Ко искрено и страсно труби?

Koрупција на универзитетима у Српској постала је главна тема властољубних медија. Пише: Жељко Свитлица Рећи ћемо, одувијек се знало каква је ситуација на факултетима, али се о томе није раније причало – у медијима. Затим, можемо рећи да су се сада појавили људи који својим именом и презименом говоре корумпирана имена и презимена. То је […]

уторак, април 17, 2012 / 12:57

Koрупција на универзитетима у Српској постала је главна тема властољубних медија.

Пише: Жељко Свитлица

Рећи ћемо, одувијек се знало каква је ситуација на факултетима, али се о томе није раније причало – у медијима. Затим, можемо рећи да су се сада појавили људи који својим именом и презименом говоре корумпирана имена и презимена. То је тачно, али није ли професор Момир Ћелић лијепо рекао на РТРС да је он и раније слао дописе надлежнима, у којима је наводио имена неких који су радили мимо закона и нечасно, али то су надлежни тада игнорисали.

Сад не игноришу. Сад су професора Ћелића звали на наш јавни сервис, уредница "Гласа Српске" написала је колумну о томе како је он оличење слободе, цитирајући и Кочића, "Ко искрено и страсно љуби…".

Даље, све нас тјера да кажемо да је Унија студената РС први пут јавно запријетила протестима, упозорила на стање. Али, сумња нам неће дати мира када се сјетимо да је господин Никола Дроњак прошле године одједном добио простор у "Независним новинама" да каже шта има да каже. Зар и он сам не спомиње како су студенти пријављивали полицији ко је корумпуиран и како, и да се ништа није десило?

У поменутим дневним листовима одјекује: "Корупција и непотизам на универзитетима"! А корупција и непотизам у Влади РС, државним фирмама, ИРБ-у, грађевинарству, приватизацијама, тендерима? А смс преписка премијера Џомбића и директора ИРБ? А кредит ИРБ предсједниковом сину? А паре из буџета комерцијалним медијима? То се не чује, а не можемо рећи да нема људи који о томе именом и презименом говоре.

Универзитете, а богами и ‘‘Глас" и "Независне", финансира иста влада. Негдје у токовима тих пара, дошло је до скретања, преграђивања, бојазни од туђег управљања. Борбе за контролисањем токова и процеса – ректора и декана. Отуд ћемо, у овим новинама, читати о универзитетима. Након што смо одједном читали о "Фокусу".

Поготово што ће прича остати на нивоу брчкања у плићаку. У хладној и дубокој позадини крију се крупне, мање или више познате страначко-професорске рибе. Као повезница и дебели конац клупка у које су умијешане и власт и многе странке и њихови кадрови. Факултетски шпедитери врсте "Шпирић и син", итд.

Ко искрено и страсно љуби истину, он је љуби увијек и без задршке, а не манипулативно, селективно и само понекад и само понеку. Провјетравању амфитеатара и високообразовних здања, сви се надамо. Али, ко искрено и страсно труби, намјерно ствара буку да не видимо шта раде диригенти и прикључени чланови оркестра.



0 КОМЕНТАРА

  1. Јако добар текст, кратко и јасно…Нарочито ова паралела на Кочића, са труби ми је још боља 🙂 трубио је и Кочић, искрено и страсно а тога више нема.
    Није ми јасно зашто је други члан редакције у року од два дана поновио текст са готово истом тематиком, шкрипи нешто у координацији!

Оставите одговор