Клима и ратови

Док се свуда у свијету радна седмица састоји од пет радних и два нерадна дана, у Венецуели је обрнуто. Од краја априла, влада Венецуеле је скратила радну седмицу за јавни сектор на само два дана. Раније је викенд био продужен на три, а сада траје цијелих пет дана. Није у питању социјализам, већ нужда. Процијењено […]

среда, мај 11, 2016 / 05:10

Док се свуда у свијету радна седмица састоји од пет радних и два нерадна дана, у Венецуели је обрнуто.

Од краја априла, влада Венецуеле је скратила радну седмицу за јавни сектор на само два дана. Раније је викенд био продужен на три, а сада траје цијелих пет дана. Није у питању социјализам, већ нужда. Процијењено је да се тако само џаба троши струја, које и онако нема.

Венецуела је у кризи због несташице струје, а узрок је суша. Мањак кише је смањио акумулације за хидроелектране, и производња је десеткована. То се надовезало на све остале несташице, а у току је и политичка криза, јер прозападне странке, након изборног успјеха, траже и оставку предсјендика Мадура. Овај је чак позвао и на грађанску уставну побуну, како не би дозволио рушење власти прије избора 2018. године.

Но, у центру пажње би могли ставити климу, која је до краја заоштрила политичку кризу. Климатски фактори би могли бити важан дио чинилац друштвених промјена, једнако колико и пад цијена нафте, или немогућност режима да обезбиједи снабдијевање продавница основним животним намирницама.

Сирија – прво суша, па онда рат

Многи сматрају да се и криза у Сирији не може у потпуности сагледати уколико се у обзир не узме климатски фактор. Сирију су неколико година прије избијања рата погодиле јаке суше.

Приноси су смањени, а мноштво сеоског становништва се због промијењених околности слило у градове. Уз поскупљење хране и повећање становништва у градовима, створила се „запаљива смјеса“ којој је била потребна варница да дође до буктиње.

Иако дио научника заговара, а дио оповргава теорију глобалног загријавања, клима се мијења, па ми могла постати важан чинилац или узрок разних промјена. Но то не би била новост, и дешавало би се и прије него што је дошло до индустријске револуције и (наводног) људског утицаја на климу.

Мини ледено доба – глобално мини загријавање?

Четрдесетих година 17. вијека Сунце је ушло у фазу смањене активности. Није било пјега из којих долази до ерупција и повећања температуре. Европа је ушла у хладнију фазу и промјену климе. Незапамћене љетње олује су уништиле усеве, сјевер Европе се смрзавао, већина ријека није била пловна зими. Комбиноване суше и поплаве довеле су до уништавања ресурса, несташице су стварале незадовољство, избијали су ратови.

Дио француских историчара повезује стварање услова из којих је букнула Велика француска револуција са активностима исландског вуклана Лаки. Он је био активан од јуна 1783. до фебруара 1784. године, пепео је утицао на климу, а временски услови су постали екстремнији – зиме су биле хладније, а љета изузетно врела. Све то се одaрзило на род пољопривредних култура. Ланчана реакција водила је до несташице, глади, незадовољства, а све је потом искориштено за велике друштвене промјене и ратове, у којима су страдали милиони људи.

МШ
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Vijasat Histori je pun dokumentaraca na ovu temu. Dobar dio velikih istorijskih događaja objašnjavaju klimatskim/vremenskim uticajem. Naš čovjek i dalje konta da se sve vrti oko političara… mjesec, sunce, planete, vasiona.

  2. Али ипак је чињеница да се увијек велике несташице дешавају само тамо гдје владају комунци. Није то само коенциденција.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *