Каргановић: Листа није за одстрел, већ за стуб срама

Коаутори управо објављене студије „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“, Пјотр Иљченков, Џон Локланд, Ирина Лебедева, Џонатан Моват, Небојша Малић и (приређивач) Стефан Каргановић очекивали су озбиљне и стручне коментаре. Студија се односи на припреме за извођење такозване „обојене револуције“ у Републици Српској и шире у Босни и Херцеговини, и улогу лажних „невладиних организација“ […]

уторак, март 4, 2014 / 14:19

Коаутори управо објављене студије „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“, Пјотр Иљченков, Џон Локланд, Ирина Лебедева, Џонатан Моват, Небојша Малић и (приређивач) Стефан Каргановић очекивали су озбиљне и стручне коментаре.

Студија се односи на припреме за извођење такозване „обојене револуције“ у Републици Српској и шире у Босни и Херцеговини, и улогу лажних „невладиних организација“ у том превратничком процесу. Наочиглед јавности, тај процес је већ увелико отпочео рушилачким нередима који су одиграли 6. и 7. фебруара 2014. године, за сада на територији Федерације БиХ али са јасним циљем да се прелије у Републику Српску и изазове политички хаос, као и људске и материјалне губитке.

Међутим, уместо конструктивне критике из компетентних кругова, непримерене реакције које су уследиле потицале су из два непозвана извора. Прво, од службенице из канцеларије OSCE у БиХ Дуње Мијатовић која је у саопштењу од 1. марта 2014. покушала да јавност доведе у заблуду тврдњом да наведена књига садржи „листу за одстрел.“ На страницама 14. и 15. књиге налази се листа, то је тачно, али не за „одстрел“ него за стуб срама.

Ту се наводе лажне „невладине организације“ које примају логистичку помоћ из иностранства и појединци у Републици Српској који политички делују солидарно са њима. Покушај госпође Мијатовић да наведене податке лажно прикаже представља груби напад на право коаутора књиге да у јавном дискурсу неометано користе законом заштићен говор.

Још горе од тога, политички мотивисана интервенција госпође Мијатовић представља класичан пример лицемерја. Канцеларија госпође Мијатовић је ћутала 12. октобра 2012. године када је БиХ портал са прикладним називом „ТРТ Босански“ пренео текст турске новинске агенције „Анадолија“ који би се од стране свак е разборит е особ е стварно могао протумачити као „списак за отстрел“, под провокативним насловом „Ко су највећи негатори геноцида у Сребреници“:

На списку агенције „Анадолија“, који преноси наведени БиХ портал „ТРТ“, могу се видети имена низа особа и установа који не прихватају званичну верзију догађаја у Сребреници, укључујући и аутора овог саопштења, Стефана Каргановића . Они су врло провокативно наведени, можда у очекивању да ће нека ментално неуравнотежена особа насилно одреаговати на тај подсвесни сигнал. Није познато да је на тај врло сугестиван списак канцеларија OSCE тада поступила слично као овом приликом.

Поред ове неодговорне реакције из канцеларије OSCE,  јавност треба да буде обавештена и о томе да је појављивање књиге „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“ изазвало и једну комичну реакцију, од стране неколико амбасада акредитованих у Босни и Херцеговини. Дотични амбасадори, којима је у Сарајеву викендом очигледно досадно, жртвовали су свој слободан дан да узнемире највише званичнике Републике Српске протестом поводом објављивања књиге „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“, мада је то ван оквира дипломатске делатности. Заинтересоване стране амбасаде позивају се убудуће да сва питања или коментаре у вези са књигом „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“ упуте приређивачу или неком од коаутора, који ће им радо изаћи у сусрет, и да престану да узнемиравају функционере Републике Српске у вези са темама за које они нису задужени.

Позивам министарство иностраних послова Босне и Херцеговине да убедљиво потврди државни суверенитет и независност своје установе тако што ће страним амбасадорима који су се усудили да на територији БиХ ометају слободу мишљења и изражавања неодложно уручи ти оштар протест, уз одговарајућу опомену због кршења Европске конвенције о људским правима. Позивам такође надлежна министарства земаља које ти амбасадори представљају у Босни и Херцеговини да у професионални досије својих дипломатских службеника унесу негативну белешку о њиховом аматерском раду.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ti,Dodik,Škrbić i ostala banda dezerterska ste za stub srama,pa kako vas nije sramota da se stalno održavate na lažima i pljačkanju naroda,naročito preko leđa boraca koji umiru na birou i plaču da bi odradili jednu dnevnicu,vaše vrijeme prevara prolazi,narod će vas smijeniti!

  2. Još jednom – neka mi neko pomene državu u kojoj vladajuća partija objavljuje publikacije o rušenju države kojom vlada; u kojoj predsjednik iz dana u dan pominje, što implicite, što eksplicite, mogućnost rušenja države koja mu je povjerila mandat; u kojoj potpredsjednik isto tako, iz dana u dan, govori o mogućnosti rušenja države koja je i njemu, igrom nesrećnih okolnosti, povjerila mandat.

    I jedni i drugi i treći doslovno pozivaju na rušenje RS. Ako neko iz dana u dan govori o mogućnosti njenog rušenja, a još je visoki zvaničnik RS, sama ta silna želja da svakodnevno plasira tu vijest u medijima ne znači ništa drugo nego namjeru da se mogućnost nestanka RS permanentno održava u političkom prostoru kao realna opcija. – Živa, aktuelna, ideja.

    Naši političari prizivaju ovakve ”projekte”. Jezik diplomatije je meta-jezik – ukoliko političari iz RS u javni/politički diskurs konstantno ubacuju tezu o odbrani RS i o napadima na RS, to u diplomatskom žargonu znači da MI SAMI tu opciju uspostavljamo i održavamo kao diplomatsku mogućnost. Odbiće nam se o glavu ova ”odbrana” RS od međunarodnih neprijatelja.

    Predsjednik i potpredsjednici su vrhovni komandanti države – gdje ste vidjeli da vrhovni komandanti konstantno ubjeđuju narod o mogućnosti njegovog nestanka?

    Koji god da su motivi i jednih i drugih i trećih, oni državu koriste kao instrument. Država ne može biti instrument, država je konačna politička svrha. Svi posebni instrumenti mogu samo da služe toj svrsi.
    Ne može se svrha/država dovoditi u pitanje. Kada pojedinac dovede svrhu u pitanje – on ima težak, nerješiv, egzistencijalni/psihološki problem. Kada se država/svrha dovede u pitanje, implicite ili eksplicite, to je ili kapitulacija ili državni udar.

    Jesu li njihovi motivi čisto pljačkaške ili geopolitičke prirode – ne mijenja mnogo na stvari? Oni se igraju državom.

  3. narodski rečeno, ovaj tip ne zna da li je doš’o ili poš’o.

    stari moj, da ovdje postoje institucije kao što ne postoje, davno bi ti bio ili u ludari, ili u buhari. zato slavi dan kada je na balkanu otišlo sve u onu stvar i uživaj u tim milionima koje si na mala vrata stekao.

  4. Књига „Рушење Републике Српске” у едицији СНСД-а у којој се, посебно са стране „нашег” америчког стратега из Београда, распреда о могућим сценаријима „обојене револуције” која пријети Републици Српској. Нигдје ни ријечи о људским мукама и невољама, њиховој незапослености и сиромаштву и како то ријешити. Само се истиче Додик као једини наш „спаситељ”.
    Очито је да се ради о, на први поглед, добро смишљеној, али веома опасној изборној превари у којој се злоупотребљавајући власт сви ми доводимо у улогу беспомоћног таоца. Молећи се да се не догоди оно најгоре које се призива.
    Република Српска је у опасности и ја сам једини који могу да спријечим њено нестајање. Ја сам тако једини Ваш „спаситељ”, порука је која одјекује. Од грађана се очекује да му вјерују, како би продужио у власти. Не слутећи да, ако би и продужио у власти, да га поново чека још горе неријешено социјално. Економија, то су реалне материјалне величине и ту преваре нису могуће. Увођење у ново зло неће ријешити претходно. Само ће га увећати.
    Поред непрекидне бриге за пораст запослености и богатства посебна је брига и настојање сваког народног представника да свој народ на најбољи начин смјешта међу друге народе. Да непрекидно продужава и учвршђује корак према другоме, да шири и увећава сарадњу и повјерење достижући, ако је могуће највише нивое пријатељства. Не живи се од зла и у злу. Само се напредује у добру. Када је властита слобода у слободи другога. Када је доприношење добра другоме основа стицања властитих добробити.
    Наш највиши народни представник не иде тим путем. Он је окренут на другу страну. Након што нас је увео у толики социјални пакао, сада је намјерио да нас да би остварио своју изборну превару, гурне у пакао живог блата повећаних међунационалних затегнутости. Не питајући се за могуће последице.
    Скоро педесет година смо проживјели у комунистичкој завјери спољног и унутрашњег непријатеља. И онда када непријатеља није било ни у најави, ни под микроскопом. Али непријатељ је био потребан систему. То је била једна од суштинских основа његовог функционисања. Страх од непријатеља је одржавао самовољу властодржаца.
    Умјесто да се рјешавају, проблеми су занемаривани, као да их и нема. Сваки покушај да се проблем ријеши проглашаван је непријатељством. И експлодирало је. Лонац није издржао.
    Милорад Додик је кренуо истим путем. Умјесто да рјешава социјално као основе рјешавања националног он на то неријешено социјално товари тежак терет међунационалних затегнутости којима активно доприноси. Само је питање када ће се експлозија догодити и које ће разорне последице бити. Изгледа да Милорад Додик управо то прижељкује и на томе ради. Како би у томе сагорило, нестало сво криминално и неуспјешно које је под њим створено и сва његова немоћ да приступи рјешавању нагомиланих економских и социјалних проблема.
    Нама пријетње не долазе са стране других народа. То је опасна измишљотина Милорада Додика који на тај начин жели да оствари изборну превару како би, нада се, измакао одговорностима за сва зла која нам је починио. Наша основна опасност је Милорад Додик и његов начин владања. Онда када то схватимо бићемо зрео народ који ће бити у стању да доноси исправне одлуке.

  5. Ostavite se šuplje priče. Jel može neko od naprasno nastalih demokratizera da za promenu, sa argumentima, a ne političkim folskulama da opovrgne taj spisak amisrpske koalicije. Ko od navedneih medija, tzv. analitičara i izvođača radova nije primalac strane pomoći i ne radi protiv Srpske.Ima li ti greške? Ako je ima, ona je jedino u tome što je spisak kraći,nego što bi trebao biti.

  6. “На страницама 14. и 15. књиге налази се листа, то је тачно, али не за „одстрел“ него за стуб срама.”

    Глупости милионера Каргановића. Колико је примио милиона за плагијат фикцију: “Историјски пројекат Сребреница”? Само додао уље на ватру! (http://www.srebrenica-project.com/sr/)? Од када то и која етика налаже, да се непријатељи РС, стиде РС; непријатељ се стиди непријатеља?

    Важно је да је циљ оправдавао буџетска средстава – 1 673 840 KM! Одговараће једног дана, као и његови наручиоци и благајници!

  7. Kakva stoka moraš biti da bi dao nekom pare da prepada narod za tebe i kakva stoka moraš biti da bi uzeo te pare i lagao taj isti narod!
    Ovo je užas!!!
    Narod crkava od gladi a ove džukele krčme narodnu muku!

  8. pleter, 04.03.2014. 15:15:59

    Kad na listi bude na prvom mjestu Dodik,koji je najvise ekonomski i demografski unistio RS onda bi se i moglo razgovarati,ovako se zna da je lista namjestena.

  9. Pa pleteru, spisak je nastao ranije, a onda je bukvalno naštiklan na tekst koji predstavlja samo recikliranu verziju teksta o rušenju Miloševića 2000. godine. Kad kažem recikliranu, mislim da se tekst ni u jednoj joti ne razlikuje od svog prethodnika. Takođe, tekst nijednom ne eksplicira u čemu se sastoji podrivanje listiranih, ali je to podrazumijevano, pa su beogradski protagonisti samo zamijenjeni. Istina u tekstu-tekstovima o rušenju Miloševića nedostaje uloga BLuke u tim događajima, ali to nije važno u situaciji kada Andromeda napada RS.Tekst je pseudonaučan, pa ne zaslužuje ozbiljnu kritiku i trajanje mu je ograničeno samo za ovu priliku. Subjektivizam, natezanje činjenica pod sumnjivu hipotezu itd. Na taj način ne može biti ozbiljne priče o interesima Republike Srpske. Uostalom sam autor konstatuje, ne znam u kojoj vrsti slobodnog pada, da RS nema strategiju, ni viziju, ni objašnjenje interesa koji bi definisali političko okupljanje za odbranu. To je pohvala vlasti na najgori način. Takođe, zanemarivanje kriminala i korupcije, kao teme za neka bolja vremena, je više nego komično. Stub srama ili poziv za linč? U čemu je razlika. Na stubove srama ljudi su izvođeni da budu javno poniženi upotrebom pokvarenog povrća. Kada autor bude baratao nekim argumentima izvan primalaca strane pomoći, a i sama vlast je najveći primalac strane pomoći, kada bude predstavio ideju ili ideologiju iza koje treba stajati, a sam kaže da iste nema, kada…….
    Pamfleti i paškvile su normalan dio izbornog procesa, a svako snosi odgovornost za svoj obraz, pa neka SNSD razmišlja kakvo lice pokazuje i koliko će nastojanje da delegitimiše svaki izborni rezultat u kome je SNSD poražen pomoći dobijanju izbora.:P

  10. Citamknjige,

    da Srspka je bila Švajcarska,pa je neko uništio za par godina,a svugde okolo i dalje cveta cveća. Nije problem šta se sve ovde piše,već je problem što autori izgleda i veruju svojim besmislicama, koje ni proveru zdravog razuma ne bi prošle. Valjda ih zato stalno ponavljaju da bi i sami autori poverovali u njih.

    front,
    čista zamena teza, Ne ulazim u ni ko je autor, ni u meotodogiju, ni vrednost niti vreme nastanka teksta,pitam da li je neko spiska ne prima stranu pomoć i nije antisrpski usmeren. Ima li greške u spisku, ili će se ovde pričati o svemu,a ne o suštini, o tome da spisak sasvim dobro locira antisrpske centre.

  11. Karaganović je samo napisao 50 strana svog pamfleta o ugroženosti i rušenju RS, navodnim tehnologijama državnog udara i prevrata.
    A onda su na tih 50 strana uzeli iz neke ruske knjige preveli tri poglavlja i otme kako su organizovane i sprovedene prišane revolucije u Srbiji 2000, Gruziji 2003, Ukrajini 2004, kao primer nekih već sprovedenih revolucije.
    Što apasolutno nema nikakve veze sa RS i BiH koje su postale kolonija samim dejtonskim sporazumom, a državni udar i plišanu revocluciju Zapad je sproveo januara 1998, godine sa američkim tenkovima na kojima su bili njihovi izabranici i miljenici.
    Pravljenje paralale između te vlasti koju su u plišanoj revoluciji amerikanci doveli na vlast 1998 godine i koja i dan danas vlada sa Srbijom 2000 svrganjam Miloševića (po principu svrgavanje Miloševića=svrgavnje Dodika) je isto kao da je dosmanlijska vlast koja je bila na vlasti 12 godina na svojim izvorima pričala kako amerikanci i Zapad koji su sulne pare uložili da ih dovedu na vlast da bi im predali privredu Srbijim da bi se zadužili 60 milijardni evra, da bi pokupaovli banke; sada silen pare ulažu u njihovo svrgavanje. Apbsurd na kvadrat.
    Dalje oni prilozima o revoluciju u Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji nastoje prikazati kako i ovu vlast koja je već jednim pučem 1998 godine dovedena da sruši privredu, zaduži narod i rasproda prirodna resurse sad po istim tehnoogijama prevrata Ukrajinskim-Gruzijskim-Kirgizijskim nastoje sada ponovo organizuju državni udar na svrgavanju onoh kojiu u prethodnom državnoum udaru doveni na vlast.
    To vam je kao kad bi Zapad nako 5 oktobra pripremao Slobodana Miloševića dao mu pare i organizovao nenalsine moteode borbe plišane revolucije da ruši Đinđića i Koštunicu.
    Neznam zašto ima je uopšte bilo potrebno da prevdoe knjigu koja ja napisana pre 8 godina u Rusiji i da ta poglavlja prikačuju ovom jednom poglavlju koju su jedino bili u stanju izmisliti o rušenju RS. Što se malo više Karaganovič nije potrudio od tih 50 stran da napiše, malo više snage imaginacije uložio za tim 1,6 miliona para naših poreskih obvesznika koje je dobio za ovo i sve prethodno što je pisao.

  12. Ah pleter,

    Opet o diskursu. Pa eto, Transparency, organizacija koja se bavi borbom protiv korupcije……smeta, naročito srpskim interesima, vidi se to iz aviona, jer naravno laž je da u nas ima korupcije, kako će biti. I tako dalje, naučno locirani anrirpski centri, sa obaveznim sjedištem u Budimpešti, Tuzli, a sutra, ko zna, već i u vašem gradu.
    Drago mi je samo, što potvrđuješ da autor spiska nije Karganovič, već da je listu dobio od neimenovanog izvora iz CRHE, valjda. Pa su onda iz onog Frontala.ba kmečali, iz ovog kontaktirali naučnika, iz Srpska Times osuli na čistom engleskom.
    Jadni su ti argumenti, jer ovaj spisak kruži lim kruži, nikada obrazložen, osim ako ne misliš da je Ljepojevićev uradak “Čuvarkuća” meritoran.
    Argumentacija tipa “oni misle drugačije” nije argumentacija.
    Primanje para, kada i Vlada prima pare i prihvata čudne uslove, nije argument.
    Navikni se da živiš u šarenom društvu, a ako hoćeš o suštini, našilji dobro olovku, zagrij stolicu, proučavaj pažljivo, pa onda tvrdi šta te je volja.:P

  13. Pleter – kad smo kod zamjene teze – je li, kako to Vlada kaže, RS ”uništavaju” ili mogu da je ”unište”, dva portala, dva novinara, dva analitičara ili je ”uništava” sistemska korupcija i lopovluk? Šta je po tvome mišljenju veća ”prijetnja za RS” – čisto da završimo sa ovim tvojim ”spekulacijama”?

    Šta je to što više šteti RS-u u ovom trenutku po tvom mišljenju – dva portala, par analitičara i par novinara ili…?

    Dakle, akcenat je na ”više štete”, ne na rušenju RS – na mogućnosti rušenja RS još samo insitira Vlada RS.

  14. Na toj listi bi trebala da stoje imena funkcionera, velikoj broja članova i pomagača SNSD-a, pa bi onda bilo sasvim svejedno kako bi se ta lista zvala, da li Lista za stub srama ili ta druga B-)

  15. Драга господо,гдје ви живите?Зар мислите да ће неко писати бајке о нама Србима,……Читава међународна заједница је знала за српска страдања у 1. и 2. свјетском рату,па су опет одабрали нас за кривце.Зашто?Зато што су “блентави” људи који су нас водили вјеровали да ће правда увијек да побједи.Док смо ми вјеровали,Хрвати и Бошњаци су трошили милоне марака финансирајући CNN,BBC,France1,DSF,….Плаћали су новинаре да нас пљују и тако од стварне жртве смо испали најгори на свијету.Иако је страдало 1300000 Срба у првом и 1000000 у другом свј.рату испадошмо гори од ових наших џелата.Џелати су нам сузили простор,отели Кордун,Банију,Лику,Далмацију,Косово,Високу Крајину,убацили сјеме раздора са Црном Гором и Македонијом.Остадосмо на Србији и РС-у.Данас роваре против РС-а и по Војводини.
    Додик има своји грешака на унутрашњем плану,али смо из понижавајуће позиције из 2004.успјели да се вратимо на сцену.Не кажем да није дрпио,али без представништва по свијету,лобирања,подмазивања,….нема нас нигдје.Милош Обреновић је био неуки сељак,али је увијек подмазивао кад треба,и чекао погодан моменат да одјебе Турке.Нико нас неће бранити за џабе.

  16. Koliko znam onaj koji je 1998 proteran iz Srbiji sa zabranom ulaska u zemlju, je pune dve godine pipremao njegovi svrgavanje sa otporašima, tako da ima dosta iskustva ovakvim revolucijama. Može i sada da iskoristi to iskustvo.

  17. front,

    Ja mislio ti ozbiljan, kad ono cvrc. Transparency osnivaju,plaćaju i šire po svetu,iz altruističkih poduda. Hahha. Hoćes reći da je i selektivna borba za ljudska prava,takođe u interesu naroda,čija se prava tobože štite. Haha
    A šta tek reći z Puhalčićev frontal. Pa sam on dnevno napiše po dva teksta kojima ismejava Srbe i RS i spočitava im negocidnost. I to sve u paizama “analitčkog “ javljanja za bošnjačke medije. A zna se šta oni žele da čuju , a što uvek dobijaju od takvih kao on, Miljević , Cenićka, Topićka. Nije to teško videti, ali samo ako se želi.

  18. Ostao bez fabrike, реченицом: “Dalje oni prilozima o revoluciju u Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji…”, сте рекли све оно што кажу и најозбиљнијe анализе, пишући о првој “Обојеној револуцији” 1997. планираној уопште,на југоистоку Европе.
    “Наиме, после Дејтона, Запад је имао проблем да стави РС под своју контролу, форсирајући Плавшићку за носиоца “Обојене револуције”.
    Наредни исјечци из студије Грегорија Елика, најбоље говоре о стварној ‘опасности’ за РС:

    “У новембру 1996., Плавшићева, која се често жалили да је Војска РС “црвена”, издала је декрет којим уклања преко 100 ‘црвених’ високих официра, највише генерала…,

    Плавшић, смјењује и Младића…,

    Када су генерали одбили њихово уклањање, специјалне полицијске јединице МУП РС, блокирали су касарне, војне објекте; вода и струја су искључени у војним објектима, а Радио Крајина је затворена…,

    Уништивши војску, Плавшићка се острвила на цивилну управљачку структуру…,

    Плавшић поред окренула на цивилну управљачке структуре.

    У јануару 1997, Плавшићева је ‘чекала’ док опозициони посланици нису напустили сједницу Скупштине, да прогура њено изненадно именовање другог човека – Милорада Додика, као премијера. Карлос Вестендорп, шеф западних цивилних операција у Босни, одмах је поздравио именовање, а НАТО трупе су послане да опколе Министарство унутрашњих послова…,

    Чланци у штампи наводе да је Додик “под директном контролом обавештајне службе САД, ЦИА”…

    Милион питања: Ко су те специјалне јединице, које су младим војницима прекидале и воду, струју, храну…?

    (http://emperors-clothes.com/articles/elich/bosnia.html).

  19. Ne znam čime je Transparency ugrozio Republiku Srpsku, i dalje mi nije jasno, jer evo da te pitam da li MMF ugrožava Republiku Srpsku?
    Što se tiče portala njihov domet je tako mali da ih jedan klix šije debelo ili npr. avaz. Valjda tebe vrijeđa što su ovi “naši”, a “naši” bi trebalo da imaju neku “našu” priču, a ta priča bi trebalo da zvuči nekako unisono.
    Ni ja ne mogu da se divim aerodromu Trebinje, Integralu, boračkim stanovima u zapizdini, a po skupe pare, zahtjevu za “lojalnom” opozicijom (vidi kod Karganoviča),gubicima Banke Srpske,opštem nepotizmu, stranačkom zapošljavanju, brkanju džepova, megalomaniji….ko bi nabrojao.
    Stvarnost se neće popraviti ni unaprijediti vatrenom stranačkom retorikom i podrepaškim sluganstvom.
    Gubitak dodira sa stvarnošću najgori je primjer ugrožavanja Republike Srpske.
    p.s. narod mnogo jednostavnije prepoznaje stvarnost, pa svako pretjerivanje stvara kontraefekat.
    p.p.s. amateri ne bi trebali da barataju metodama specijalnog ratovanja, jer im se uvijek omaknu gluposti
    😉

  20. Sad shvatih. Ti bi da naša priče bude kao i njihova i Puhalčeva. Zato i ne vidiš problem, a ja ga vidim i to veliki. Pa što odmah tako jasno ne ne reče,da ne trošimo vreme.

  21. Znajući da ce privatizacija 1996. doneti razvoj i napredak Republike Srpske, zapadne zemlje su nastojale da to po svaku cenu spreče, taj zadatak je očito bio poveren engleskoj ambasadi. Zbog nemogućnosti da se koncept privatizacije promeni putem pružanja stručnih i konsultantskih usluga krenulo se drugim putem, oprobanim metodom koji je na toliko mesta u svetu dao poželjan rezultat, pa zasto ne bi i ovde. Tražen je i pronađen oslonac na domaće snage. Po već oprobanom metodu snaga je u gorem, u onom koji je politički slabiji, koji ima manji izgleda za političku pobedu. Što su izgledi za pobedu manji a, ukoliko se ipak dovede na vlast, zahvalnost je potpunija. To stranci dobro znaju. Odatle i tolika upornost da se koalicija “Sloga” sastavljena od stranaka beznačajne snage (krajnje prolaznosti) dovede na vlast. U okviru koalicije ponovo se puno težiste stavlja na politički najslabijeg. I ponovo, po ko zna koji put, potvrda istine da onaj ko je najslabiji zeli gore ne pitajući za cenu zahvaljivanja. Predstavnik stranke sa najmanjom sa najmanjom političkom snagom (dva poslanika) na nekoliko mesecina, uporno ponavlja kako ce prvi zakon koji će ukinuti kada postane predsednik vlade biti Zakon o privatizaciji. I zaista, po poznatom komunističkom, “ko je nista biće sve”, samo kada dođe na vlast. Od tada počinju patnje ovoga naroda. Ruši se i uništava privreda, koju su tolike generacije 50 godina mukotrpno stvarale, raste nezaposlenost, siromastvo, dugovi, rasprodaje. I u tome se uporno istrajava. Iako se golim okom vidi da je privatizacija 1997 samo pogrešan naziv za projekat uništenja vlastite privrede, na tome se uporno istrajava. Privatizacija se mora provesti do kraja ne pitajući za cenu. Zahvalnost mora biti potpuna. Kada je krenuo proces akcionarske privatizacije 1996-1997 morao je da se nađe covek koji će sve to da sruši, i nađen je, pristao da da zarad svoje politčke ambicije uništi privredu a na taj način i narod. Retko je kome pošlo za rukom da toliko ovlada globalizmom, da toliko duboko pronikne u duh globalističkog vladanja vlastitim narodom kao prvacima koalicije “Sloga”. Verovatno je tu tajna, od tada tako briljantne političke karijere naših ambicioznih političara, onih najambicioznijih. Niko kao “on” nema petlju da tako “odbrusi” strancima, a oni ni reči, čuje se u narodu. A stranci verovatno znaju zasto. Nije važno sta se priča važno je sta se radi. Mereno patnjama koje je ovaj narod pretrpeo zbog ove privatizacije, ona je zlo koje skoro da stoji uz rame prethodnom ratu. U delu uništenja privrede pokazala se uspešnijom od rata. Umesto naprasnog ratnog ubijanja i zlostavljanja, ovde se ostvaruje masovno ubijanje širenjem i produljivanjem siromaštva. Na desetine hiljada ljudi je pre vremena umrlo zbog gubitka preduzeća, zaposlenja, zbog siromaštva. Zbog toga onaj koji je doneo i koji provodi ovu privatizaciju na ovom prostorima predstavlja najmasovnijeg ubicu. Suština ove privatizacije je u potpunom privrednosistemskom poremećaju koji nužno i završava u potpunom uništenju privrede. potpuno i bez ostatka i bez ikakvih izgleda da ce privreda oživeti pre nego sto dode do poništenja ove privatizacije. Mi smo proizvođači vlastite krize. Nametnutim nam slobodnim tržištem i privatizacijom uništili smo vlastitu privredu bez ikave ideje kako da napravimo novu. Pa sta bi ti političari radili ako ne bi stalno horski ponavljali strane investicije, uspešno zaduživanje. Ovakvo se najbolje uništava vlastiti narod. Dovede se na vlast slaba vlada i ona uništava svoj narod, stranci su samo podrška, sve ostale prljave poslove rade domaće snage. Država se potpuno povlači iz privrede i sve sve prepušta snagama otvorenog slobodnog trzišta. Ovu su činjenice, ovo su rezultati rada ove vlade koji se prikrivaju i trenutno dobro ne vide posto se maskiraju pojačanim zaduživanjem bezvrednim novcem iz inostranstva koji ce se sa kamatama morati vraćati vrednim robama. Sva zaduženja idu na infrastrukturu, (putevi, zgrade i slicno) 47% a u budžetske plate 49%, u privredu 4%, otuda indirektno i za panzije, a time i u PDV ponovo u budžet. Kreditno zaduženje je 4,8 milijardi KM a bruto društvni proizvod 1,7 milijardi sa tendencijom daljeg pada, radnici i dalje masovno ostaju bez posla preduzeća se zatvaraju, privatizovani veliki privredni giganti ne plaćaju poreze državi (Rafinerija Brod, Birac Zvornik) država im reprogramira dugove i daje nove kredite IRB samo da zadrže radnike, ti krediti nikada i nece biti vraćeni. Naše rudnike poklanjamo stanim investitorima da na njima oni sebi prave termoelektrane, da se bogate na našim resursima, a mi za to vreme da ubrzano izumiremo u kolonijalnom ropstvu. Mi smo prezaduženi, nemamo privrede koja može da vraća ovoliko kreditno zaduženje. Prava država i prava vlada ne prepišta strancu svoje prirodne resurse, prava država sama gradi termoelektreane za svoj narod. Umesto što se uzimaju krediti za autoputeve koji će nas odvestu u kolonijalno ropstvo da se digne kredit za gradnju termolektrana i hidroelektrana, takve investicije se otpate za 40 godina 1500%. Ali mi nemamo pameti, što resurse prepuštamo strancima. Veoma je ugodno danas biti u vlasti. Ne moras snositi odgovornost za razvoj privrede, sve se prepušta stranom investitoru. Nasuprot teškoćama i gorčini napretka stoji sva lakoća i slast propadanja. To globalisti odlično znaju i težište stavljaju na tu stranu. Veoma je privlačno i slatko živeti iznad mogućnosti, trošiti više nego što se zarađuje. Svima je ugodno i ljudima i politici. Samo trebami misliti na danas a ne na sutra. To što iza prolazne sadašnje slasti stoji sva dugoročna surova gorčina u budućnosti, na to uglavnom niko ne misli. Veoma je ugodno trošiti više nego što se zarađuje, posebno kao što je to tako obilno kao što je to slučaj kod nas. Umesto inostrane, bilo je potrebno uspostaviti unutrašnju okupacionu vlast. Potrebno je pritiskom na domaće političare raznim ucenama, pretnjama i prevarama doći do okupacije naroda i teritorije. Svi krediti i zaduzenja ne mogu prikriti ne rad domaće privrede.

  22. Чосудовски
    Ослањајући се на Дејтонски споразум, који је створио босански «устав», САД и Европска Унија успостављају потпуно савршену колоонијалну власт у Босни. На њеном челу је именован Високи представик: Карл Билт, бивши шведски премијер, и представник Европске Уније у мировним преговорима за Босну. Билт је имао потпуно сву извршну власт у свим грађанским (цивилним) пословима, са правом да дели оставке владама како Босанске Федерације, тако и Републике Српске. Да би ставио тачку на «i», у тексту споразума детаљно се објашњава, да је «Високи представник највиша власт у праву у свему што се тиче интерпретације споразума». Он ће радити заједно са Врховном војном командом IFOR-а, исто, као и са кредиторима и финансијским донаторима. Савет Безбедности ОУН такође је поставио «специјалног опуномоћеника» при Врховном представнику за управљање међународном цивилном полицијом. За њега је постављен ирски полицијски чиновник Питер Фицџералд, са претходним искуством у полицијскиј служби ОУН у Намибији, Салвадору и Камбоџи. Он врши контролу над приближно 1700 полицајаца из 15 земаља. Полиција је послата у Босну после петнаестодневног програма обуке у Загребу.

    Нови устав преноси узде државне власти у економској политици бретон-вудским институцијама чије је седиште у Лондону у Европској банци за реконструкцију и развој (ЕБРР). Међународни монетарни фонд је овлаштен да постави првог директора босанске Централне банке, који, као и Високи представник, «не мора бити грађанин Босне и Херцеговине или суседних држава». Под туторством ММФ-а Централној банци неће бити дозвољено функционисање као Државној банци: «У току првих шест година… биће јој дозвољено кредитирање посредством емисије новца, испуњавање функције ковнице новца». Босни такође неће бити дозвољено ни да има своју сопствену валуту (пуштање у оптицај папирног новца само под условом потпуног спољног монетарног покрића), ни да мобилише унутрашње финансијске ресурсе. Способност самофинансирања реконструкције земље посредством независне монетарне политике ограничена је од самог почетка. Без обзира на то, што се Централна банка налазила у надлежностии ММФ-а, Европском банком за реконструкцију и развој (ЕБРР) руководи Комисија за државне корпорације, која контролише операције свих корпорација «јавног сектора», укључујући енергетику, водоснабдевање, поштанске услуге, телекомуникације и транспорт. Председник ЕБРР поставља председника комисије и руководи реконструкцијом «јавног сектора», што подразумева, пре свега, распродају по ценама испод производне вредности државних које се налазе у колективном власништву актива, а такође и куповину инвестиционих фондова. Западни кредитори, су очигледно створили ЕБРР, «да би придали тачне политичке оквире кредитно-финансијској политици».

    Без обзира на то што Запад труби о својој подршци демократији, садашња политичка власт у Босни је сконцентрисана у рукама паралелној босанској националној влади, извршна места, на којима се налазе лица, која немају босанско држављанство. Западни кредитори ставили су своје интересе у основе босанског устава, који су управо они у журби написали. Они су то учинили без учешћа уставне скупштине, без консултација са организацијама босанских грађана и не предвидевши механизме за исправљање тог «устава». Њихови планови «обнове» Босне чине се више прикладни за грамзиве кредиторе, него за задовољавање чак и елементарних потреба босанаца.
    Зашто и не би? Јер неоколонизација Босне је логична кулминација дуготрајних настојања Запада на уништвању југословенског експеримента на развоју «тржишниг социјализма» и «радничког самоуправљања», са циљем њихове замене диктатом «слободног тржишта».
    Суштина ствари се расветљава
    Вишенационална Социјалистичка Федеративна Република Југославија била је регионалне индустријска држава са успешном привредом. У току две деценије, које су претходиле 1980-им годинама, годишњи раст БДП износио је у просеку 6,1%, медицинске услуге су биле бесплатне, ниво писмености је надмашивао 91% и животни век је био 72 године. Али после деценије западне економске помоћи и пет година распада, ратова, бојкота и ембарга, привреда република бивше Југославије је неспособна за живот, а њен индустријки сектор је уништен. Југословенски распад је био изазван између осталог и америчким махинацијама. Без обзира на неприкључење Београда и његових широких трговинских односа са Европском економском заједницом и САД, влада Регана је изабрала за своју мету југословенску привреду. То се одражава у Директиви Савета националне безбедности 1984. године (NSDD 133) под називом «Политика Сједињених Држава према Југославију» са ознаком «строго поверљиво». Њена непотпуна, цензури подвргнута верзија, са које је скинута тајна 1990. године, у заначајној мери изгледа заснована на директиви NSDD 54 за Источну Европу, која је развијена 1982. године. Последња се брани све више «која проширује настојања у покретању «тихе револуције», која има за циљ свргавање комунистичких влада и партија», за реинтеграцију земаља Источне Европе у тржишну привреду. САД су се прије прикључиле другим међунардним кредиторима Београда у наметању прве етапе макроеконимских реформи 1980-е године, мало пре смрти маршала Тита. Под покровитељством ММФ-а програми отада поступно настављају уништавање индустријског сектора и постепено демонтирање југословенске државе «општег благостања». Споразуми о реконструкцији су увећали спољни дуг и осигурали мандат за девалвацију југословенске валите, што је јако ударило на животни стандард југословена. Та почетна рунда реконструкције је положена у његовој основи. Током 1980-их година ММФ је периодично прописивао даље дозе своје горке «економске терапије», онда када је југословенска привреда споро падала у кому, индустријска производња се срозала до 10-процентног пада до 1990. године – са свим предсказаним социјалним последицама.
    У јесен 1989-е године, управо пред пад Берлинкског зида, југословенски федерални премијер Марковић срео се у Вашингтону са председником САД Џорџом Бушом – старијим ради завршетка преговора односно новог пакета финансијске помоћи. У замену за помоћ Југославији су се сложили за још шире «економске реформе» укључујући и нову девалвацију своје валуте, даље замрзавање плата, нагло смањење државних трошкова и ликвидацију компанија, које се налазе у колективној својини и којима управљају радници. Београдска номенклатура је помоћу саветника са Запада припремила основу за мисију премијера, извршивши унапред многе од захтеваних реформи, укључујући и либерализацију законодавства за иностране инвестиције. «Шок терапија» почиње у јануару 1990. године. Без обзора на то, што је инфлација брзо прогутала дохотке људи, ММФ је наложио замрзавање плата на нивоу средине новембра 1989. године. Цене су наставиле непрекидно расти, а реално зарађена плата се смањила за 41% у првих шест месеци 1990. године. ММФ је такође управљао југословенском Централном банком. Његова чврста монетарна политика нанела је још већу штету способности Федералне Југославије да финансира своје економске и социјалне програме. Државни приходи који су намењени за отплату републикама и аутономним покрајинама, отишли су уместо тога на отплату југословенског дуга Париском и Лондонском клубу. Републике су у значајној мери биле препуштене саме себи. Одједном су реформатори приредили коначан банкрот федералне финансијске структуре Југославије и ненели смртни удар по федералним политичким институцијама. Пререзавши финаснијски артерију између Београда и република, «реформе» су долиле уље на ватру сепаратистичких тенденција, које су се и без тога потхрањивале како економским факторима, тако и eтничким различитостима, што је стварно предодредило распад Југославије. Буџетска криза коју је изазвао ММФ је створила привреду «свршеног чина» која је прокрчила пут ка формалном отцепљењу Хрватске и Словеније у јуну 1991. године.

  23. Западна интервенција је учинила најозбиљнији насртај на државни суверенитет Босне. Неоколонијална администрација, наметнута Дејтонским споразумом и подржана ватреном моћи НАТО-а, гарантује, да ће будућност Босне бити одређена у Вашингтону, Бону, Бриселу – али само не у Сарајеву.

    Реконструкција у колонијалном стилу

    Ако је Босни суђено да некада устане из руина рата и избави се од неоколонијализма, за то ће бити потребна сконцентрисана реконструкција. Али, полазећи од искуства новије балканске историје, западна помоћ, вероватно у свему, води Босну у «трећи свет», а не подизању до паритета са европским суседима. Босанска влада прогнозира да ће трошкови реконструкције достићи 47 милијарди САД долара. Западни спонзори су обећали издвојити 3 милијарде долара у виду зајма, међутим засада је дато само 518 милиона. Део тог новца је предвиђен само за финансирање деле локалних градских трошкова војног контигента IFOR-а и још део ће отићи на отплате међународним кредиторима. Нови зајмови ће отићи на отплату старих дугова. Централна банка Холандије дарежљиво је обезбедила «финансијски мост», од 37 милиона долара, да би омогућила Босни да плати своје дугове ММФ-у, без којих јој ММФ неће дати нови новац. Али као у строго одређеном и апсурдном парадоксу, препоручивани зајмови од недавно створеног «хитног прозора ММФ-а» за «земље постконфликта» неће се искористити за послератну реконструкцију. Уместо тога он ће бити пренесен у холандску Централну банку, која је издвојила новац, да би исплатила првобитне дугове ММФ-у. Дуг се акумулира, и само нешто мало новог новца иде на обнову ратом разорене привреде Босне. Док обнову земље приносе као жртву на олтар отплате дугова, западне владе и корпорације показују велики интерес за добијање приступа стратешким природним ресурсима. Са откривањем залиха фосилних угљоводоника у региону подељене Босне између Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске стекла је нови стратешки значај. Документи, који стоје на располагању Хрватској и босанским србима, указују да су залихе угља и нафте откривене на источним падинама Динарске висоравни, које је хрватска армија одузела у борби од српских побуњеника у Крајини, подржана од САД, уочи потписивања Дејтонског споразума Босански чиновници саопштавају, да је основана у Чикагу компанија «Амоко» била међу неколико страних фирми, које су започеле у Босни геолошка истраживања «Значајних» налазишта нафте и деловима Хрватске које су такође били држали срби на другој обали реке Саве, насупрот Тузле, где је смештено седиште штаба Америчке војне зоне. Истраживања су настављена и за време рата, али Светска банка и транснационалне корпорације, које су их спроводиле држали су у незнању локалне органе власти, по свој прилици, зато, да се последњи не би противили њиховим акцијама на освајању потенцијално вредних области. Обузете проблемима отплате дугова и перспектовама контроле над залихама енергената, западне државе су показеле мало интереса за откривање злочина, који су извршени под видом етничких чишћења. 70 хиљада војника НАТО, одређених за «успостављање мира», посветили су своје напоре управљању босанским енклавама у складу са западним економским интересима – уместо да враћају у првобитно стање које је претходило рату, у статус-кво. Делећи међу собом остатке пређашње југословенске привреде, локални лидери и Запад продубљују социјално-етнички раздор у одвојеним деловима бивше Југославије. Та настављена фрагментација Југославије по етничком обележју замењује се са борбом југословена свих националности против нове колонизације њихове Отаџбине.

    Шта је овде ново? Како је саркастично приметио један посматрач, сви лидери држава – наследница Југославије тесно сарађују са Западом: «Сви данашњи лидери бивших југословенских република су били функционери комунистичке партије, и сваки је са своје стране тежио да надмаши остале, да би на најбољи начин угодио захтевима Светске банке и ММФ-а, како за добијање преференција за инвестиционе кредите, тако и за стицање битних предности у борби за лидерство».

    Неолиберална макроекономска реструктуризација, иза које стоји Запад, помогла је да се уништи Југославија. И ипак, од самог почетка рата 1991 године, светски медији брижњиво избегавају такве оцене и чак у потпуности негирају кључну улогу тих реформи у уништавању југославенске државе. Уместо тога њих су прикључили хору, који је величао «слободно тржиште» као фундамент за обнављање разорене југословенске привреде. Социјалне и политичке последице економске «реконструкције» у Југославији брижљиво су заташкане – да би нас спречили у њиховом разумевању. Уместо тога стручњаци за манипулацију јавним мнењем упорно износе културне, етничке и религиозне разлике као јединствен узрок кризе. У стварности криза је последица дубоког процеса економског и политичког разарања Југославије.
    Несумљиво да интерпретација чињеница није само скривала истину, него и спречавала тачно поимање историјских догађаја. На крају крајева, то искривљује истинске узроке социјалног конфликта.

    Примењено на бившу Југославију то је искривљивање историјских основа југословенског јединства, солидарности и идентичности. Али таква лажна свест раширена је свуда, где је једино могућ свет затворених фабрика, незапослености и ликвидираних социјалних програма, а «горка економска терапија» је јединствен рецепт за све прилике.
    Животи милиона људи на Балкану су угрожени. Макроекономска «реформа» тамо је уништила средства за живот и претворила у подсмех право на рад. Учинила је такве основне људске потребе, као што су храна и стан, недоступним за огроман број људи. Деградирали су културу и национални идентитет. Ради интереса светског капитала границе су биле прекројене, закони преписивани, индустија уништена, финансијски и банкарски системи демонтирани, а социјални програми укинути. Никава алтернатива глобалном капиталу, било то «тржишни социјализам» или «национални» капитализам, убудуће неће имати право да постоје. Југославија је пример за сличне економске програме «реструктурирања» не само у земљама у развоју, него и у САД, Канади и Западној Европи. Југословенске реформе су сурови одраз разорног економског модела, доведеног до крајности.

  24. Та гњида Карганович је за стуб срама, на чистој камуфлажи и копи пејст списима, мртво ‘ладно узме од полтронске власти 1.637.000 км и врати се у своју сигурност УСА?
    Узме он без гриже савјести толико пара од овог измрцвареног народа, којег је баш тај рјечима ове протуве брањени режим осјетио на својој кожи и који је створио глад, бједу, јад и очај са 50% незапослености у РС.

  25. harper, 04.03.2014. 20:42:27
    Trebalo bi da plati ruskim autorima što je od njihova poglavlja knjige preuzeo, nečuveno 75% starni autori pišu o nekim levim revolucijama, a jedno poglavlje se bavi izmišljanjem rušenja i ugroženosti Srpske. Ti od kojih je prepisao nisu ni svesni koliki je novac uzet za njihovih 75% knjige. Karganović je napsao 50 strana razvučenog teksta, što bi u normalnoj štampi bilo 25 strana a naplatio je stotine hiljada maraka. ispada da je spski narod svaku stranicu Karganovićeve pamflestske pisanije platio po 10000-15000 KM. Ej stranicu knjige toliko.
    NAUJSKUPLJE NAPLAĆENA KNJIGA NA SVETU.

  26. Не знам одакле се појавио овај лик Каргановић. Више од 20 година пратим политичке прилике у БиХ, али за овог лика никад нисам чуо, раније. Појавио се ниоткуда. Молим Фронтловце, да ако имају више података о овом лику, да нас обавијесте.

  27. Wilson has come to rely on others to help him prepare a defense for Obrenovic as well. One of his former clerks when he was on the bench, Laura Zeman, now an attorney at the Seattle firm Stoel Rives, has volunteered time, as has Yugoslav translator Stephen Karganovic.

  28. Na web-u malo, diplomirao pravo u americi 1978. Kao student pisao pismo istoričaru sa jednog uglednog univerziteta da muslimani nisu nacija i da su crnogorci srbi. Onda se javlja 1991. sa pismima uredništvu, mada tada prilično nezapažen u odnosu na druge ljude iz dijaspore. Koliko vidim došao u Hag u pratnji pravog advokata i bio asistent za Obrenovića, a koliko vidim i Krajišnika. čestitam mu na snalažljivosti i uzimanju. Uzimanju tuđih autorskih radova i naših budžetskih novaca.:D;)

  29. Onaj koji je platio ovog senzaciolistickog kovaca teorija zavjere sa Univerziteta Ilija Cvorovic Bakinci je spreman na sve da spasi svoju kozu.Jedino stalnim filovanjem i trovanjem svijesti primitivaca i interesdzija koji mu se uvlace moze spasiti svoju glavu.
    U zadnje vrijeme mi sve vise postaje jasno kakve su moje komsije,rodjaci ili poznanici koji se primaju na ovakve teorije ugrozenosti i gdje i skim zivim.Bogu hvala mislim svojom glavom a pozivam sve kojima je cast,obraz,postenje i cojstvo na dusi da se i dalje bore za pozitivne i uzvisene ciljeve a ne da nam bitange unistavaju ovaj nas zivot i buducnost nase djece supljim pricama.MOZE SE I DRUGACIJI SISTEM STVORITI,TRAZITE SVOJA PRAVA GLASNO I BEZ STRAHA!!!

  30. Haha,koji, skoro dečiji orekstrirani napori, da se nešto nađe za autora spiska,koji je bar nesporno visoko obrazovan, , za razliku od dosta ovdašnjih komenatatora. Čak i da je crni đavo, kao da će to promeniti činjenicu da je spisak potpuno ispravan i da ga niko dosad nije doveo u pitanje. Pokušaji dikreditacije Karganovića neće od Puhala,Miljevića i Topićke koperfildski napraviti srpskog patriotu, niti će dovesti u pitanje veteransku Vukotićevu povezanost sa građžankom Cenić, ni Vaskovićevo slugeranje Sarajevu i Čaviću,potpisom dokazanom neprijatelju Srpske. Jedino bi možda sa tog spiska trebalo skinuti senilnog Milojevića, čije montipajtovkse ekonomske teorije može razumeti jedino Edvard Kardelj,kad bi uskrsnuo.

  31. pleter, 04.03.2014. 23:07:30
    Sam si senilan i sva ona tvoja banda SNSDovsak kojoj služiš ološšu jeda. Opljačkali ste ovaj narod i vi i SDS-PDP zakonom o privatizaciji koji su vam amerikanci namtnuli, napisali i reklo ovo morate doneto ako hoćete na vlast i izdajnici šta će drugo zadar dolaska i ostanka na vlasti prihvatili da unište i državu i narod.
    Znajući da ce privatizacija 1996-1997 doneti razvoj i napredak Republike Srpske, zapadne zemlje su nastojale da to po svaku cenu spreče, taj zadatak je očito bio poveren engleskoj ambasadi. Zbog nemogućnosti da se koncept privatizacije promeni putem pružanja stručnih i konsultantskih usluga krenulo se drugim putem, oprobanim metodom koji je na toliko mesta u svetu dao poželjan rezultat, pa zasto ne bi i ovde. Tražen je i pronađen oslonac na domaće snage. Po već oprobanom metodu snaga je u gorem, u onom koji je politički slabiji, koji ima manji izgleda za političku pobedu. Što su izgledi za pobedu manji a, ukoliko se ipak dovede na vlast, zahvalnost je potpunija. To stranci dobro znaju. Odatle i tolika upornost da se koalicija „Sloga“ sastavljena od stranaka beznačajne snage (krajnje prolaznosti) dovede na vlast. U okviru koalicije ponovo se puno težiste stavlja na politički najslabijeg. I ponovo, po ko zna koji put, potvrda istine da onaj ko je najslabiji zeli gore ne pitajući za cenu zahvaljivanja. Predstavnik stranke sa najmanjom sa najmanjom političkom snagom (dva poslanika) na nekoliko mesecina, uporno ponavlja kako ce prvi zakon koji će ukinuti kada postane predsednik vlade biti Zakon o privatizaciji. I zaista, po poznatom komunističkom, „ko je nista biće sve“, samo kada dođe na vlast. Od tada počinju patnje ovoga naroda. Ruši se i uništava privreda, koju su tolike generacije 50 godina mukotrpno stvarale, raste nezaposlenost, siromastvo, dugovi, rasprodaje. I u tome se uporno istrajava. Iako se golim okom vidi da je privatizacija 1997 samo pogrešan naziv za projekat uništenja vlastite privrede, na tome se uporno istrajava. Privatizacija se mora provesti do kraja ne pitajući za cenu. Zahvalnost mora biti potpuna. Kada je krenuo proces akcionarske privatizacije 1996-1997 morao je da se nađe covek koji će sve to da sruši, i nađen je, pristao da da zarad svoje politčke ambicije uništi privredu a na taj način i narod. Retko je kome pošlo za rukom da toliko ovlada globalizmom, da toliko duboko pronikne u duh globalističkog vladanja vlastitim narodom kao prvacima koalicije „Sloga“. Verovatno je tu tajna, od tada tako briljantne političke karijere naših ambicioznih političara, onih najambicioznijih. Niko kao „on“ nema petlju da tako „odbrusi“ strancima, a oni ni reči, čuje se u narodu. A stranci verovatno znaju zasto. Nije važno sta se priča važno je sta se radi. Mereno patnjama koje je ovaj narod pretrpeo zbog ove privatizacije, ona je zlo koje skoro da stoji uz rame prethodnom ratu. U delu uništenja privrede pokazala se uspešnijom od rata. Umesto naprasnog ratnog ubijanja i zlostavljanja, ovde se ostvaruje masovno ubijanje širenjem i produljivanjem siromaštva. Na desetine hiljada ljudi je pre vremena umrlo zbog gubitka preduzeća, zaposlenja, zbog siromaštva. Zbog toga onaj koji je doneo i koji provodi ovu privatizaciju na ovom prostorima predstavlja najmasovnijeg ubicu. Suština ove privatizacije je u potpunom privrednosistemskom poremećaju koji nužno i završava u potpunom uništenju privrede. potpuno i bez ostatka i bez ikakvih izgleda da ce privreda oživeti pre nego sto dode do poništenja ove privatizacije. Mi smo proizvođači vlastite krize. Nametnutim nam slobodnim tržištem i privatizacijom uništili smo vlastitu privredu bez ikave ideje kako da napravimo novu. Pa sta bi ti političari radili ako ne bi stalno horski ponavljali strane investicije, uspešno zaduživanje. Ovakvo se najbolje uništava vlastiti narod. Dovede se na vlast slaba vlada i ona uništava svoj narod, stranci su samo podrška, sve ostale prljave poslove rade domaće snage. Država se potpuno povlači iz privrede i sve sve prepušta snagama otvorenog slobodnog trzišta. Ovu su činjenice, ovo su rezultati rada ove vlade koji se prikrivaju i trenutno dobro ne vide posto se maskiraju pojačanim zaduživanjem bezvrednim novcem iz inostranstva koji ce se sa kamatama morati vraćati vrednim robama. Sva zaduženja idu na infrastrukturu, (putevi, zgrade i slicno) 47% a u budžetske plate 49%, u privredu 4%, otuda indirektno i za panzije, a time i u PDV ponovo u budžet. Kreditno zaduženje je 4,8 milijardi KM a bruto društvni proizvod 1,7 milijardi sa tendencijom daljeg pada, radnici i dalje masovno ostaju bez posla preduzeća se zatvaraju, privatizovani veliki privredni giganti ne plaćaju poreze državi (Rafinerija Brod, Birac Zvornik) država im reprogramira dugove i daje nove kredite IRB samo da zadrže radnike, ti krediti nikada i nece biti vraćeni. Naše rudnike poklanjamo stanim investitorima da na njima oni sebi prave termoelektrane, da se bogate na našim resursima, a mi za to vreme da ubrzano izumiremo u kolonijalnom ropstvu. Mi smo prezaduženi, nemamo privrede koja može da vraća ovoliko kreditno zaduženje. Prava država i prava vlada ne prepišta strancu svoje prirodne resurse, prava država sama gradi termoelektreane za svoj narod. Umesto što se uzimaju krediti za autoputeve koji će nas odvestu u kolonijalno ropstvo da se digne kredit za gradnju termolektrana i hidroelektrana, takve investicije se otpate za 40 godina 1500%. Ali mi nemamo pameti, što resurse prepuštamo strancima. Veoma je ugodno danas biti u vlasti. Ne moras snositi odgovornost za razvoj privrede, sve se prepušta stranom investitoru. Nasuprot teškoćama i gorčini napretka stoji sva lakoća i slast propadanja. To globalisti odlično znaju i težište stavljaju na tu stranu. Veoma je privlačno i slatko živeti iznad mogućnosti, trošiti više nego što se zarađuje. Svima je ugodno i ljudima i politici. Samo trebami misliti na danas a ne na sutra. To što iza prolazne sadašnje slasti stoji sva dugoročna surova gorčina u budućnosti, na to uglavnom niko ne misli. Veoma je ugodno trošiti više nego što se zarađuje, posebno kao što je to tako obilno kao što je to slučaj kod nas. Umesto inostrane, bilo je potrebno uspostaviti unutrašnju okupacionu vlast. Potrebno je pritiskom na domaće političare raznim ucenama, pretnjama i prevarama doći do okupacije naroda i teritorije. Svi krediti i zaduzenja ne mogu prikriti ne rad domaće privrede.

  32. Мазалице, мазалице, откриј своје право лице, плетерско, знамо ми да ти је Карганович драг, не зато што је добар човјек, него зато што си ти лош човјек као и он.

  33. Nije mi Karganović drag i najradije bi mu ukin’o prihode iz našeg budžeta ali kontam da je glupo tek tako preći preko nekih navoda iz njegovog teksta. Nenasilne/obojene revolucije su trend i dešavaju se upravo sada na nekoliko mjesta u svijetu. Legitimne vlasti se obaraju super brzo – sa puno (američke) pameti, malo (američkih) para i malo domaćih ljudi. Dovoljno je instrumentalizovati par stotina (možda ni toliko!?) ljudi i potrošiti par miliona.

    Ignorisati tu mogućnost/opasnost bilo bi glupo. Dodo to ne ignoriše već eto nađe Karganovića da zbrdazdola nešto nakucka i isprepada potencijalne “obojene programe”. Da je sreće i pameti, da je mišića i para – ovim problemom bi se bavili ozbiljni ljudi u ozbiljnim institutima…

  34. ex-1978, 05.03.2014. 06:39:30
    ZAR DA AMERIKANCI I ZAPAD SMENJUJU SA VALASTI ONE KOJI SE DOVELI DA ZA NJIH ODRADE POSAO RAZARANJE PRIVREDE, PORDAJA NACIONALNOG BOGATSTVA STVARANOG 50 GODINA ZAPADU. OTIKANEJ OD NARODA PRIRODNIH RESURSA I DAVANJE ZAPADU.
    Treba biti jako bezobrazan i drzak pa to tvrditi.
    “nenasilne revolucija su trend u svetu”
    Neko koga je Zapad upravo takvom obojenom revolucijom devedesetig godina doveedena na tenkovima na vlast može narodu kojeg je uništio u privatizaciji, opšljčkao, zadužio isterao sa posla da umre na ulici bacati prašinu u oči kovati zavere i budalaštine umišljati svašta sebi, a sve ti iz straha od naroda kojem je jedino ostalo da ustane i zbaci kriminalce sa vlasti ili da umre u siromaštvu. Po toj logici vlast želi sebi obazvediti lagodan ostanak u vlasti još jedan mandat, da se neko nije usudio da ih dira i smnjuje, ma kakva zla činili narodu, ko se usudi da ih smenjuje biče “strani plaćenik”, “obojeni recolucionar”.
    PONAŠANJE VLASTI ME PODSEĆA KAO PLAČ RAZMAŽANOG DETETA KOMES SU UEZLI OMILJENU IGRAČKU KOJOM JE NAVIKLO DA SE IGRA. A OVI SU NAVIKLI DA SI IGRAJU SA NARODOM I NJEGOVOM SUDBINOM.

  35. За спречавање тих обојених плишаних уличних револуција најбоља је одбрана јак систем институција и способна држава са позитивном привредом, гдје ће људи више цијенити своју егзистенцију него који ће џемпер облачити њихов назови предсједник.

    Пошто од свега тога ми немамо ништа, већ само једну успаничену фигуру на челу Републике, која само пушта аларме и подиже тензије о властитој угрожености.

    Привредно унесрећена и унеређена земља, са великим процентом незапослености, земља са маргиналном демократијом и честим крупним аферама. Земља гдје се корупција прихвата као начин живота, такве власти у иоле демократским условима не би прегурале ни једне изборе, али пошто су ове власти нама наметнуте од стране богатијих и јачих уопште ме не чуди ни откуд амерички човјек Карганович на грудобрану одбране таквих власти.

  36. Funkcija države je da štiti svoj narod, domaće tržište, da ga štiti od međunaornog kriminala, da štiti i razvija svoju plansku privredu, da projektuke oodržavanje populacije na određenom održivom nivou, da zatvori tržište i sprečava nelojalan uvoz.
    Zadatak države je da obezbedi kvalitetnan obrazvoni sistem koji će graditi i razvijati privredni sistem, da zabrani prodaju falsifikoanih dioplma (u BiH je prodato 1000 falsifikovanih diploma na privatnim faktulteitma)
    U RS je u sgvakom gradiću otvroan po jedna tezga za prodaju diploma tih njihovih takozvanih državnih ustvari poluprivatnih fakuleta.
    OPbrazovni sistem BiH se dovodi u red tako što se ostavlja jedan univerzitet u Sarajvu i jedan u Banjaluci.
    U Tuziu, Zenici, Mostaru, Bijeljini evrntulno moež egzistirati po neka viša škola, jer nemaju kapaciteta za više.
    Zadatak i obaveza država je svakom čoveku ponudi posao u skladu sa obrazovanjem.
    Ova država radi sve kontra od toga.
    Kakva crna obojena revolucija u BiH koja je otvrena za Zapad da može uzalizti kad hoće i raditi šta hoće, bukvalno svako za Zapada moež da dođe i uzme šta mu treba od prirodnih resursa samo podmiti političare, koji se lako prodaju ko prostitutke.

  37. Не знам како се на листи није нашла издркана Бисерко,која је јуче била свједок Хрватске у Хагу.

  38. Ko o čemu, baba o brašnu. Jeste, ali nije. On je bezveze, al je spisak tačan. Mile ne valja, al’ boljeg nema. Sve neki navodi na “ali”. Suština je takvih rečenica da ono što je navedeno ispred ali ne važi.
    @Sebinum – Nema Biserko jer ne dolazi u nahiju. Kad laješ u Srbiji to nije problem, bitni su ovi ispod prozora, ne daju spavati.B-)

  39. “Поред ове неодговорне реакције из канцеларије OSCE, јавност треба да буде обавештена и о томе да је појављивање књиге „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“ изазвало и једну комичну реакцију,”

    Vjerovatno Karganović misli na onu Radojičićevu izjavu da su to neki ljudi pisali neke gluposti.

    Karganoviću, zar ne vidiš kako onaj Radojičić omalovažava vaš pregalački trud? On vaše razotkrivanje neprijatelja Republike Srpske naziva pisanjem gluposti.

    Treba ga odmah, bez odlaganja, staviti na spisak.

  40. Verglajmo,verglajmo,možda i sami sebe ubedimo. Ko će se zamarati moždane vijuge tamo nekim argumentima.

    Ah,da, kad će nam veteran Vukotić odgovoriti ko vodi proteste,on ili jaranica građžanka Cenić??!!
    Uzgred, jel studentski veteran Dronjak stiže položiti koji ispit,ne silazi sa bošnjačkih medija??

  41. Због овакве срамоте која је нанешена РС, руководство СНСД-а, нарочито градски одбор требају смјеста поднијети оставке и да одговарају пред народом за то намјерно и свјесно учињено злодјело.

    Човјек који је из краја у СРБиХ или касније САО Крајини, прешао Уну и отишао у редове зенги, не заслужује уопште наше држављанство, а камоли да води неке секретаријате у граду Бања Луци.

  42. Pripadnici udruženja građana „Slobodna Republika“ i „Oštra nula“ planirali su prilikom protesta, koje je 28. februara u Banjaluci organizovalo udruženje „Veterani Republike Srpske“, upad u prostorije Boračke organizacije Srpske /BORS/ i njihovo demoliranje i paljenje, rekao je „Glasu Srpske“ izvor blizak bezbjednosnim službama.

    A onda ide tehnologija medijskog umrežavanja, baš po Karganovičevom modelu. Dronjak ( jedan sa spiska) daje intervju gde se nemušto brani, gle slučaja BUKI (opet sa spiska) a to prenosi BNTV, (medijska spin mašina za uvoz nereda u RS,) pa onda to sve to prenose bošnjački mediji,kao vest BNtv,da bi se izgubio prvobitni izvor vesti, već kompromitovana BUKA.
    A u toj nemuštoj i ekstreno nervoznojodbrani,
    http://www.atvbl.com/nikola-dronjak-negirao-da-je-placen-za-organizovanje-protesta/
    “najintiligentnije” je kad Dronjak poziva da se pregledaju računi,njegove “slobodarske” grupe. Kao da takve pare idu preko računa. Vređanje zdravog razuma. Previše,čak i od studenta veterana.

  43. Dražan Perendija, drugi čovjek BORSa, punomoćnik bošnjačkog VIB fonda:

    http://www.vibfond.com/fond/file.php?file=26.06.2013._Unis_usha.doc

    u VIB fondu je do nedavno značajan udio imalo (bošnjačko) Udruženje građana povratnika u Banja Luku, http://www.ugp-banjaluka.com/

    ako su borci RS spali na to da predstavnik Boračke organizacije predstavlja i zastupa bošnjački fond, onda BORS i treba zapaliti.

    ali to ne piše u ‘ediciji SNSD’.

  44. Pleter opet oduševljava gimnastikom.

    Za Dronjka se zna da je uzeo bez prometa na računu, anpak za pleterove glavonje treba pečat da bi se štogod dokazalo. Inače, Maunagin uradak je prevazišao Karganoviča-eksperta za specijalno ratovanje i budžetskog korisnika prvog reda. Udrobio je četiri bezbjdnosna događaja u jedan pamfletić i gle čuda, osim oštre nule, dronjka, eto tu i bijeljinskog bizmismena, SDS-a, Ćuzulana, još novih neprijatelja, i naravno bez gomile guma nabavljenih u septembru (sic!).
    Maunaga bi trebao da prestane da miješa drogu s kokainom.

  45. A onda ide tehnologija medijskog umrežavanja, baš po Karganovičevom modelu. Dronjak ( jedan sa spiska) daje intervju gde se nemušto brani, gle slučaja BUKI (opet sa spiska) a to prenosi BNTV, (medijska spin mašina za uvoz nereda u RS,) pa onda to sve to prenose bošnjački mediji,kao vest BNtv,da bi se izgubio prvobitni izvor vesti, već kompromitovana BUKA.
    A u toj nemuštoj i ekstreno nervoznojodbrani,
    http://www.atvbl.com/nikola-dronjak-negirao-da-je-placen-za-organizovanje-protesta/
    “najintiligentnije” je kad Dronjak poziva da se pregledaju računi,njegove “slobodarske” grupe. Kao da takve pare idu preko računa. Vređanje zdravog razuma. Previše,čak i od studenta veterana.

    A moze se i ovako ovo isto reci.
    Nakon izjave da sve probleme u Republici Srpskoj izaziva Milorad Dodik koji je personifikacija svega zlog u drustvu te da je mali uplaseni mis,po Karganovicevom modelu siva eminencija Mitrovic uz pomoc stranacke lude Vasica daje uputstvo uvlakacu za sicu Maunagi da uz pomoc rezimskih novina gle cuda Glasa Srpske blati po svima sto misle svojom glavom a to prenese RTRS medijska spin masina za prizeljkivanje uvoza nereda i zamazivanja ociju javnosti a to sve opet dovodi do saopstenja SNSD-a gdje se stvarno i vraca sve na pravi izvor manipulacije.

    Moze li se ovako tumaciti Karganovicev model je li?
    Pleter ti mora da si dekan na univerzitetu Ilija Cvorovic u Bakincima ili profesor na katedri za ljigavce nema sta!:D Previse cak i od tebe!

  46. Dobri ovi građžani. Razmnožavaju se kao amebe,bespolno,po nikovima. zaboraviše da broj ne znači kvalitet.

    Ah,da, kad će nam veteran Vukotić odgovoriti ko vodi proteste,on ili jaranica građžanka Cenić??!!

    Uzgred, jel studentski veteran Dronjak stiže položiti koji ispit,ne silazi sa bošnjačkih medija??

  47. Ценићка води протесте бораца ветерана рата? Чиме то она утиче на њих, неком злом магијом? Неким бежичним преносом незадовољства на иначе с разлогом незадовољне људе?

    Мислим да је владајући режим склизнуо у колективну шизофренију и не би ме уопште чудило да у наредном периоду не почну да се дешавају разна убиства, самоубиства и самоубиства с леђа и сличне радње које дођу на крају сваког слома диктаторског режима.

    Међутим нама ће то бити најмање важно, шта ће бити са њима, нама је од животног значаја, како спријечити и санирати овај бродолом који су они направили, тачније задужили су РС са 50% од БДП, и 27 пута више од онда када су засјели на власт, а опет у поређењу са ФБиХ дупло више смо дужни од федерације.
    Корак који следи иза тога је тотални банкрот система, и тада се може претпоставити какав би помор пензионера и других угрожених категорија наступио. Застој исплате, због банкрота све би довео пред свршен чин.
    То се мора спријечити, а једини начин да се то спријечи да их отјерамо још сад, колико вечерас, сутра већ може бити касно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *