Клонирање изумрлих врста: Све се може, сем диносауруса

Научници су на овогодишњој ТЕД-икс конференцији, коју је спонзорисала Национална Географија, разматрали могућност да се на Земљу врате 24 изумрле врсте. Али прави „Парк из доба јуре“ не долази у обзир пошто је ДНК диносауруса превише стар. Међу животињама које би добиле другу шансу да ходају Земљом налазе се птица додо и паракет из Каролине, […]

уторак, март 26, 2013 / 19:10

Научници су на овогодишњој ТЕД-икс конференцији, коју је спонзорисала Национална Географија, разматрали могућност да се на Земљу врате 24 изумрле врсте.

Али прави „Парк из доба јуре“ не долази у обзир пошто је ДНК диносауруса превише стар.

Међу животињама које би добиле другу шансу да ходају Земљом налазе се птица додо и паракет из Каролине, зебра равница која је некада живјела у Африци и која је последњи пут виђена 1904. године. Последњи дивљи паракет убијен је 1870. године, док је последњи у заробљеништву умро 1883. године.

Научници су на конференцији животиње бирали на основу неколико критеријума, а дискутовало се и о етичности њиховог поновног оживљавања.

Неки од критеријума били су: Да ли су те врсте биле пожељне на Земљи? Да ли су имале неку пожељну еколошку функцију? Да ли их је човечанство вољело?

Оно што је такође било врло важно, била је могућност њиховог поновног увођења у екосистем и који су били разлози за њихово нестајање.

Процес враћања изумрлих врста укључује узимање њиховог ДНК и његово склапање у пун геном који се потом убацује у ембрионе ћелије из којих је извађен њихов ДНК. Потом се тражи одговарајући живи сурогат коме ће те ћелије бити убризгане и који ће их родити.

Научници из Француске и Шпаније прије десет година успјели су да у живот врате изумрлу врсту дивље козе, аил је она нажалост била жива свега 10 минута.

Цијена поновног оживљавања варира од врсте до врсте, али се вјерује да би цифра могла да износи више стотина хиљада долара.

Ова идеја појавила се након што су научници уз помоћ клонирања покушали да клонирају ембрион жабе "Rheobatrachus silus" која је изумрла прије 30-ак година и која је позната по томе да своје потомке шаље у свијет тако што их избацује/повраћа из уста.

Платипус жабе гутају своја јаја после полагања, пуштају их да се развију шест недеља – јаја се инкубирају у стомаку – техника позната као "гастролошко узгајање" – нешто слично ономе како се у другој фази развијају "туђини" у "Осмом путнику". Једино што су бебе овога пута сасвим безопасне и не излазе кроз грудни кош или стомак својих домаћина, већ једноставно у свијет ступају кроз уста. Јаја се развијају у супстанци (простагландин) која спречава утицај киселине и која тако омогућава ембрионима да се правилно развију.

До 1983. године ове жабе су потпуно изумрле, а разлог за то и даље није познат (научници сматрају да људи углавном нису били засужни за истребљење).
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Диносауруси и изгледају “помало” немогући, гледано физички. Како су уопште тако незграпна бића могла да постоје, такве грађе и свега осталог

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *