Ко нас дави каблом: Откуд Б92 у Бањој Луци?

“Да ли је случајно да доласком новог Високог представника, који је сада сасвим јасно показао своје намјере за даљим укидањем надлежности Републике Српске; те мјесец дана пред посјету америчког потпредсједника Бајдена Сарајеву, Београду и Приштини – кабловска понуда у Бањој Луци обогаћена са још два канала из Србије?” Пише: Жељко Свитлица Да ли можда неко […]

четвртак, јун 11, 2009 / 18:31

“Да ли је случајно да доласком новог Високог представника, који је сада сасвим јасно показао своје намјере за даљим укидањем надлежности Републике Српске; те мјесец дана пред посјету америчког потпредсједника Бајдена Сарајеву, Београду и Приштини – кабловска понуда у Бањој Луци обогаћена са још два канала из Србије?”

Пише: Жељко Свитлица

Да ли можда неко има обичну антену код куће данас? Пролазећи улицама, човјек не може а да не примјети све те бројне тањире, међу којима свакако доминира свеприсутни Тотал ТВ, обично резервисан за изванградска подручја, која немају "техничке могућности" за обезбјеђење кабловске телевизије.

Јасно је да су наше градове, у мањој или већој мјери, већ освојили кабловски оператери. Тако су претплатници и кабловске и Тотала, сада у прилици да по цијели дан гледају Спорт Клубове, Националне Географије, Фоксове, Холмарке, Дискаверије, Еуроспортове…

Огромна, можда боље рећи пресудна, моћ и утицај медија на људско понашање и ставове, нешто је што нико не доводи у питање. Медије, у великој мјери пратимо путем кабловских оператера. Јасно је и да су они ти који доносе одлуке о каналима које ће куповати. Или није?

Ко и како врши одабир канала који ће се приказивати, те на основу чега? Шта натјера једног кабловског оператера, да купи право да реемитује један канал, а не неки други?

Тако смо имали појаву да је промјеном друштвенополитичких околности, односно када је домаћа политичка елита коначно увидјела да странци више немају пресудну моћ на њихово дјеловање, у Бањој Луци преко кабловске мреже постало могуће гледати земаљски програм Радио-телевизије Србије (РТС). Послије дугих 13 година паузе…

То, наравно није случајно. Поготово није из "техничких разлога", како то воле рећи кабловски дистрибутери. У источном дијелу РС, напримјер у Бијељини, кабловски оператери су од самог почетка у понуди имали земаљске канале из Србије. За исто то вријеме, корисници у Бањој Луци су се о приликама у Србији могли информисати искључиво путем сателитског програма РТС.

Тако је просјечан грађанин Бање Луке, који ријетко или никако не путује у Србију, имао осјећај да је телевизијска понуда и цивилизацијски ниво у земљи коју многи воле називати "матицом", на разини деведесетих година. Што, дакако, није истина.

У исто то вријеме, у кабловској понуди је била хрпа канала из Хрватске и ФБиХ, који уопште нису ухватљиви обичним телевизијским антенама, што је обично главни мотив да се неки канал ипак укључи у кабловску понуду, иако пословна или уређивачка политика нису у сагласности са интересима кабловске компаније.

Кабловски провајдери у Бањој Луци су, и поред изузетно малигног извјештавања о РС и чињенице да се РТЛ и ТВ Нова јако тешко хватају земаљским антенама, нудили сигнал свих телевизија из Хрватске са националном покривеношћу. Како у то исто вријеме није било ни једног канала из Србије, изузев поменутог сателитског од стране државне телевизије Србије, стицао се дојам о заосталости наших сународника за Хрватском.

Сателитски програм РТС је заиста веома лошег квалитета, поготово у поређењу са програмом из Хрватске, али то је из разлога што када купите ауторска права за емитовање на територији једне земље, не можете то исто нудити и читавом свијету преко сателита.

Но, из неког разлога, то се не брани станицама из Хрватске на територији РС и ФБиХ, као што никада и нисмо били у прилици да видимо како изгледа сателитски програм Хрватске радио-телевизије. Потпуно иста ствар је и на територији Србије, гдје сигнал ХРТ (нпр. у Нишу) са сигурношћу не допире.

У Србији се оба земаљска програма ХРТ, ОБН и многе друге телевизије које се служе западном варијантом српског језика, емитују без бојазни да је неко други купио права. Изузетак чине неке веома важне утакмице или јако гледане серије, за вријеме којих кабловски оператери прекидају емитовање на тим каналима, како би потрошачи били принуђени да тај програм прате на телевизијама, које су права на емитовање купили за територију Србије. Код нас и овај облик заштите домаћег медијског пословања изостаје.

Кабелске твртке из Хрватске, са друге стране, нуде само тај сателитски РТС, и то у пакету који се доплаћује ван основног. У њему се нађе и још понеки нехрватски земаљски канал, али само ако се свеједно може ухватити антеном. Истини за вољу, та појава да се може без икаквих додатних доплата пратити неки српски канал, постоји само у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему. Дијелом јер се тамо задржао још један одређен проценат српске популације, а другим и убједљивијим дијелом, зато што кроз равницу без препрека допире тв-сигнал из Србије.

Још из оног ратног периода, кад смо у прилици били гледати типичне примјере гебелсовштине, јасно је да се помно пази шта је грађанима Хрватске дозвољено да гледају. Слична ситуација је и данас. Квалитетан програм државне телевизије, изграђен је монополском позицијом. Прва комерцијална телевизија са националном покривеношћу, појавила се тек 2000. године, друга четири године касније; и ту се у Хрватској стало. У Србији, пак, има седам канала са националном лиценцом.

Медијска политика у Хрватској отворено тржиште третира тако, што јавност хистерише на сваку могућност озбиљнијег народњачког концерта, или у случају да долази до неког већег културолошког контакта са Србијом, или Србима уопште. Тако већ описана кабловска понуда из ове земље, Пинк плус сврстава у најскупљи пакет. Раме уз раме са каналима као ХБО или ЕСПН. Тиме се већина грађана демотивише да зна икакве податке о својим сусједима, изузев посредством националних тв-канала.

Неко, очито, врло брижљиво одређује шта је то што грађани једног региона смију гледати. Не само контролом уређивачке политике домаћих станица, него чак и кад су кабловске понуде у питању.

Тако у Сарајеву, и остатку Федерације БиХ гдје су муслимани у већини, у понуди је неколико канала на турском, те Ал Џазира на енглеском. Ваљда зарад паритета, нешто више од годину дана и кабловски оператери у РС емитују сателитски канал Русија Данас (Russia Today), што је заправо руска државна телевизија која емитује свој програм на енглеском. Након извјесног времена, ова понуда је допуњена са још два канала, који емитују програм искључиво на руском (Вести, РТР Планета).

Ни то, наравно, није случајно. А да је то заиста тако, потврђује чињеница да већина грађана Србије није у могућности да прати поменуте руске канале, без обзира на и више него изражено савезништво Србије и Русије по питању Косова и Метохије, руске куповине Нафтне индустрије Србије или градње гасовода Јужни ток.

Разлог лежи у томе, што су највећи кабловски оператери СББ (Serbian broadband) и Иком, под контролом капитала са Запада. Убједљиво најјачи кабловски оператер у Србији, поменути СББ, којег многи оптужују за држање готово монополске позиције, садржи капитал Џорџа Сороша. Због тога ова телевизија у понуди има само један канал на руском језику (Первый канал), који је колажног карактера и даје утисак о Русији, какав је сателитски програм РТС давао кабловским потрошачима у западном дијелу РС о Србији.

Било би то превише случајности око кабловског менија, да би све то објашњавали њима. Исто као што није случајно, да исти тај Џорџ Сорош има већинско власништво над Б92, те да је доласком новог Високог представника, који је сада сасвим јасно показао своје намјере за даљим укидањем надлежности Републике Српске; те мјесец дана пред посјету америчког потпредсједника Бајдена Сарајеву, Београду и Приштини – кабловска понуда у Бањој Луци обогаћена са још два канала из Србије.

Гле чуда: Б92 и (опет сасвим случајно) Б92 Инфо.

У питању је телевизијски канал финансиран од самог почетка из фондова и институција са Запада, што је тада образлагано намјером да се "сруши диктаторски режим Слободана Милошевића". Након 2000. године и побједе Демократске опозиције Србије на изборима, премијер Ђинђић је руководству куће Б92, која је отпочела емитовати телевизијски програм на територији Београда и још неколико већих градова Србије, врло отворено поручио да се медијски простор мора третирати пословно.

На врло агресивну, готово јакобинску кампању са стране Б92, која је преувеличавала свој допринос у процесу рушења Милошевића, Ђинђић је врло духовито одбрусио: Можете добити орден, али не и националну фреквенцију!

То је од стране дјела јавности који окупља Б92 дочекано на нож, али је ова кућа националну лиценцу свеједно добила. Што је још занимљивије, било је то за вријеме премијерског мандата Војислава Коштунице, који се врло нападно упињао да се пред западним дипломатама дистанцира од националистичке ауре, док је исти тај Б92 врло прегаочки инсистирао на томе.

Није тајна, да је изборавању националне лиценце за Б92, кумовао изузетан притисак од стране западних, особито америчке амбасаде. Након што је Млађан Динкић и Г17+, уз прећутну подршку Војислава Коштунице и његовог ДСС, уништио империју "Браћа Карић" (самим тим и ТВ БК), Б92 више није имао конкурента у сфери комерцијалних телевизија. Врло брзо потом, Б92 је преузео готово примат у информативном програму, особито на пољу истраживачког новинарства, а ускоро је слиједила и комерцијална надоградња – као што је емитовање ријалити шоуа типа Велики Брат.

Опет ћемо се позвати на случајност, што је у Србији било могуће да осим Б92, на њено медијско небо улети још једна страна телевизија – Фокс. Иста телевизија је, дакако сасвим случајно, већ припремила терен увођењем два изузетно квалитетна забавна канала (Фокс Крајм и Фокс Лајф), и то управо кроз кабловску понуду. Чак ни програм та два канала, а поготово увођењем земаљског програма на српском, и садржаја као што је Сурвајвор у српској варијанти, нешто је чему комерцијални програми српских телевизија нису кадри парирати.

У информативном програму обе стране телевизије у Србији (Б92 и Фокс), врло уочљиво се фаворизује ЛДП Чедомира Јовановића, ЛСВ Ненада Чанка или сличне партије и појединци, уз непрестано спиновање јавног мнења непостојећим проблемима, од којих је омиљени "ко повампирује фашизам у Србији"; те произвођењем русофобије, што је било највидљивије приликом склапања послова око НИС или Јужног тока, кад су оба канала истицала како је то посао штетан по Србију.

Иначе, Б92 је телевизија изразито агресивне уређивачке политике према било чему што има национални или патриотски призвук, особито специјализована за затрпавање јавности "суочавањем са злочинима који су почињени у име српског народа".

Б92 са изразитим цинизмом и малигношћу исмијава или оцрњује било какав облик српског традиционализма или историјског сјећања, са јаким нагласком на критику и нападе готово сваког иступа Српске православне цркве у јавност.

Фронтал.РС, као једини ћирилични портал западно од Дрине, не може ни да не укаже на то да, врло нескривено и програмски, телевизија Б92 не користи ћирилицу ни у једном садржају. Изузев, наравно, титлова страних остварења – што је обавеза коју је прописала Републичка радиодифузна агенција Србије (РРА). То је, нажалост, још увијек много више него, рецимо, на националној тв-кући Републике Српске; која користи ћирилицу у својим програмима, али нема нити једног ћириличног титла, испод видео садржаја на страном језику.

Грађани РС су већ одавно збуњени и дезоријентисани по питању свега што чека будућност државности исте, а поготово око начина како да се иста очува. Увођење Б92, као што је то својевремено радио сателитски РТС, стеће се дојам по којем исти такви обични грађани из Србије, мисле све најгоре о РС и подржавају одлуке Високог представника.

Срећом, није тако. Ни близу!

Власт у РС, која финансира појаве као БЛИФФ, Турнеја и Св. Георгије убива аждаху; очигледно нема ништа против ставова Б92, који само захваљујући екавском изговору успјевамо разликовати од програма из ФБиХ или Хрватске. Гдје су политички аналитичари, новинари, уредници, умјетници или НВО-активисти из поменутих земаља; веома чести и радо виђени гости. Што се баш не може рећи, напримјер, за Лепу Брену у супротном смјеру.

Око ове медијске куће, која је сада израсла у магнат импресивних димензија (укључује телевизију, радио, издавачку дјелатност и врло утицајан портал), окупља се круг људи из невладиног сектора, финансираног из истог правца одакле и Б92.

Они јавност Србије затрпавају дискурсом по којем је иста "чинила злочине", "била агресор", "гаји медијски мрак и примитивизам", "живи у прошлости", и слично. О томе колико се групација коју редовно угошћује Б92 заиста залаже за интересе Србије, најбоље показује што су неки од њих гостовали у скупштини албанског дијела Косова, приликом самопроглашења независности.

Карактеристично је да је ова телевизија у својој локалној фази емитовала садржаје тако увредљивог карактера, да исти данас не би могли проћи чак ни у уређивачкој политици ХРТ. Један од многих примјера је емитовање крајње нецивилизованих документараца Бернар-Анри Левија, француског филозофа, који је у етер Србије пуштао квалификације о Србима као "разбојницима, ђубрадима, силоватељима, варварима".

Сад већ са сигурношћу можемо тврдити, да не може бити случајно што се Б92 у кабловској понуди главног града РС појавио баш у вријеме, када се спремала посјета америчког државника, чији је рјечник у прошлости зачуђујуће кореспондирао са већ наведеним Левијевим изјавама. Као што нико ни не тврди да други програм ове тв – Б92 Инфо, није плански уведен у вријеме кампање за посљедње предсједничке изборе; које су сви без изузетка називали прекретничким за Србију. Што они и јесу били.

Кабловски оператери су обавијестили потрошаче да је ТВ Авала повукла своју сагласност за емитовање програма на територији БиХ, што би требало да образложи додавање још једног канала из Србије на његово мјесто. Осим што су у питању два, и то из исте куће.

Да ово све не би остало у домену аналитичке спекулативе, Фронтал.РС се потрудио да нађе образложења, од оних директно одговорних за промјене у кабловској понуди. Без обзира што сви провајдери емитују оба Б92, расположеног саговорника смо успјели наћи само у фирми ЕЛТА Кабел. Оператеру који опслужује сигналом широко подручје Бање Луке и других општина западног дијела РС. Они су нам рекли да је, у случају Б92, то "проста потреба тржишта".

– Нема ту ништа чудно. Скупа, продукцијски добра, визуелно лијепа, позната и утицајна телевизија. Али и телевизија која, као и многе друге, промовише одређене политичке ставове, изјавили су надлежни из предузећа ЕЛТА.

Од љубазних саговорника из ЕЛТА Кабела сазнали смо и да уговоре за емитовање неког канала на простору БиХ, са телевизијским кућама склапа Асоцијација кабловских оператера и дистрибутера БиХ (АКОП), са сједиштем у Сарајеву.

То је интересна организација која окупља 42 оператера и дистрибутера из БиХ. Основана је у сарадњи са СЕЕД (SEED), агенцијом Свјетске Банке, која се бави и консалтингом за удружења. У сарадњи са Регулаторном агенцијом за комуникације (РАК), АКОП је креирао правила и законе који се односе на ову дјелатност.

Они су дакле ти који одлучују, да ли ће грађани у БиХ гледати неку телевизију или неће. Или можда нису? Остаје да нагађамо, зашто се неки канал појави на кабловској сад, а не раније или касније. Зашто, напримјер, кабловски оператери у Србији немају у понуди Русија Данас на енглеском, а у РС имају. У истом контексту, не треба да нас изненади ако га већ сутра буду имали.

Због ”потреба тржишта” или чега већ.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *