Књижевна корида: Изађи из гробља, угаси свијећу!

Миленко Стојичић најављује да завршава полемику са Гораном Дакићем, а Фронтал.РС објављује и овај текст у цјелости и без икаквих измјена. Г. Д., „нераст“ у књижевности, нарастао до иницијала, пријети читањем мога романа! Е, да сам знао да ћете га „Ти и Ти“ читати – написао бих на крају књиге пушкиновско наравоученије! И написаћеш, тобож, […]

субота, април 16, 2011 / 12:15

Миленко Стојичић најављује да завршава полемику са Гораном Дакићем, а Фронтал.РС објављује и овај текст у цјелости и без икаквих измјена.

Г. Д., „нераст“ у књижевности, нарастао до иницијала, пријети читањем мога романа! Е, да сам знао да ћете га „Ти и Ти“ читати – написао бих на крају књиге пушкиновско наравоученије! И написаћеш, тобож, нешто!

Не пиши – исписујеш се из књижевности, и без мене! Нема тебе у писању! У Даљу те има! Свеједно је – читао мој роман ти или моја „свеписмена“ баба! Ти то, од страха, називаш „критиком“! Јавићу рецензентима, Аћину и Тонтићу, да ћеш „изаћи пред њих“, и то „Алајбеговом сламом“ критике!

Лагаћеш о „награђеном роману“ који није награђен! О себи пиши – лакше је о ономе кога није! Ускоро се, посљедњи пут, видимо у Демићевим „Корацима“! (Успут, поздравља те Кецман, и тражи те да ти врати оне „лијепе ријечи“ којим си пуцао у његову личност!)

Он овако штекће из реденика уста: „вербално лудило Миленка Стојичића“; ја сам „дилетант и литерарни бастард“ и „луда из народне пословице“; „Стојичићева аматерска униформа“… Заиста, Г.Д. не говори и не пише матерњим него неким за-језиком, немуштим језиком ономатопејске звучности и значења! Најњежније речено! Швракопише да су „чињенице неупоредиво важније од нечијег изгледа“!

Погледај Е. А. Поа – писао је како му пише на лицу; дисхармонично, инфернално, агонично, гаврановски, ех, „никад више“, мој Горане! На какве то „чињенице“ Г. Д. „мисли“ кад не мисли?! Чињеница је – да се није очешао о „увод у граматику“, или о „логику језика“, па му писаније чита канта за отпад! Пише дрљајући папир, да (не) кажем, вуковски, – „курцем млати глогиње“!

Пише: „Стојичић у свом тексту написао“! (То значи, да паралелно, лијевом и десном, пишем два текста – „свој текст“ и „туђи текст“!) Тако Горана уједа бува логике језика! (Такви су и његови навијачи-коментатори, – фрљацају се псовкама и чешу језик пун пликова незнања!)

Замислите „младога писца“ (мада „младост“ не пије воду из тестије књижевности), који на својој „писмености“ докторира синтагмом која „води“ у магарећу клупу незнања: „мало грке жучи“! Ето, Горана – жуч му грка, јер, забога, има, изгледа и „слатке жучи“, ,„бљутаве жучи“ (као што је „бљутаво“ Гораново мастило!) Тако се, ето, „нацији читача“, грко-жучки, пре-продаје Горан Неписмени Дакић! Ако већ није важан изглед, (друге назива сподобама!) зашто се наш манекен књижевности већ два пута слика у „мртвој природи“ гробља, међу мртвим душама, са свијећом у руци која (некоме, за нешто) догоријева!

У прошлом „гробишту“ је и сјео на нечији гроб! Нека ме не тјера да даље „читам“ фотографију кроз призму Бартове књиге „Светла комора“! (Позајмићу му је – свијећа по сату читања!) Ђаво увијек режи ту негдје! (Ово Горан неће знати про-читати, про-тумачити!) Нека одговоре психијатри, психолози, теолози и телеолози! Зна ли гдје је ушао кад је ушао међу куће мртвих, и шта илуструје гробљем у језички недораслом тексту? Гробље је „камена књига“ која се чита тихујући! Зашто узнемирава „камене спаваче“? Боље ће бити да се слика и „одсликава“ у библиотеци са „граматиком за почетнике“ по мишком!

Као да пише Устав, обраћа ми се у форми тачака, алинеја, „параграпа“! Не зна да постоји и јазавац лажи и незнања; нека добро стисне ноге, како би спасио „мушку мудрост“! Тврди, као распекмезено дериште, да је бјежао из моје „баште разговора“ као од „лепрозног кружока“! Ето, како „њежно“ пише Горан, „културтрегер“ Дакићев! Зато и није прочитао лепрозни „Декамерон“, нити ишта друго! Он не чита са свијећом значењске „побожности“ у рукама! Имам свједока – да си, комарац, зујао око мога стола разговора! Али, чему свједоци?! Мени је, каже, „аматеризам природно станиште“! Нема већег комплимента од „великог Горана мале књижевности“! Кад бијах велик као мрав, пјевао је Један!

Не зна ни „сувисло“ лагати, и лице листа му се испришта од стида! Лаже себе олагујући мене! Лаже, ритуално се „заклињући“ у чињенице! А онда се грудва лањским снијегом чињеница! Нисам добио „Кочићеву награду“ за књигу „Кочић, муња над књижевином“, објављену у едицији „Добитници ‘Кочићеве награде’“!Ти пјан а плот је тријезан! Забури руку у интернетску вавилонску жеравицу, научи зашто сам награђен! Сад тебе лаж лаже!

Треба ли ме казнити што сам предсједник Подружнице писаца? Одузми Хавелу Нобелову награду, јер је био предсједник Чешке Републике! Нападни Сенгора, предсједника Сенегала, који је био у најужем избору за Нобелову награду! Одузми Нобелову награду Иви Андрићу, посланику у Скупштини БиХ, и дипломати! Храним твоју зловољу – одричем се, само у твоје име, „Кочићеве награде“! Је ли ти сад лијепо око срца?

Написао сам и сценарио 45-ог Збора, којега је Одбор прихватио мјесец дана прије саопштења добитника награде! Само је твоје „супер ухо“ чуло – да сам писао о себи и о својој књизи! Било би то, стварно, „оригинално“, као што си и ти „оригиналан“! Узми сценарије, читај мало, учи се! По законима времена (читај Светога Августина!) – нисам могао мјесец-два прије жирија да себи додијелим „Кочићеву награду“!

Левајац Те сврби годинама! Одлично те је „ничему (на)учио“! Писао сам о руменом професору, сто пута га доводио на радио, имам за свједока тону тонскога материјала! Чак је имао и хонорисану рубрику у мојим емисијама! (Сјетиће се он, млад је у сјећању!) Тачно је – елиминисали смо Левајчеву монографију о гимназији, подметнутој као књига прича/приповједака! Требали смо да га пропустимо кроз морално-етичко решето комисије удружења! Читао си тај записник, а онда записник „запалио“ и све слагао! Још је записник жив – „рукописи не горе“!

Не занимају вас двојицу, „једнину двојине“, жанрови, него новчаници – 3000 КМ! Када заједно напишете књигу прича – можда опет не добијете Годишњу награду! Што се тиче Симићеве књиге, научићу те, „из виђења непознати“! Ћути о жанровима! Жан Рикарду (због тебе и Левајца) пише – да је „роман авантура писања а не писање авантура“ (из Даља, на примјер!). Један други, Кајзер, пише – да је роман „књига која има 50 000 ријечи“! Е, твој „Даљ“ има 49 999 ријечи! Фали му само једна ријеч – да буде роман! Ријеч – „муцање“!

Смијешно је да, заџабе, са тобом таквим разглабам о феномену антологија! Уредник антологије о којој муцаш („Мноштвена књига“) је твој професор, доктор Младен Шукало! Обрати се Њему! Питаћу га шта си и када си (ако си) код њега полагао! Многи моји рецензенти су твоји професори! Одричем их се – због тебе! Што се плашиш рјечника? Прочитај – шта је антологија! Улудо пјешачиш у књижевности! Зато сам ја, теби таквом, „махнит“!
Не знам ништа о атомској физици, али о књижевности – знам толико да ти се замантало у глави! У књижевност се улази зарезима, голубе, што рекао Киш!

Шта, ниси ми слао рукопис „Даља“ на читање?! Онда ми га је послао Маршал Меклу(х)ан! Имам свједока – знаш кога! А и чувам те у библиотеци званој „trash“ (ђубре)!



0 КОМЕНТАРА

  1. Znači li to Lekso, da nema mladih budala? Svaka starost je bila mladost, a nažalost,svaka mladost neće biti starost.
    Pa, ako je budala ostarila, morala je biti i mlada.
    Kakav dođeš na svijet, takav ćeš i otići? E, i to sam čuo. ali ne mislim tako.Kojim god putem prođeš, nešto uzmeš i poneseš sa sobom, a često i izgubiš.

  2. Симо П. Ороз, 17.04.2011. 10:06:02

    Шта имаш РИЈЕТ о полемици, осим што те вјечито жуља Божо?
    Требало би да те пустим да некажњено просераваш чојство и витештво Вука Манитога Драшковића?!B-)

  3. Гробља су обичне хрпе камена подигнутог у славу људске безграничне глупости и сујете и нечије незајажљиве жеље за наплаћивањем истог. Какви спавачи, какви бакрачи..
    морално-етичка решета на овим просторима???

    И само зато – навијам за Дакића

  4. ма, јок.. ја бих оставио све тамо гдје се задесе.. па да сви осјете смрад – који производи распад људског тијела.. било оно радничко или капиталистичко или неко подрепашко (оно између ово двоје)…
    као да има разлике између крепане мачке и крепаних нас???

  5. А овог типа, досадан је ко свраб. Каква књижевност, таква и полемика, мртве метафоре, мртве реченице, смрт мајке Југовића. Можда се ја превише палим, а фронтал ово објављује из зајебанције, али не могу да схватиим да у некакву полемику убрајате ова наклапања личне природе.

    Док је онај Дакић макар нешто конкретно и рекао, овај маторњак се самохвалише а да иза те самохвале не стоји ама баш ништа. Препоручујем дакићу да не одговара. Са будалом се не вриједи расправљати, јер те будала прво свуче на свој будалашки ниво, и ту те добије на искуство. Довољно је да си га натјерао да проговори, да сви виде ко је и какав је шупљанер.

  6. „Погледај Е. А. Поа – писао је како му пише на лицу; дисхармонично, инфернално, агонично, гаврановски, ех, „никад више“, мој Горане!“
    Тумачити дјело на основу пишчеве физиономије је будалештина.
    Да ли то значи да је Његош велики писац зато што је био двометраш?
    Е.А. По на фотографијама изгледа онако измучено јер је био
    алкохоличар.

Оставите одговор на milanko Одустани од одговора