Каспијско слано језеро испарава седам центиметара годишње

Највеће језеро на Земљи, које се налази на простору између Европе и Азије, полако испарава, што доводи до смањења нивоа воде од седам центиметара годишње.

уторак, октобар 31, 2017 / 17:57

Научници су коначно понудили објашњење за смањење нивоа воде, које се непрестано догађа од 1996. године. Сада је језеро на нивоу од свега једног метра изнад историјског минимума измјереног крајем седамдесетих година прошлог вијека.

Ово језеро не зову морем само због величине, већ и због сланоће, а објашњење промјене нивоа од посљедњих двадесетак година је глобални раст температура у јеку климатских промјена. Тај закључак је резултат истраживања које је водило открићу зашто долази до пада нивоа воде. Анализу су радили научници са Универзитета Тексаса из Остина.

Научници кажу да су високе површинске температуре ваздуха над Каспијским језером, које су укупно порасле за око један степен Целзијуса од 1979. године, резултирале повећаним испаравањем.

Иако је укупан ниво воде флуктуирао неколико стотина година, посљедице прошлог вијека утицале су на испаравање проузроковано топлијим температурама, што има највећи утицај на воду.

Научни тим је своју студију започео случајно, након што је био укључен у истраживање да би помогао у калибрирању сателитских података за мисију Грејс (енг. GRACE – Gravity Recovery and Climate Expert), покренуту 2002. године.

Приликом усклађивања података мисије Грејс са мјерењима на Земљи, укључујући и читања Каспијског језера, примијетили су колико је ниво воде флуктуирао.

Сакупљањем сателитских података, заједно са евиденцијама падавина и одливања у језеро из ријека, тим је утврдио да су ефекти испаравања били већи од било каквих других утицаја на ниво воде. Другим ријечима, испаравање има више утицаја од прилива воде од кише или воде која дотиче из рјечних притока које окружују језеро.

Ако се наведени тренд настави, неће проћи много времена прије него што језеро, окружено Русијом, Казахстаном, Ираном, Азербајџаном и Туркменистаном, падне испод свог историјски ниског нивоа. Пад нивоа воде ће се, према предвиђањима, и даље наставити. А тај пад би могао да угрози и врсте које тамо живе.

Површина језера износи око 371.000 квадратних километара. Оно обилује издашним резервама нафте и гаса и важан је извор рибе за земље које га окружују. И током протеклих вјекова било је познато да је језеро имало велике промјене у нивоу воде, али у претходно спроведеним студијама није се могао прецизно утврдити главни узрок. Све до сада.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *