Кина од Индије преузима титулу највећег потрошача злата?

Цијена злата је у четвртак оборила нови овогодишњи рекорд достигавши ниво од 1.226 долара за унцу и тиме остварила 40% раст у односу на почетак године. Након достизања овог нивоа дошло је до подјеле у мишљењу аналитичара у погледу наставка кретања цијене. Једни сматрају да би цијена злата крајем 2009. године требала да буде на […]

недеља, децембар 6, 2009 / 08:41

Цијена злата је у четвртак оборила нови овогодишњи рекорд достигавши ниво од 1.226 долара за унцу и тиме остварила 40% раст у односу на почетак године.

Након достизања овог нивоа дошло је до подјеле у мишљењу аналитичара у погледу наставка кретања цијене. Једни сматрају да би цијена злата крајем 2009. године требала да буде на нешто нижем нивоу у односу на тренутни, док други очекују наставак рапидног раста цијене до нивоа од 1.400 долара за фину унцу.

У посљедње вријеме кинеска привреда све више јача, па не чуди ни посљедње објављено предвиђање аналитичара према којем би на пољу племенитих метала, тачније највише злата, Кина могла од Индије да преузме мјесто највећег потрошача овог племенитог метала са процијењеном тражњом од 432 тоне. Кина је извшила одређене промјене, те је укинула увозни порез на злато (накит) и омогућила неколицини комерцијалних банака да тргују златом у циљу поспјешавања тражње. Од 1949. године и успостављања комунизма у Кини је било забрањено трговање златом, забрану су поништили, тако да се данас несметано тргује на берзи у Шангају.

Аустралијски и новозеландски долар, у девизном жаргону познате као Ози и Киви (Aussie, Kiwi), биле су ‘најсјајније’ валуте на девизним тржиштима у посљедњим мјесецима. Од марта мјесеца постигле су значајн раст у односу амерички долар, 49,7% и 55,9% респективно. Иначе, март 2009 био је значајна тачка за многа финансијска тржишта. Робне берзе започеле су видљив опоравак, тржиште капитала убрзан раст, док су растуће свјетске економије (Кина, Индија, земље Латинске Америке и сл.) расле значајно. Спремност инвеститора за ризичнија улагања постао је израженији, што је највише видљиво кроз замјену куповине америчког долара, као ‘чувара вриједности’ за виско приносне и ризичне инструменте.

Јачању ових валута највише доприноса је дала растућа разлика у каматним стопама у односу на важније свјетске валуте, али и повећана размјена са Кином. Извоз угља и гвожа у ову земљу чине највећу ставку у билансу аустралијске трговинске размјене са осталим земљама од почетка године.

АУРЕУС тим за ФРОНТАЛ.РС



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *