Ко ће бити први свјетски билионер?

Свијет ће у наредних 25 година добити првог билионера, прогнозирају финансијски експерти, а преноси британски “Телеграф“. Оснивач Мајкрософта и најбогатији човјек на планети Бил Гејтс, по мишљењу многих, најозбиљнији је кандидат за стицање статуса билионера. Уколико богатство најимућнијих људи на свијету настави да расте по данашњим стопама, подстакнуто тржиштима у развоју попут Индије и Кине, […]

среда, мај 7, 2014 / 09:03

Свијет ће у наредних 25 година добити првог билионера, прогнозирају финансијски експерти, а преноси британски “Телеграф“.

Оснивач Мајкрософта и најбогатији човјек на планети Бил Гејтс, по мишљењу многих, најозбиљнији је кандидат за стицање статуса билионера.

Уколико богатство најимућнијих људи на свијету настави да расте по данашњим стопама, подстакнуто тржиштима у развоју попут Индије и Кине, онда би Гејтс или неко други са листе свјетских супербогаташа могао да постане билионер већ 2039. године, предвиђају аналитичари.

Инвестициона банка Креди Свис нпр. вјерује да ће свијет за двије генерације имати чак 11 билионера.

“За двије генерације, будућа екстраполација садашње стопе раста богатства створиће готово милијарду милионера, што ће бити равно 20 одсто укупне свјетске одрасле популације“, навела је банка у свом годишњем извјештају о свјетском богатству.

“Уколико се реализује овакав сценарио, онда би милијардери били уобичајена појава, а вјероватно би постојало и неколико билионера, једанаест по нашој најбољој процјени“, додаје се у извјештају.

Билион долара је милион милиона (1.000.000.000.000$), што је равно 140 долара по глави становника на планети. Билион долара је довољно новца да се купи сваки квадратни метар некретнина у центру Лондона, по данашњим цијенама.

Бил Гејтс, који је са богатством од 72 милијарде фунти тренутно најимућнија особа на планети, по мишљењу многих је најозбиљнији кандидат за стицање статуса билионера. Уколико национално богатство САД настави да расте по данашњим стопама, а неколицина најбогатијих задржи свој удио у таквој екстремно поларизованој економији, Гејтс би у старости могао да постане билионер.

Удио који 400 најимућнијих појединаца има у националном богатству САД, утростручио се са мање од један на три одсто, од 1982. године када је магазин Форбс објавио прву листу 400 најбогатијих људи.

Амерички стручњак за пореску политику Боб Лорд сматра да ће све већа концентрација богатства у рукама малог броја људи довести до тога да се први билионер на планети појави у наредних 25 година.

“Враћамо се на однос богатства који је у САД постојао крајем 19. вијека. Моја претпоставка је да ћемо до 2039. године највјероватније прећи тај праг“, оцјењује Лорд.

Када је Форбс почео да објављује листе 400 најбогатијих Американаца, они који су посједовали 75 милиона долара могли су да се нађу на дну листе. Данас вам је за улазак на Форбсову листу неопходно богатство од бар милијарду долара.

Остали кандидати за првог свјетског билионера су мексички краљ телекомуникација Карлос Слим и легендарни амерички инвеститор Ворен Бафет.

Има, међутим, и оних који не вјерују да ће свијет добити првог билионера у наредних четврт вијека, и који оцјењују да ће бити потребно неколико генерација док се не појави неки нови предузетник налик Билу Гејтсу.

“Не можете тачно процијенити када ће се појавити први билионер – а питање је ’када’, а не ’да ли’ – али сумњам да ће се то догодити у наредних 25 година. Удвостручите ту процјену и то је вјероватнији рок“, оцјењује лондонски финансијски консултант Оливер Вилијамс.

“Први билионер ће бити иноватор, неко ко ће створити нешто што ће промијенити свијет, као што је то Бил Гејтс урадио са персоналним рачунарима. Можда ће то бити рјешење неког глобалног проблема, попут недостатка пијаће воде, или нешто за шта свијет није знао да нам је потребно, попут Фејсбука“, оцјењује Вилијамс.

Он вјерује да ће се први билионер појавити у Сједињеним Државама, јер је ријеч о земљи у којој је акумулација богатства најакутнија.

Постоје, међутим, и они који вјерују да би први билионер могао доћи из неке од брзорастућих економија, попут Индије.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *