Кина узела извозничку титулу Њемачкој

Почетак 2010. године обиљежило је одсуство јасних трендова на девизним тржиштима. Овоседмичну трговину амерички долар завршио је са растом у односу на већину свјетских валута. Допринос јачању ове валуте дали су подаци који приказују раст у области америчке производње, као и стабилна стопа инфлације мјерена индексом потрошачких цијена. С друге страна притисак на евро био […]

недеља, јануар 17, 2010 / 07:35

Почетак 2010. године обиљежило је одсуство јасних трендова на девизним тржиштима.

Овоседмичну трговину амерички долар завршио је са растом у односу на већину свјетских валута. Допринос јачању ове валуте дали су подаци који приказују раст у области америчке производње, као и стабилна стопа инфлације мјерена индексом потрошачких цијена.

С друге страна притисак на евро био је присутан због актуелне дужничке кризе у Грчкој. Повјерење тржишних учесника даље је пољуљано након израженог раста дефицита и снижавања кредитног рејтинга за ову земљу. Све док се не ово питање не ријеши на неки начин, за очекивати је депресијацијске притиске на евро до даљњег. Азијска нагађања о оставци њемачке канцеларке Ангеле Меркел, која су касније демантована имала су додатни утицај на овоседмични пад јединствене европске валуте.

Цијена барела сирове нафте падала је пет дана узастопно завршивши трговање на нивоу од 78 $, највише због јачања долара и повећања залиха на америчком тржишту. Такође, блажи временски услови у прошлој седмици довели су до смањења прогнозе за потрошњом горива од стране САД, иначе највећег свјетског потрошача ове сировине.

Извјештај из Висбадена

У току претходне седмице њемачки завод за статистику са сједиштем у Висбадену (Wiesbaden) објавио је да је Кина преузела од Њемачке мјесто највећег свјетског извозника. Након овог сазнања требало је да њемачки предузетници схвате да је дошло вријеме за бригу, али са друге стране ове статистичке чињенице нису у потпуности пореметиле њемачке предузетнике. Разлог томе је што они посједују преко 3.000 компанија у Кини, па статистике и прво мјесто на ранг листи за њих нису толико важни. У 2009. години њемачки извоз је износио 734 милијарде евра, док је у Кини овај показатељ износио 746 милијарди евра.

Начин на који је Кина успјела да преузме од Њемачке дуго чувану позицију је јако добро разрађена извозна стратегија, тј. стимулисање извоза, која је отворла велики број радних мјеста и омогућила огромни трговински суфицит Кини у односу на Европу. Неки дугорочни кинески планови, како аналитичари претпостављају, јесу удаљавање од имиџа "највеће фабричке радионице на свијету". Влада ове земље жели да Кина постане произвођач високих технологија.

Кинези интензивно раде на томе, али требаће им још пуно времена, истрајности и знања да претекну своје конкуренте у Европи и САД. Нека предвиђања су да би кинеска привреда 2027. године могла да достигне величину америчке привреде, која је тренутно највећа.

 

АУРЕУС тим за Фронтал.РС
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *