Караџићево писмо: Коштуница је (био) једина шанса

Радован Караџић је током скоро петанестогодишњег скривања и бјежања од одласка у Хааг имао редовну коресподенцију са својим пријатељима, политичким истомишљеницима у Србији. У писмима које им је слао износио је своје коментаре, мишљења о актуелним политичким приликама у Републици Српској, Србији, али и међународној политици. До једног од тих писама дошла је „Слободна Босна“. […]

среда, март 20, 2013 / 15:55

Радован Караџић је током скоро петанестогодишњег скривања и бјежања од одласка у Хааг имао редовну коресподенцију са својим пријатељима, политичким истомишљеницима у Србији.

У писмима које им је слао износио је своје коментаре, мишљења о актуелним политичким приликама у Републици Српској, Србији, али и међународној политици.
До једног од тих писама дошла је „Слободна Босна“.

Тако у писму којег је (са непознате локације) упутио свом ратном савјетнику Јовану Заметици у Београд, 9. априла 2001. Караџић коментарише „петооктобарску промјену власти у Србији, пад режима Слободана Милошевића и долазак на власт ДОС-а:

„Несхватљиво ми је како поводом Слободановог пада тријумфује толико различитих група и појединаца“, пише Караџић у писму Заметици и наставља:. „Познате су нам ужасне грешке ранијих власти од којих су највеће оне према западним Србима. Њихово назадовање и почиње Венсовим планом за Крајину и прихватањем парцијалних и провизорних решења (без целовитог решења за све, укључујући и Космет), па прихватањем планова за БиХ против наше воље, напуштањем Космета у јесен *98. године

Запад је осетио да ће на крају добити све на чему буде истрајавао. Али, наша највећа грешка је што нису створене прилике за национално помирење и проширење коалиционе основе власти на оне ДОС-ове странке које су нормалне и патриотске. Тако се десило да су у коалицији један Чанак и један Коштуница“…

Караџић у наставку писма готово визионарски очајава над скором будућношћу Србије:

„Ужасно је и то што ће призма малих странака и малих личности поново загадити политичку сцену Србије, а Слободанова судбина ће висити над народом као сталан извор стида, јачи него његова власт. А време стида ће доћи ускоро. Једина нада је Коштуница и они које он може окупити око себе. Није ми јасно шта ће Европа Србији , ако Србија изгуби достојанство, а шта ће Европи Србија без достојанства. Да ли ико у Европи о томе води рачуна, кад већ у Србији многи не воде?“



0 КОМЕНТАРА

  1. Врло занимљиво, визионарски! Јадни Срби, какве смо ми све паметне људе сјебали, а фукаре подигли 🙁

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *