Каталонија – Прва независна држава настала распадом земље чланице ЕУ?

Као два разрока ока у глави, Мадрид и Барселона збрајају и одузимају прилив и одлив евра пореских обвезника Каталонија има седам и по милиона становника, а на највећем скупу икада одржаном у Барселони независну државу ове аутономне заједнице тражило је 600.000, милион и по, или можда чак два милиона људи. Процjене се разликују у зависности […]

четвртак, септембар 13, 2012 / 11:17

Као два разрока ока у глави, Мадрид и Барселона збрајају и одузимају прилив и одлив евра пореских обвезника

Каталонија има седам и по милиона становника, а на највећем скупу икада одржаном у Барселони независну државу ове аутономне заједнице тражило је 600.000, милион и по, или можда чак два милиона људи. Процjене се разликују у зависности од институције која је пребројавала учеснике манифестације, али чак и да се на улице слило „само” пола милиона људи (процjена званичног Мадрида), то је у ово врijеме опште апатије, импозантна, ако не и експлозивна енергија. Поготово зато што је маса запосела главни град Каталоније под слоганом да је овај аутономни регион „нова држава Европе”.

А да таква енергија никако не прија централној презадуженој влади у Мадриду, притешњеној условима ЕУ за смањење дефицита и суоченој са највишом стопом незапослености у Европи, доказује и чињеница да је у ударном националном ТВ дневнику јавног сервиса извjештај о демонстрацијама у Барселони емитован тек у двадесетом минуту.

Прије њега, док је Барселона одјекивала повицима за независну државу, на јавном сервису емитоване су вести о посети финског премијера Шпанији, обиљежавање годишњице терористичког напада на Њујорк и Вашингтон, бриселски мораторијум Португалији…

Економија ове сјевероисточне провинције Иберског полуострва већа је од економије Португалије, и то је водећи економски регион у Шпанији, али је и најзадуженији. У њему живи 15 одсто становника Шпаније, а главни непосредни подстицај новом масовном изливу националног поноса јесте рачуница. По њој, много више пара од такса и пореза одлази у Мадрид него што се из шпанске престонице враћа у Барселону.

Као два разрока ока у глави, Мадрид и Барселона збрајају и одузимају прилив и одлив евра из сасвим друге перспективе. Каталонци, по прорачуну њима наклоњених економиста, у Мадрид шаљу 12 милијарди евра више него што им се враћа за одржавање школа, болница и осталих јавних служби. Многи тврде да је та сума и већа, али да је тешка за израчунавање због компликоване процедуре трансфера новца.

Да ли је празан буђелар допринео потпиривању „каталонизма”, како се иначе зове национализам најпросперитетније шпанске регије? Барселона је прошлог мјесеца, у истом моменту када се од Мадрида захтјева још много јаче стезање каиша, тражила помоћ од пет милијарди евра како би регионалне службе наставиле да функционишу.

Регионални предсједник Артур Мас већ је отворено изјавио да ће изостанак позитивног одговора из Мадрида отворити врата ка каталонској независности. Мас путује у Мадрид 20. септембра гдје ће се састати са конзервативним предсједником владе Марјаном Рахојем. Сва је прилика да ће Рахој, који се из све снаге труди да по цјену социјалне експлозије одржи обећања дата Бриселу и Берлину, овога пута зарад (привременог) очувања територијалне цјеловитости земље морати да прекрши фискални пакт са Бриселом како би одржао пакт са Барселоном.

Већ прије два мјесеца, у јулу, анкета коју је наручила регионална влада први пут је показала да више од половине становништва заговара независност. Чак и они који су некад били за очување Каталоније у оквиру Шпаније, постали су поборници отцјепљења.

Мадриду је јасно да ништа више не може да буде као до сада, послије уторка увече, када је Каталонија претворила свој национални празник у масовни политички покрет за независност. Или, како је рекла једна демонстранткиња коју под пуним именом цитирају мадридски медији, „Каталонци више не слушају само зов срца, већ и свог празног џепа. А кад у браку један од супружника више не може да издржи, сасвим је свеједно да ли се он раставља из рачуна или недостатка љубави”.

У једном се бар слажу грађани Мадрида и Барселоне: јавни сервис дугује гледаоцима истиниту информацију. Они имају право да на њему виде догађај – без обзира на то да ли им се допада. А овај у Барселони је, при томе, историјски за будућност Шпаније и апсолутно је морао да буде на првом месту.

Зорана Шуваковић

———————————————————–

Брисел: Независна Каталонија не може у ЕУ без процедуре

Из Брисела су до Шпаније стигли обазриви коментари поводом овог догађаја. Понавља се да би Каталонија, уколико би постала независна, морала да као нова држава прође исту процедуру за придруживање ЕУ као и остале земље.

До сада се није десило, како истичу шпански медији, било да су из Барселоне било из Мадрида, да се распадне нека земља која је већ чланица ЕУ. С тим у вези помињу се новија прекрајања граница у Европи, па се наглашава да је од распаднутих земаља бивше Југославије једино Словенија данас пуноправна чланица ЕУ, док Хрватска треба то да постане следеће године.

Такође се напомиње да самопрокламовано независно Косово није признало пет чланица ЕУ, међу којима је и Шпанија.



0 КОМЕНТАРА

  1. Хе,хе…почело је,почело.
    Након Каталоније нова држава ће бити Република Српска.
    Па онда Херцегбосна…и на крају Филџан Босна

  2. da i onda ce iz republike srpske nastati nove drzave, koje ce biti nezadovoljne statusom u toj sirokoj panslovenskoj drustvenoj zajednici:

    republika hercegovina
    republika posavina
    republika podrinje
    republika krajina
    itd.

    daljim razvojem situacije, bujanjem korupcije i kriminala, te nezadovoljstva gradjana, za nekoliko godina ce doci do nastanka novih drzava:

    republika banja luka
    republika istocni drvar
    republika zvornik
    republika novi grad
    itd.

    naravno, svaka od novonastalih drzava ce imati visokorazvijen drzavni aparat sa po najmanje 700.000 drzavnih sluzbenika (moracemo uvoziti sluzbenike), stopom javne potrosnje od 192%, sto ce pratiti veoma stimulativna stopa poreza na dobit od 56%, stopa pdv ce iznositi 70%.

    ovakvim geopolitickim promjenama, na jugoistocnim obroncima evropske unije ce u perspektivi nastati nova zajednica od 49 drzava, pandana evrointegracijama, koja ce se prostirati na sirokim podrucjima od kostajnice na zapadu, do visegrada na istoku, od gradiske i broda na sjeveru, do srpskog petrovca, drinica i ljubinja na jugozapadu. sa stopama trgovinske razmjene od 99,9999999:0,000000001 sa EU (odnos uvoza i izvoza), postace jedan od kljucnih faktora stabilnosti u jugoistocnoj evropi, a i sire.

  3. da i onda ce iz republike srpske nastati nove drzave, koje ce biti nezadovoljne statusom u toj sirokoj panslovenskoj drustvenoj zajednici:

    republika hercegovina
    republika posavina
    republika podrinje
    republika krajina
    itd.

    daljim razvojem situacije, bujanjem korupcije i kriminala, te nezadovoljstva gradjana, za nekoliko godina ce doci do nastanka novih drzava:

    republika banja luka
    republika istocni drvar
    republika zvornik
    republika novi grad
    itd.

    naravno, svaka od novonastalih drzava ce imati visokorazvijen drzavni aparat sa po najmanje 700.000 drzavnih sluzbenika (moracemo uvoziti sluzbenike), stopom javne potrosnje od 192%, sto ce pratiti veoma stimulativna stopa poreza na dobit od 56%, stopa pdv ce iznositi 70%.

    ovakvim geopolitickim promjenama, na jugoistocnim obroncima evropske unije ce u perspektivi nastati nova zajednica od 49 drzava, pandana evrointegracijama, koja ce se prostirati na sirokim podrucjima od kostajnice na zapadu, do visegrada na istoku, od gradiske i broda na sjeveru, do srpskog petrovca, drinica i ljubinja na jugozapadu. sa stopama trgovinske razmjene od 99,9999999:0,000000001 sa EU (odnos uvoza i izvoza), postace jedan od kljucnih faktora stabilnosti u jugoistocnoj evropi, a i sire.

  4. inspektor, 13.09.2012. 14:04:07

    Мислим да си заборавио споменути и постојање академије наука у свакој новонасталој држави. У саставу сваке академије морају бити чланови осталих држава – збогради једнакости и системског бављења кључним питањима држава које су пресудан фактор стабилности југоисточне Европе. Такође, указом сваког од предсједника нових држава да се одреди равнородна заступљеност жена – 50%.

    А за остало – мораћу ипак мало боље размислити јер је ово ипак једно стратешко питање уређења пансловенске заједнице у Срба, јелте.

  5. optimus
    Tacno tako. ali trebao si biti malo precizniji. Nove drzave ce biti Istocna i zapadna RS posto Brcko u slucaju otcjepljenja po arbitražnoj odluci automatski pripada Federaciji BiH tj. ostaje u BiH. Zatim zaboravio si nastaviti niz: Sandžak, Vojvodina, Presevo i Bujanovac se pripajaju Kosovu, a ni Bugari nisu ravnodusni prema nekim dijelovima Srbije. Ovo je potpuna analiza tvog scenarija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *