Ко је тај филипински Трамп, и зашто је уопште битан?

Чим су глобални медији почели будућег предсједника Филипина поредити са будућим америчким предсједником, било је јасно да им из неког разлога смета.

Далеки Филипини постали су одједном у фокусу медија захваљујући Дутертеу, кога су представљали као потпуног лудака: Позива на убијање нарко дилера, обећава бацање лешева морским рибама, пореди то са убијањем Јевреја током другог свјетског рата, псује Обаму, псује папу Франциска, хоће да формира своје Уједињене нације, спрда се на рачун силовања… Са признаје да је као градоначелник убијао криминалце, да би дао примјер полицији. При том, западни медији објављују наслове да је филипински предсједник преко плаћеног убице убио једног судског функционера, или да је оптужен да је живог човјека бацио крокодилима…

Дутерте је стекао велико повјерење Филипинаца јер је као градоначелник Даваоа сузбио криминал и трговину дрогом. Противници су тврдили да је то учинио организовањем подобних криминалних банди које су убијале неподобне. Исти метод је обећао и на државном нивоу, а за убијање дилера понудио медаље. Такође је најавио борбу са полицајцима који крше закон. На изборима је побиједио тијесно, али популарност му након тога расте.

Критике говоре да већина убијених у обрачунима са дилерима немају везе са трговином дрогом. Да су неки градови постали још небезбједнији, а да свако ко има оружје креће у обрачуне, често и против оних који нису за таква рјешења. Из супротног правца се говори да се растурачи дроге масовно предају полицији, јер не желе да чекају да буду побијени.

Осим тога, чак и његови противници на домаћем терену хвале поједине потезе, јер је љевичарима дао да се брину о ресорима попут пољопривреде, здравства и сузбијања сиромаштва. Шта је од свега и колико истина, тешко би се извагало и апотекатрском вагом, када би она то могла мјерити.

Стопа криминала у Филипинима је достигла гротескне размјере, па је и народ који то не може издржати, очекивао радикалну акцију. Добио ју је у лику неконвенционалног Дутертеа, а он је добио огромне критике из свијета.

Међутим, врло брзо се испоставило да Дутерте смета САД због промјене политике према Кини. Сједињене Америчке Државе су настојале да од Филипина поново направе снажно војно упориште успориле кинеску експанзију око поморских путева којима се годишње креће 60 одсто свјетске поморске трговине, односно пролази роба вриједна око 5.000 милијарди долара.

Кина се није много оствртала на пресуду МСП у Хагу, који им је оспорио “власништво над већином Јужног кинеског мора. Сем тога, утврђују и насипају корална острва и атоле који су у близини Филипина.

Дутерте је одабрао да смањи тензије са Кином, наизглед неурачунљиво, јер међународно право је на њиховој страни. Али спорови би само навукли војну ефективу Кине и САД, а Дутерте се одлучио за појачавање економске сарадње са Кином.

Јасно је да Кина неће, и не може стати. Ако се погледа карта, јасно је да Кина има огроман излаз на море, који је потпуно затворен земљама које су у савезништву са САД, која тако затвара Кину. Јапан, Јужна Кореја и Тајван, као и Филипини доскора, били су амерички ослонац у геополитичком спутавању Кине. Стратешки гледано, Кина као производна сила мора да има контролу над трговинским (потенцијално и војним) поморским путевима, ако жели самосталност.

Дутерте процјењује да је у том случају боље сарађивати, јер без обзира ко је јачи, Кина или САД, у сваком случају сукоба његова земља је између чекића и наковња највећи губитник.

Дутерте на својој страни има већину народа, али не и елите. Већ довољно пута је споменуо да ће ЦИА покушати да га ликвидира, али да се не боји. Медијско означавање као неурачунљивог човјека који се понаша ненормално, један је од могућих знакова припреме за црни сценарио. Оно што је сигурно – уколико га западни медији буду помињали у лошем контексту, то значи да је све ближе Кини.