Клинци

ИНОСТ је Међународни сајам иновација идеја и стваралаштва. Иако то звучи гордо и онако експоовски, ИНОСТ је скромна хоби-изложба средњошколаца , основаца и студената из РС и шире који, свак на својој тезги, представи понеки изум или полу-изум, идеју, цртеж или рад. Пише: Жељко Свитлица На ИНОСТ- у двојица дјечака из Бијељине објашњавају чланивима жирија […]

субота, април 18, 2015 / 11:37

ИНОСТ је Међународни сајам иновација идеја и стваралаштва. Иако то звучи гордо и онако експоовски, ИНОСТ је скромна хоби-изложба средњошколаца , основаца и студената из РС и шире који, свак на својој тезги, представи понеки изум или полу-изум, идеју, цртеж или рад.

Пише: Жељко Свитлица

На ИНОСТ- у двојица дјечака из Бијељине објашњавају чланивима жирија како ради њихов робот. Пластични предмет на четири точка креће се у задатом простору, има детектор за метал, свјетла и камеру. Све су то они склепали, као и рачунарски програм који управља са роботом и на којем прате шта његова камера снима. Има и верзија за андроид. Mирослав Поповић и Милан Станојевић, тако се зову, планирају му уградити и соларне плочице.

Њихови вршњаци из Теслића помоћу оних ручних руских батерија направили су ципелу која пуни батерију за мобили док ходаш. Сличан је прототип тротоара који производи енергију. Неки клинац поред свира на лименкама кока-кола које су кабловима спојене с лаптопом, а Димитрије, гимназијалац из Бањалуке, представља некакву музичку кутију која са папира очитава ноте исцртане црном бојом у означеним пољима.

Сви ти изуми и иновације ових клинаца изгледају као да су прављени у дједовој радионици, али за човјека затрпаног гомилом информација из наших медија, окрепљујуће дјелује сазнање дјечаци и дјевојчице нису оно што се за њих увријежено мисли – генерација навучена на фејсбук коју ништа не занима. Прије пар година на ИНОСТ-у су ми двојица основаца објашњавали зашто требам користити Убунту.

Баш зато се поставља питање: шта их послије зезне, гдје се сломи ова раднозналост и искра? Зашто се у први разред основне школе, па и пар година касније, иде с радошћу, а онда тамо до велике матуре све постане досадна рутина која се отаљава? Како промијенити стање у којем су средње стручне школе само вртићи за тинејџере у којима ће провести пар сати дневно, почети пити "продужену са шлагом", и на крају четвртог разреда сви, без обзира на струку, бити на истом?

Наука нам се своди на фестивал (!?) и овај макетарски сајам дјеце у Дому омладине који добија два параграфа у новинама и два минута у емисијама типа Бањалучка панорама – исто као и клинци који освајају медаље у математици. На билбордима око путева су рекламе за талент тв-емисије и спортско-забавне манифестације за које је држава давала милионе марака. За новац који је потрошен за рафтинг Република Српска је могла направити своју Петницу, научно-истраживачку станицу за младе научнике.

Међутим, нама одраслима лакше је ламентирати над огавношћу ”Парова” и са јутјуба шеровати успјехе дјеце-музичара из регионалних "талент-шоуа". Да ли им је то једина успјешна будућност коју могу замислити?

За вријеме Слобине Србије РТС је ујутро до 12 сати на својим програмима приказивао образовни програм у којем је било свега: биологије, географије, књижевности, хемије и разних занимљивости.

Све наше ТВ станице ”са националном покривеношћу” јутра, дане и паре троше на јефтину забаву, и политичку забаву, док се квалитетан програм јавља као инцидент да потврди правило. Новац се троши на на стране серије – и то не би био проблем да бар нису лоше режиране и још лошије одглумљене и због којих људи искрено жале за временом латино сапуница (стварно).

РТРС која има све услове – довољно радника, технику, простор и новац – не може да произведе један квиз типа Зоотеке са поменуток РТС-а? Квизолог се приказивао у сарадњи са спонзорима и агенцијама и није дуго поживио.

Бања Лука не оскидијева са појединцима који студирају стваралаштво – зар не било било занимљиво ангажовати их да смишљају некакав програм за клинце са почетка текста и да им то буде као нека пракса током студија.

У стварности, познајем бар пет људи који су у нечемо добри, вриједни, спремни и вољни да напредују и стварају, имају идеје али који су (због тога?) заустављени на неким степеницима – већином државних установа – и добили сигнале да су идеје глупе и да нема мјеста и… ”причекајте, чућемо се, видјећемо”.

Није свима који се пријављују на радна мјеста која плаћа буџет циљ само, једино и искључиво плата или ваша директорска столица господо. Неки се стварно ложе на то да пренесу знања дјеци, да напредују, да створе нешто. Неки стварно желе да постану они професори/учитељи добри духови које зна и памти свака генерација и који су саборци дјеци са почетка приче у храбром походу на вјетрењаче.

Око 9.000 клинаца у септембру уписује први разред основне школе. Да ли су на ивици решетке која води у канализиацију или на првом степенику који води даље? ИНОСТ или два није довољан ни њима, а ни свима нама заједно.



0 КОМЕНТАРА

  1. Osnivanje fonda za unapređenje nastave u Gimnaziji Banjaluka

    Gimnazija ima oko 1 200 učenika. Recimo da oko 500 roditelja pristane da dobrovoljno izdvoji po 10 KM mjesečno tj. 100,00 KM godišnje u fond.
    To bi bilo 500 X 100,00 = 50 000,00 KM.
    Za koje namjene bi se koristila prikupljena sredstva? Prikupljena sredstva bi se većim dijelom koristila za unapređenje nastave, tj. kvaliteta nastave.
    Primjer: Oblast informatike tj. korištenje informatike u nastvnom procesu. Trenutna situacija je da se većinom informatika svodi na učenje sistemskog software-a (Windows) i nekih pomoćnih alata (Word, Excel itd.). Međutim korištenje informatike za savladavanje gradiva iz drugih predmeta je na vrlo niskom nivou.
    Ako odaberemo jedan predmet npr. geografija. Napravi se plan informatičke obrade nastavnih jedinica za geografiju za npr. prvi razred. Šta znači informatička obrada? Pa recimo npr. da se za svaku lekciju napravi prezentacija u Powerpoint-u svake nastavne jedinice tj. svakog pojedinačnog predavanja. Takođe se za svaku nastavnu jedinicu naprave najčešće postavljana pitanja sa odgovorima (npr. za lakše savladavanje gradiva). Svaka lekcija se obogati: fotografijama, snimcima, grafikonima itd. Kod svake lekcije se napravi „link“ na slične sadržaje ili još bolje na lekcije na drugim jezicima itd. Svaki predmet bi imao nekoliko primjera kontrolnih ili pismenih ispita, tako da bi učenici mogli da se upoznaju sa oblikom tih ispita.
    U principu ovdje se radi o tome da se sadržaj knjige prebaci u elektronski oblik. Dostupnost svih predavanja za učenike bi bila preko web-a ili korištenjem projektora od strane profesora za vrijeme predavanja. Takođe učenici u školskoj biblioteci ili čitaonici mogu za vrijeme slobodnog vremena da pročitaju lekcije.

    Onih „prikupljenih“ 50 000,00 bi se dijelom iskoristilo za ovaj projekat, tj. dio novca bi se odvojio za plaćanje nosioca projekta, za stimulaciju članova sekcije koja bi realizovala projekat, za plaćanje stručnih saradnika koji bi učestvovali na projektu, itd.
    Iz prikupljenih sredstava bi se organizovala posjeta (članova tima) drugim školama koje možda imaju slična rješenja.
    Moja slobodna procjena da bi trošak ovog projekta za npr. jedan predmet za jednu godinu bio oko max. 15 000,00 KM. Međutim troškovi za druge godine za isti predmet bi bili znatno niži. Takođe projekti za druge predmete bi bili sigurno jeftiniji i bilo bi ih daleko lakše realizovati…
    Korist od ovakvih projekata bi bila ogromna. Učenici mogu od kuće pristupiti predavanjima. Ovo otvara mogućnosti učenja na daljinu. Takođe se isključuju svi problemi oko „trenutne“ nezainteresovanosti učenika za predavanja tj. učenik može naknadno da „prođe“ predavanje.
    Kako realizovati ovaj projekat:
    • formirati inicijativni odbor za formiranje fonda (iz Savjeta roditelja)
    • inicijativni odbor treba da napravi plan održavanja roditeljskih sastanaka, da se provjeri stepen zainteresovanosti roditelja, čak ako je potrebno da se pripreme „pristupnice“ koje bi svaki roditelj potpisao
    • na svakom roditeljskom sastanku bi trebalo, obavezno da prisustvuje barem jedan član inicijativnog odbora ili da taj posao urade predstavnici u Savjetu roditelja.
    • održati sastanak sa profesorima
    Ako zainteresovanost bude dovoljna (barem 50%), razrađuje se plan za prikupljanje sredstava: uplatom na žiro račun ili na blagajni škole itd.
    Formira se odbor tj. nekakvo tijelo za upravljanje fondom
    Forimra se odbor za odobravanje i praćenje projekata.
    ITD….

  2. A , fondom da upravlja nas predsjednik , licno. Sto je sigurno sigurno!
    Samo On od gotovine pravi veresiju! Projekat nazvati, poslije uspjesnih projekata, Tesla i Andric, sv Sava.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *