Кириленко постао Американац

Андреј Генадјевич Кириленко, који је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. носио руску заставу на свечаном отварању, узео је америчко држављанство. Та вијест је јуче објављена у Русији и још није познато на какав ће пријем наићи. Кириленко је своју одлуку објаснио као „промjену статуса” пошто је до сада имао такозвану зелену карту, која омогућава […]

четвртак, јануар 13, 2011 / 10:48

Андреј Генадјевич Кириленко, који је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. носио руску заставу на свечаном отварању, узео је америчко држављанство.

Та вијест је јуче објављена у Русији и још није познато на какав ће пријем наићи.

Кириленко је своју одлуку објаснио као „промjену статуса” пошто је до сада имао такозвану зелену карту, која омогућава боравак у САД. Он тамо живи већ десет година колико је кошаркаш Јуте, члана НБА.

Ожењен је Рускињом Маријом, кћерком бившег кошаркаша Андреја, с којом има два сина (Фјодор и Степан) и за које је рекао да су Американци. По обичају међу богатима у Америци усвојио је и једно дијете, па има и кћерку (Александра).

Амерички лист „Солт Лејк трибјун” је објавио да на испиту за америчко држављанство Кириленко није тачно одговорио на питање зашто су колонисти у Америци повели рат за независност против Велике Британије. Занимљиво је објашњење новопеченог Американца:

– Никад нисам имао проблема с историјом, зато што је у школи она била баш обимна. У америчком рату за независност ствар је било у порезу, али сам одговорио да колонисти нису вољели Велику Британију зато што су хтјели слободу. Испоставило се да није баш тако, али је ипак дјелимично тачно.

По правилима Фибе не може да се игра за нову репрезентацију. Међутим, питање је да ли ће тридесетогодишњи Кириленко да игра за Русију, јер је после побједе на Европском првенству 2007. и Олимпијских игара 2008. одбијао позиве руског селектора.

„АК 47”, како му тепају у САД (његови иницијали су исти као и за аутомат „калашњиков“, који је произведен 1947. у Ижевску, родном граду Кириленка, а он носи баш број 47 на дресу) претпрошле године из „породичних разлога” није прихватио позив руског селектора, а прошле једноставно није навео разлог. Када је био одређен за руског олимпијског заставника рекао је да је то признање веће од маште. Испада да, што се тога тиче, више нема о чему да машта.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *