Ko ће бити предсједник Молдавије?

КИШИЊЕВ – Због истека мандата и послије спроведених парламентарних избора, влада Молдавије у комплетном саставу поднијела је оставку. Таква процедура је предвиђена Уставом и Законом о влади, а премијерка Зинаида Гречеану је најавила да ће засједати први пут нови сазив молдавске скупштине, који треба да потврди оставку владе. На првом засједању планирано је да буде […]

понедељак, мај 4, 2009 / 15:38

КИШИЊЕВ – Због истека мандата и послије спроведених парламентарних избора, влада Молдавије у комплетном саставу поднијела је оставку.

Таква процедура је предвиђена Уставом и Законом о влади, а премијерка Зинаида Гречеану је најавила да ће засједати први пут нови сазив молдавске скупштине, који треба да потврди оставку владе.

На првом засједању планирано је да буде изабрано ново руководство скупштине и да се закаже датум одржавања избора предсједника.

На парламентарним изборима 5. априла владајућа Партија комуниста председника Владимира Вороњина добила је 49,48 одсто гласова, односно 60 од 101 посланичког мандата, и недостаје јој један посланички глас да самостално изабере будућег предсједника.

Вороњин, којем истиче други и посљедњи мандат на мјесту шефа државе, захвалио је на сједници владе досадашњем кабинету министара и замолио његове чланове да обављају дужност до формирања нове владе.

Председник Молдавије је крајем априла позвао лидере опозиције, који су припретили да ће бојкотовати избор председника, да „покажу патриотизам и дају свој глас за избор новог председника, што ће омогућити формирање владе и функционисање свих структура власти".

После парламентарних избора опозиционе странке су организовале протесте, који су 7. априла прерасли у улично насиље, у којем је повређено више од 250 особа.

Вороњин је иницирао поновно пребројавање гласова, које је потврдило победу комуниста.

Притом, председник Молдавије је искључио могућност прављења коалиције са опозицијом у новом сазиву скупштине, рекавши да су комунисти спремни да опозиционим странкама омогуће да руководе са четири од 10 скупштинских одбора.

Уколико парламент не изабере председника из два покушаја, скупштина се распушта.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *