивилизованим земљама она законски ограничена на изборе за мис, и кастинге који обећавају каријеру супермодела или глумице.

Без осјећаја да се претјерује, Цеци би се могла прикачити и нечија фрустрација што има ружну жену, или што иста не брије ноге. Луксузне хаљине, ексклузивни ресторани, скупа кола, врхунска шминка, перике, надоградња косе, вјештачки нокти, силиконске сисе, усне, гузице…
Уосталом, увести клаузулу да списак остане отворен за дописивање, по могућности и након пресуде.

ШТА СМО ДОПИСАЛИ?

За овакав расплет је било политичке воље, али је она изгубила на изборима у Србији. Ако је уопште и ушла у парламент. Због тога сматрам, како је у интересу народа да се судски поступак против ове естрадне личности обнови. Овдје и сад! Недопустиво је да се тек тако извуче. Сад, када је пала на земљу међу обичне смртнике.

Пали анђео је (различито од: Милосрдни анђео) прво лијечио убоје, који су у директној вези са атерирањем; а онда ударио у офанзиву којом би се вратио међу естрадне свеце, или барем осигурао брзопотезну беатификацију.

Изабрала је право вријеме.

Послије избора (2003.) и новогодишњих празника, када су људи почели кризирати од попијеног алкохола и липида из покркане прасетине. Гледаоци уморни од страначког препуцавања за бољу будућност њихове дјеце, а она растерећена резултатима гласања.

Мамурним грађанима уши су још увијек зујале од петарди, па су угледавши Цецу у емисији новијег датума, одмах устали да погасе све друге изворе звука.

Кад тамо – ништа

Жена. Удовица. Самохрана мајка двоје нејаке дјеце. Аутор емисије у којој се појавила, осим што је жена, има и глас којим су некада на школском програму ТВ Београд, читали дијелови из живота великих писаца.

Тоном и рјечником, какав је до сад био резервисан за расправе о књижевним школама и рестриктивним поетикама, слушали смо животни пут Цеце Величковић, удате Ражнатовић. Резултат је био катастрофалан.

Као када се антипрогресивни народњачки текст, пребаци у прозападно клонирану музичку конфекцију (или обратно). Разлика се уопште није примјећивала!

Образовни програм

А то је опасно. Дјеца су могла то гледати након истовјетног серијала о Бритни Спирс (управо у то вријеме је мултирепризиран на МТВ), и наћи да је то све врло слично. Да је и Бритни кренула из своје Житорађе, негдје дубоко у америчкој вукојебини. Да су обе исказивале склоност ка музици од најранијих дана, и пјевале кантри хитове по локалним сеоским вашарима. Да су и позитивна Бритни, и негативна Цеца, хватале на физички изглед, и имале хит који им је био прекретница.
Зар дјеца треба да закључе како је оно, што дијели Бритни од тога да постане Цеца, једино годиште? Или можда то, што Бритни још није фасовала свог Ајка Тарнера, а госпођа Ражнатовић јесте?

Империја узвраћа ударац

Е, па неће моћи! Није то исто. Бритни долази из развијене, демократске земље, у којој жена никада није била предсједник, а Цеца је изданак сиромашног и патријархалног народа, који је имао Биљану Плавшић и Наташу Мићић.

Неко нам је, те вечери, покушао протурити како је прекретница у Цециној каријери био хит “Кукавица”, намјесто удадба за Жељка Ражнатовића. У Интерполовим потјерницама познатог и као Аркан. Допуштено јој је да мирно говори о њему, а да га се при том ниједном не одрекне, и два пута опере руке. Сапуном.

Зато су мушкарци, који су рекли: Риба и по, динар и по, почели са поштовањем да се чешкају по глави. Да кашљуцају, мјеркајући своје жене. Као, и није Цеца баш таква и онаква. Добра је она.

Жене су им нетремице слушале како је, уз сестрину помоћ, смртно рањеног мужа унијела у џип и одвезла до болнице. Крајем прегаче су брисале очи, када је суперстар признао како њена дјеца још увијек мисле да је, умјесто у затвору, била на турнеји по Америци. Не са Бритни, него онако. Сама.

И ту их је купила

Постала је еманципована, али топла и народска жена. Скрушена православка, која је без грама сујете и тренутка двоумице, рекла како је Владе Дивац популарнији од ње. Част дала мушкој глави, а популарност задржала за себе.

То је урбана хероина, којој мајчински инстинкт није допустио да се преда. Гризла је као вучица, да своју дјецу не остави без коре Версаћеа. Преузела послове покојног мужа. Научила о фудбалу све, сем да га игра. Одржала ФК Обилић у првој лиги и при врху табеле, што не полази за руком ни многим мушкарцима.

Једино што није знала, јесте да у подруму има товар трофејног и нешто употребљивијег наоружања, пар ласерских мјерача даљине, и још неколико реквизита неопходних за привређивање у Србији под санкцијама. Рекао јој Аркан да не силази доле. Да су жене Плавобрадог постројене у лагумима? Шта ли?

Пала је у зору, пала…

Е, ту је пала. Уз пар силиконом напакованих оптужби, да је земљама Запада испоручивала наше људе у виду кривоногих фудбалера, а да проценат награде са профитне потјернице није дијелила са државом. Истини за вољу, ко је коме дао комад колача од пет милиона долара, колико је вагао Слобин трансфер у Прву Хашку лигу?

Тако је завршила у притвору.

Ту су је покушали приморати да им одрука колико Легија има младежа на препонама, или коју позу је преферирао Аркан. Подаци кључни за успјех истраге, ако већ неко од инспектора не напише књигу.Мора се од нечег живјети.

У ноћи када су је приводили, ухапсили су раније и омању марицу малољетних београдских гангстерчића. Уводећи је у ходник, наредили су им да се окрену према зиду. Један од њих није издржао: – Како да окренем главу, кад је ово јединствена прилика да видим Цецу уживо? Тукли су их пендрецима по бубрезима, али они су сложно узвикивали: `Де си Цецо! Најбоља си! Цецо царице! Обожавамо те!

Да је у притвору лежала предуго, постало им је јасно тек када су ћелије криминогених посједника менструације, биле исписане стиховима њених пјесама. Нијесу имали више гдје да је пребаце из самице, а да се не осјети популарном. Ћелијска цимерка ће имати шта да прича унуцима.
Стражари су у гомилама долазили да је посматрају, док циклично опходава затворски круг.

Можемо само нагађати шта су коментарисали, јер то не улази у записнике. Чувари који су били у непосредном контакту с њом, продавали су се за аутограме, као Адриатик-Чехиње из осамдесетих, за Кока-колу и фармерке. Неки људи не могу тек тако лако лежати у затвору.

Ц-Е-Ц-А (бренд)

Својој биографији, која је преко трња (и Палме) дошла до Пинка (и звијезда), додала је и тај ситни детаљ боравка у затвору. Чини се да јој маркетиншки трикови, попут дводневног Ласвегашког брака Бритни Спирс, више уопште нијесу потребни. Довољно је да се огласи информацијом из прве руке, која расвјетљава неку легенду из мигољења ка врху.

Да ли је Аркан, у својевременом напону заводничког посла, ошишао на ћелаво, или не?
Ни муж јој више није проблем. Шта се неког сада тиче што је многи јаукнуо под Жељком? Српска пословица каже: О покојницима све најљепше. Цеца мирне душе може да уђе у бајку са насловом: Љепотица и звијер.

Као, шта је она, женско, знала?

У таквом односу снага, женама само скаче вриједност на берзи. Просто је штета што се Светлана не зове Снежана. Кад је већ симултано одиграла улогу Пепељуге, Трноружице и Црвенкапе. Овако јој идилу не може покварити ни Бабарога.

Мудри беочуг српског феминизма каже: Ако она (Карла) мисли да је Жељко био ратни злочинац, што не проба да му уручи оптужницу(?)!

Ма, шта то значи? (Ђогани фантастико)
Ко ће га сад знати шта то значи? (Аркан је жив? Борис Тадић има Теслино тајно оружје? Реинкарнираће се цар Душан? Тома Николић се преоблачи у Дједа Божићњака? Свилановић се више неће извињавати? Коштуница ће се потући на улици?)
Србија је велика тајна… што рече Десанка Максимовић.
Зашто је Цеца, послије свог решеткастог обешчашћења, постала још популарнија?
Појава је сличног коријена, као и побједа радикала на изборима? Ех. То могу рећи само они који мисле да је паметан одговор, како радикали тријумфоваше из истог разлога, из којег је ХДЗ побиједио у Хрватској. Прилике на другом крају аутопута Братство и јединство, значајно су другачије.

Пера (е-Новине) Луковић  ради на Пинку

Србија има најмање пет тв канала са националном покривеношћу, и преко четири стотине локалних постаја, са више него регионалним сигналом. То значи, да народ може да исфинансира и нешто што се не допада званичној држави, за разлику од земаља које на општенационални ниво пуштају само државну телевизију. Цецина побједа дугује све феномену који омогућава да се Пера Луковић, након деценије крвавих и непомирљивих пљувачина на рачун РТВ Пинк, тихо и без таласања може запослити на истој.
Додуше у Сарајевском огранку.
Народњацима се мора признати, да никога не пљују сами од себе. Само ретардирано одговарају, уколико их прозову они који се самопрокламују у напредне, цивилизоване и културне. Онда га, додуше, загрде, али већина психолога тај детаљ карактерише као понашање задовољне и испуњене личности.
Зато би у случају да Вива, МТВ или ВХ1 дођу да сниме неку аутентичну српску популарност, одмах отишли Цеци под прозор. Заобишли Обојени програм, Електрични оргазам или Дарквуд даб, јер тога имају и код куће.

Остаје једино Сопот

Занимљиво да странци у њој не виде ништа сељачко, уколико им то не објасне домаћи лилихип-етнолози. Чак и ако би се незадовољни музички посленици из ове групе, удружили у неку нову Демократско-музичку опозицију Србије, чисто је сумњати да би могли напунити стадион Црвене звезде, као што је то учинила Цеца. (Сад јој овдје псујемо мајку)
Jош је свјежа слика далеко већег реда испред билетарнице за Светланин концерт, него оне за Ексит. А Цеца, као инсект по имену воден-цвијет, – траје само један дан.
Тајна је у томе што је неко успио изговорити реченицу: Музички укус нације, одређује улаз у Савјет Европе.

Е, то је крај.

Колико год неко мрзио Цецу и народњаке, мораће се сложити да је ова тврдња нешто најглупље што су му уши чуле. Икада.
Србијанцима је истовремено пријећено да ће им, уколико буду гласали за одређене партије, улаз у Европу бити успјешан колико и недавно британско слијетање на Марс.
Испало је да Срби не воле овај вид хумора. Радикали Томе Николића, Александра Вучића (и Војислава Шешеља у откоманди тамнице у Хагу) били су у опозицији, без и једног билборда, те буквално бојкотовани у свим медијима.
И, џаба
Опет су добили преко милион гласова…
Свиђало се то некоме или не, али избори су били фер и демократски. За све, сем побједника.

И шта сад да радимо?

Нека дигну руку они који су гласали за Џорџа Буша и Тонија Блера. Потом ћемо побити тих милион неразумних српских гласача. Пропао је трогодишњи покушај просвјећења, а не можемо рећи ни да су заведени пропагандом. У најмању руку би их требали стерилисати. Тако ћемо ријешити овај проблем.
Што се Цеце тиче, то је немогуће.
Њени фанови су већина и међу побједницима, и међу пораженима. Свјетски прваци у кошарци су, по свом повратку са златом, тражили да им пјева искључиво она. Без и једног новинара или камере.
Како сада рећи интернационалним мултимилионерима, и робним маркама са Запада, да су ксенофобични, ограничени сиромаштвом и заведени пропагандом? Цеца се доживљава аполитично, а доказ је што странка њеног покојног мужа није ушла у скупштину.
Лично сам прибавио свједочења да се Цеца слуша на Трешњевци, Корчули и Јаруну. О Башчаршији и Алипашином пољу (Ц фаза), да и не причамо.

(Шта је с вама људи?)

Она је, дакле, Звијезда падалица која неће промашити Земљу. Могла би промијенити име у Метеор, и оставити још један кратер у виду препуне Маракане.
Све су прилике да ће у легендама које ће се испрести око убиства Зорана Ђинђића, она узети улогу Џеки Кенеди, а Ружици Ђинђић ће бити препуштена судбина Мерилин Монро. Бар што се медија тиче.
Само још да однекуд осване Аристотел Оназис, па да имамо српску свадбу и за овај вијек. Зато ми не преостаје ништа друго, до да изрекнем пресуду. Хаг нас је научио важну лекцију, па ни ова пресуда нема алтернативу, али ни утемељење.

 ПРЕСУДА ПРВОГ ОПШТЕНАРОДНОГ СУДА:

Светлана Ражнатовић, звана Цеца, дјевојачко Величковић, од оца Слободана Величковића и мајке Мире Величковић, рођена 14.06.1973. године у Житорађи, општина Житорађа, по занимању естрадна старлета, удовица, мајка двоје дјеце, по националности Српкиња, држављанка Републике Србије, неутврђене вриједности покретне и непокретне имовине, раније неосуђивана код овог Суда, за доказана кривична дјела, наведена раније у оптужници, осуђује се на: читање овог чланка у цјелости и надушак!
Како је Судско вијеће којим пресједавам ја, свјесно да осуђена не посједује средства за измирење ове условне осуде, она се преиначује у три мјесеца затвора.
Прегледом списа, утврђено је да је лице казну већ издржало у току истражног поступка, те се госпођа Ражнатовић има сматрати слободном женом.
Живјеле жене!
Дани(ј)ел Симић, Београд, 2003. година.
———————————–
(Да не би било недоумица, “часопис” је исто што и “магазин” и овај је квазиесеј био забрањен за штампу у “магазину за деконтаминацију Бука” Сарајево – Мостар – Бања Лука, 2003. године.)
(Насловна фотографија је из продукције Фронтал.РС, под именом “Потпис Достојевског и женски жилет”.)


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *