Кина: Тихо се навршило 50 година од културне револуције

Јуче је била 50. годишњица од када је у Кини избила Велика пролетерска културна револуција, коју је покренуо Мао Це-тунг како би оживио комунистичке циљеве и примијенио радикални егалитаризам.

уторак, мај 17, 2016 / 08:26

Јуче је била 50. годишњица од када је у Кини избила Велика пролетерска културна револуција, коју је покренуо Мао Це-тунг како би оживио комунистичке циљеве и примијенио радикални егалитаризам.

Кинески медији су, међутим, игнорисали ту "прекретницу" у историји своје земље, што, оцјењује америчка агенција АП, показује континутитет осјећања према периоду, који је касније оцијењен као "катастрофалан".

Новине у Пекингу скоро да нису уопште извијестиле о годишњици од покретања Културне револуције, осим што су објавили кратке чланке, у којима се помињу захтјеви за антиквитетима из тог времена.

Званичниси су, углавном, гушили дискусију о тим насилним дешавањима од којих је, сада, већ прошло неколико генерација.

Ниједан званичан догађај није одржан у знак сјећања на 50 година од избијања револуције, која је трајала десет година, а нео-маоисти су одржали приватне комеморације тим поводом.

АП подсјећа да је Културна револуција почела када се политбиро састао 16. маја 1966. године како би обавио "чистку" четворо високих функционера, који нису више били у милости Маоа.

Тада је донијет и документ, којим је објављен почетак Културне револуције, у циљу јачања класне борбе и укључивања становништва у масовне политичке поркете.

У то вријеме почетак Културе револуције није био надалеко познат или схваћен, али је она ускоро прерасла у екстремно насиље, које је довело до пада водећих функционера, фракцијских борби, масовних окупљања и прогона младих и образованих људи на село.

То је на крају озбиљно запријетило легитимности владавине Комунистичке пратије.

Покренути таласом Маових прогласа, студенти и млади радници, носећи у рукама "црвене књижице" са изрекама тадашњег кинеског лидера, формирали су ривалске групе такозване "црвене гарде" које су се између себе надметале у идеолошкој чистоти, користећи пронекад у томе и оружје.

Мало ко се усуђивао да се супротстави, с обзиром на Маове слогане да је "отпор оправдан" и да "револуција није злочин".

Растуће насиље касније је принудило Комунистичку партију да пошаље војску да преузме контролу, пошто су државне функције престале, а истанкути партијски лидери послати на физички рад у задруге и фабрике, или држани у импровизованим затворима.

Да би се зауставили насиље и хаос, милиони студената упућени су на село гдје су живјели и радили са сељацима.

Већи дио земље био је практично у ратном стању током тог периода, а радикални елементи, са присталицама касније назване "четворочлане банде", сукобљавали су се са партијском старом гардом, која је жељела да заустави хаос у економији, школству у владиним институцијама.

Културна револуција окончана је Маовом смрћу 9. септембра 1976. године, а та страница кинеске историје званично је затворена 1981. године, када је у партијским документима та ера названа "катастрофом", иако је Мао поштеђен одговорности.

Званични наставни програм ученицима нуди само минимално познавање тих догађаја.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *